Novim zakonom o NBS zakucano da zlato ostane u zemlji

Iako je Narodna banka Srbije (NBS) imala i ranije pravo preče kupovine zlata u zemlji, regulisano Zakonom o rudarstvu i geološkim istraživanjima, izmenama i dopunama Zakona o NBS ovakva odredba postaje šira i preciznija. Po svemu sudeći, NBS želi da obezbedi da zlato i ubuduće, sa dolaskom novih kompanija koje se bave eksploatacijom ove rude u Srbiji, ostane u zemlji.

Kako je precizirano u članu 52. novog zakona, "NBS u zemlji ima pravo preče kupovine zlata dobijenog eksploatacijom, pripremom ili preradom mineralnih sirovina, prema referentnim cenama zlata na tržištu, u skladu sa zakonom kojim se uređuju rudarstvo i geološka istraživanja, a radi izrade zlatnih poluga ili kovanog zlata".

U NBS ističu da je ova odredba šira, odnosno preciznija od postojeće odredbe u Zakonu o rudarstvu i geološkim istraživanjima, kojim su uređeni samo pojedini aspekti tog prava. Kako kažu, novina u ovom članu zakona jeste izričita odredba prema kojoj NBS u zemlji ima zakonsko pravo preče kupovine zlata dobijenog eksploatacijom, pripremom ili preradom mineralnih sirovina, prema referentnim cenama zlata na tržištu, u skladu sa zakonom kojim se uređuju rudarstvo i geološka istraživanja, a radi izrade zlatnih poluga ili kovanog zlata.

Zlatne poluge za potrebe zemlje

"S obzirom na to da zlato ulazi u sastav deviznih rezervi zemlje, ovim rešenjem se jača uloga NBS u upravljanju tim rezervama, i obezbeđuje da zlato dobijeno eksploatacijom, pripremom ili preradom mineralnih sirovina u Republici Srbiji ostane u zemlji, što će uticati na dalje povećanje nivoa deviznih rezervi, čime se doprinosi finansijskoj stabilnosti", kažu u NBS za Bloomberg Adriju.

Bloomberg Mercury

 

Na ovaj način se, dodaju, prirodni resursi Republike Srbije na najbolji način koriste za potrebe naše zemlje, umesto da se koriste za povećanje deviznih rezervi drugih centralnih banaka.

"Ova odredba se odnosi kako na privredna društva koja se trenutno bave  eksploatacijom ove rude, tako i na sve buduće kompanije koje će obavljati tu delatnost, bez obzira na to da li su u pitanju kompanije s domaćim ili stranim kapitalom", naglašavaju u centralnoj banci.

Takođe, oni napominju da će ovo pravo Narodna banka Srbije da ostvaruje pod tržišnim principima, odnosno po tržišnim cenama zlata, "čime se obezbeđuje poštovanje pravila konkurencije, a privredna društva koja se bave eksploatacijom zlata stavljaju se u jednak položaj".

Kada se radi o ostalim izmenama, u NBS navode da je centralna banka takođe do sada imala pravo i da kupuje i prodaje u inostranstvu, odnosno izvozi i iznosi u inostranstvo, kao i uvozi i unosi iz inostranstva, zlatne poluge i zlato u neprerađenom i kovanom obliku. "Tako da se u tom pogledu ništa materijalno ne menja ovim predlogom zakona, osim što se vrše pojedina terminološka unapređenja."

Inače, NBS na domaćem tržištu uglavnom kupuje zlato od kineske kompanije Serbia Zijin Copper doo, što su nam i potvrdili.

Depositphotos

 

"Narodna banka Srbije na domaćem tržištu jedino od ove kompanije kupuje zlato. Zlato koje se kupuje od ove kompanije je najvišeg kvaliteta i finoće i ima sve odlike u skladu sa međunarodnim LGD standardom. Od početka 2024. godine od kompanije Serbia Zijin Copper doo NBS je kupila 2,9 tona zlata, a od 2018. godine, otkad je Serbia Zijin Copper doo preuzeo RTB Bor, 10,4 tona zlata", navode u NBS.

Centralna banka ove godine pazarila je zlato i u inostranstvu. Početkom jula 2024. kupili su pet tona zlata, a od 2019. godine Narodna banka Srbije je na međunarodnom tržištu kupila ukupno 17 tona zlata.

Inače, zlatne rezerve Narodne banke Srbije iznose 47,9 tona, a njihova vrednost dostigla je oko 3,9 milijardi evra, sa učešćem od 13,4 odsto u ukupnim deviznim rezervama zemlje.

 

Najveći deo rezervi zlata NBS čuva se u njenim trezorima, dok je pet tona zlata iz ovogodišnje kupovine na međunarodnom tržištu još uvek u inostranstvu. 

Pre tri godine zlato vraćeno u zemlju

U centralnoj banci su ranije istakli da su zbog pojačane globalne neizvesnosti, a u skladu s praksom repatrijacije zlata drugih centralnih banaka, poput nemačke, holandske, austrijske, poljske, mađarske i rumunske centralne banke, polovinom 2021. godine, vratili u svoje trezore svih 13 tona zlata koje su do tada držane u inostranstvu.

"Ovim je Narodna banka Srbije nastojala da poveća raspoloživost zlatnih rezervi u periodima krize i neizvesnosti, kao i da umanji troškove skladištenja zlata u fizičkom obliku."

Zlato koje je kupila NBS u inostranstvu je sa "međunarodnim LGDS standardom, najveće finoće, odnosno čistoće od 99,5 odsto do 99,99 odsto".

Od svih zemalja bivše SFRJ, Srbija ima ubedljivo najveće količine zlata u svojim deviznim rezervama. Pojedine zemlje, poput Hrvatske, uopšte nemaju zlatne rezerve.

 

Prema poslednjem izveštaju Svetskog saveta za zlato (World Gold Council – WGC) iz oktobra 2024. godine, Srbija se nalazi na 53. mestu u svetu po količini zlata u svojim deviznim rezervama.

Najveće rezerve zlata ima SAD

Na toj listi Severna Makedonija nalazi se na 78. mestu (6,9 tona), Slovenija na 91. mestu (3,2 tone), a Bosna i Hercegovina na 100. mestu (1,5 tona) po količini zlata. Od ostalih zemalja iz regiona, Rumunija je raspolagala sa 103,6 tona zlata (10,7 odsto rezervi), Mađarska sa 94,5 tona (14,7 odsto rezervi) i Bugarska sa 40,9 tona (8,0 odsto rezervi).

Najveće rezerve zlata na svetu, prema listi WGC u drugom kvartalu 2024. imaju SAD - 8.133 tone. Slede Nemačka sa 3.352 tone, Italija sa 2.452 tone i Francuska sa 2.437 tona zlata. Tek iza njih nalaze se Rusija i Kina sa po 2.336 tona i 2.264 tone zlata.

 

U NBS objašnjavaju da zlato kao klasa aktive u deviznim rezervama istorijski ima ulogu sigurne aktive, i da ova njegova uloga naročito dolazi do izražaja u periodima krize. Iz ugla centralne banke kao institucionalnog investitora, zlato je i garancija poverenja u centralnu banku, a uobičajeno služi i kao oblik zaštite od inflacije na duži rok.

"S obzirom na to da je na njega teže uticati kroz politike kamatnih stopa različitih monetarnih vlasti, kao klasa aktive u strukturi deviznih rezervi zlato smanjuje rizik kamatnih stopa i doprinosi očuvanju vrednosti investicija", rekli su ranije u NBS.

Takođe, kako dodaju u NBS, niska korelacija zlata sa tradicionalnim oblicima aktive u kojima se drže devizne rezerve, a naročito sa rezervnim valutama poput američkog dolara, čini ovaj plemeniti metal korisnom aktivom i doprinosi otpornosti finansijskog sistema na šokove iz međunarodnog okruženja.

"S druge strane, zlato nije kamatonosni oblik aktive, odlikuje ga veća volatilnost cene i nešto niža likvidnost u odnosu na neke tradicionalne klase aktive, te se iz tih razloga u rezervama banaka nalazi kao jedna od mnogih klasa aktive u okviru procesa diverzifikacije ulaganja”, objasnili su u NBS.

Inače, cena ovog plemenitog metala je u 2024. porasla za 30 odsto i dostigla vrhunac krajem oktobra, kada je bila 2.787 dolara za uncu od 31,1 grama. Nakon toga došlo je do korekcije cene za oko pet odsto. Cena zlata u sredu, 04. decembra, iznosila je 2.645,75 dolara.