Šta predsednički izbori u SAD donose tržištu sirovina

Današnji predsednički izbori u SAD su jedni od najizjednačenijih u savremenoj istoriji. Samo nekoliko dana pre današnjeg Superutorka razlike između kandidata, potpredsednice Kamale Harris i bivšeg predsednika Donalda Trumpa, bile su na nacionalnom nivou, kao i u ključnim kolebljivim državama, u okviru statističke greške.

Neizvesnost ishoda izbora ili čak osporavanje rezultata, što najavljuje Trump, moglo bi znatno uticati i na kretanje sirovina na svetskim tržištima. Njihova tržišna cena će, prema procenama stručnjaka, ubuduće zavisiti i od energetske, odnosno ekološke politike pobednika današnjih izbora.

Ne samo izbori, tu je i Fed

Zlato, kao večito utočište za investitore, poskupljuje tokom cele godine. Kretanja cena nisu toliko rezultat neizvesnog ishoda izbora, koliko neizvesnosti zbog eskalacije geopolitičkih napetosti u brojnim kriznim žarištima širom sveta. Tome treba dodati i monetarnu politiku američke centralne banke Fed, kao i očekivanja investitora da su finansijska tržišta zrela za značajniju korekciju cena nadole. „Zlato poskupljuje skoro godinu dana zbog geopolitike, kupovine centralnih banaka i povećane potražnje država BRICS“, rekao je analitičar Acexa Tilen Šarlah za Bloomberg Adriju.

Plemeniti metal se smatra sigurnom investicijom tokom ekonomskih i geopolitičkih previranja, a njegova cena obično najviše raste upravo u periodima niskih kamatnih stopa. Stoga će investitori, pored izbora, pažljivo pratiti ishod sastanka Feda u četvrtak, za koji se očekuje da će ponovo smanjiti referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena.

Šarlah pritom ističe važnost perioda nakon izbora, jer bi Trumpove najave o okončanju sukoba mogle dovesti do toga da zlato izgubi zamah.

 

 

Postizborna neizvesnost

Bloombergov indeks robnih tržišta, koji se sastoji od 24 različita fjučersa na različite sirovine, pokazuje da je zlato ove godine poraslo za 28 procenata. Treba napomenuti da se cena zlata, nakon eskalacije regionalnog nasilja na Bliskom istoku krajem oktobra, najpre približila granici od 2.800 dolara za uncu od 31,1 gram, da bi se potom stabilizovala na nivou od 2.740 dolara, gde ostaje već nekoliko dana pred izbore.

Pozitivan znak za poskupljenje plemenitih metala je i pad kursa dolara, budući da je indeks američke valute početkom sedmice izgubio približno pola procenta svoje vrednosti, pokazuju podaci Bloomberga.

Posledice neizvesnog izbora ili tesnog rezultata mogle bi produžiti proces brojanja glasova, čime bi proporcionalno rasla neizvesnost na finansijskim i tržištima sirovina. Takav zaplet mogao bi dodatno podstaći rast cene zlata, jer bi kašnjenja u brojanju glasova ili podela rezultata u Predstavničkom domu i Senatu mogla podstaći sklonost ka sigurnim investicijama.

Pobednik izbora obično je poznat u sredu, ubrzo nakon šest sati ujutru po srednjoevropskom vremenu, kada se u SAD zatvore biračka mesta na krajnjem zapadu. Ipak, u prošlosti je bilo izuzetaka. Godine 2000, George W. Bush je zvanično proglašen pobednikom tek 12. decembra, nakon odluke Vrhovnog suda zbog spora oko prebrojanih glasova na Floridi.

 

 

Trumpova pobeda, skuplje zlato?

Autori studije Svetskog savetodavnog tela za zlato primećuju da, istorijski gledano, izbori u slučaju da je pobednik poznat po ustaljenom redu nemaju veći uticaj na cenu zlata. S druge strane, ističu da ekonomska, fiskalna i monetarna politika buduće administracije imaju značajan uticaj na tržište sirovina.

Kako navode u časopisu The Economist, pobeda republikanskog kandidata Trumpa uz masovne deportacije migrantskih radnika, smanjenje poreza za pravna lica, uz istovremeno povećanje deficita, povećanje carina do 60 procenata i pokušaje uticaja na nezavisnost monetarne politike Feda dodatno bi podstakla inflacione pritiske na američku ekonomiju. Njegova politika bi mogla "poljuljati temelje američkog blagostanja", naveli su. U tom slučaju, zlato bi moglo postati još privlačnija investicija za zaštitu vrednosti imovine.

Trump: Energetska dominacija SAD

Neizvestan ishod izbora u SAD do sada je imao i zanemarljiv uticaj na kretanje cena nafte. Ona je mnogo više zavisna od određivanja kvota za proizvodnju najvećih izvoznika, a Šarlah dodaje i "makrookruženje, slabije pokazatelje, geopolitičke faktore, neusaglašenost sporazuma OPEC-a, kao i rekordno vađenje u SAD". Prema njegovom mišljenju, navedeno utiče na "cenovne nivoe koje posmatramo skoro celu godinu", kada su se cene nafte "odbile od podrške pri 68 dolara po barelu, koja se u prošlosti pokazala kao snažna podrška".

Pored toga, treba pomenuti i slabu potražnju najvećeg potrošača fosilnih goriva, Kine, gde će članovi Stalnog odbora Narodne skupštine ovog vikenda otkriti moguće fiskalne podsticaje za postizanje petoprocentnog razvojnog cilja Narodne Republike.

 

 

Cene nafte brent i WTI su se tako prošle nedelje smanjile za približno četiri i tri procenta, izveštava Reuters, na šta je uticala upravo pomenuta rekordna proizvodnja u SAD. Dalji rast cena u početku nedelje izazvala je odluka kartela OPEC, koji je ponovo odložio već više puta najavljivano povećanje kvota za proizvodnju, što ukazuje na hlađenje svetske ekonomske aktivnosti.

Ipak, zanimljivo je kako će se tržišta reagovati na pobedu jednog ili drugog kandidata, s obzirom na to da zastupaju veoma različite stavove u oblasti energetike i ekološke politike. Trump, na primer, podržava eksploataciju nafte putem hidrauličkog drobljenja, što označava kao unapređenje "energetske dominacije" SAD.

 

Republikanski kandidat na polju energetske politike takođe najavljuje brojne deregulacione mere, koje bi trebalo da obustave ili čak ukinu klimatski program predsednika Joea Bidena i uklone prepreke za proizvodnju energije.

"Odmah ću proglasiti vanredno stanje u zemlji kako bih postigao opsežno povećanje domaće proizvodnje energije", najavio je Trump u jednom od svojih predizbornih govora o energetskoj politici. "S ovim opsežnim ovlašćenjima ćemo proći kroz sve birokratske prepreke i brzo izdati dozvole za novo bušenje, nove gasovode, nove rafinerije, kao i nove elektrane i nuklearne reaktore", dodao je. Njegova sklonost povećanom vađenju "mogla bi uticati na veću potrošnju nafte", smatra Šarlah, dodajući da bi to "moglo dovesti do poskupljenja".

U slučaju pobede, vrlo je verovatno da će Trump pokušati da revidira obiman skup propisa o zaštiti životne sredine Bidenove administracije, što će dodatno uticati na sirovine. "Trump je više sklon smanjenju poreza i deregulaciji, što povećava očekivanja u vezi sa ekonomskim rastom, posebno u sektorima kao što su nafta, odbrana i bankarstvo", dodaje Šarlah.

Haris: Nastavak Bidenove ekološke politike

Nasuprot tome, očekuje se da će demokratska potpredsednica Haris nastaviti sprovođenje postavljene Bidenove politike zelenog prelaza američke ekonomije.

"Verovatno će nastaviti progresivnu fiskalnu politiku sa većim naglaskom na javnu potrošnju i mogućem povećanju poreza za korporacije i više prihode", smatra analitičar. Dodaje da bi to "moglo izazvati neizvesnost u nekim sektorima, kao što su finansije i energija, ali bi pomoglo drugim, kao što su obnovljiva energija i zdravstvo".

Njena pobeda bi značila kontinuitet Bidenove politike smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte pomoću poreskih podsticaja za korišćenje energije iz obnovljivih izvora. Tako je demokratska administracija već najavila pooštravanje zakonodavstva na polju hvatanja i skladištenja ugljen-dioksida iz termoelektrana i elektrana na prirodni gas. Slično tome, Biden je u martu ove godine najavio strože propise o emisiji automobila sa termalnim motorima, koji bi trebali da podstaknu proizvođače na proizvodnju električnih vozila. Šarlah povezuje zeleni zaokret Kamale Harris sa povećanjem potražnje za robama "povezanim sa zelenim tehnologijama, kao što su litijum i bakar."

Anna Mosby, analitičarka u S&P Global Commodity Insights, uprkos razlikama između kandidata, procenjuje da bi pod Trumpom verovatno došlo do usporavanja smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte, ali "ne do promene opšte usmerene". S druge strane, Haris bi se, kako se očekuje, zalagala za strože propise o emisiji, ali bi je u proizvodnji nafte mogli uveriti "geopolitički, politički i ekonomski razlozi", smatraju u S&P.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar