Raspoloženje na berzama kroje kineski podsticaji, kvartalni rezultati i Bliski istok

Svetska finansijska i robna tržišta i dalje su pod uticajem situacije na Bliskom istoku. Ipak, raspoloženje ulagača ovih dana diktiraju i sve bliži neizvesni američki predsednički izbori, te pokušaji kineskih vlasti da podstaknu tamošnju ekonomiju. Jedina donekle sigurna tačka ovih dana bilo je očekivano rezanje referentnih kamatnih stopa Evropske centralne banke, što se i ostvarilo u četvrtak.

Indeksi najvećih evropskih berzi nastavili su svoj rast, delom i zahvaljujući optimizmu da bi niže kamate mogle podstaći posustalu evropsku ekonomiju. Do kraja trgovanja u četvrtak, indeks DAX frankfurtske berze ojačao je za 1,1 odsto, a indeks FTSE u Londonu za 1,6 odsto.

Međutim, trgovanje terminskim ugovorima pokazalo je kako su investitori suzdržani oko brzine budućeg ublažavanja monetarne politike u Sjedinjenim Američkim Državama. Vrlo dobri ekonomski pokazatelji nagoveštavaju da je tamošnja privreda i dalje otporna na visoke kamate. Podaci o maloprodaji u septembru premašili su očekivanja, kao i podaci sa tržišta rada. Uz nešto višu potrošačku inflaciju od prognozirane - sve zajedno ukazuje na to da američka privreda nije ni blizu recesije.

Suzdržani optimizam

Indeksi na berzama ukazuju na nešto suzdržaniji optimizam, jer ulagači strahuju kako Fed neće biti spreman da tako brzo smanji kamate. Sveobuhvatni indeks S&P 500 je do kraja trgovanja u četvrtak ojačao za pola procenta, Dow Jones indeks je napredovao za 0,9 odsto, ali je vrednost tehnološkog indeksa Nasdaq porasla za samo 0,2 odsto.

Azijske berze su najosetljivije na poruke iz Kine, a među njima su poslednjih dana ipak prevladale dobre nad lošima. Zabrinutost oko privrednog stanja, posebno u sektoru nekretnina, naterala je kineske vlasti na objavljivanje podsticajnog paketa vrednog nekoliko stotina milijardi evra.

 

Ta objava je prvobitno podigla raspoloženje ulagača, ali je naknadna nesigurnost oko pravog stanja kineske ekonomije ipak poslužila kao kočnica tom oduševljenju. Brojke objavljene u petak donekle su potvrdile da situacija u drugoj po veličini svetskoj ekonomiji nije poletna kao nekad.

Bruto domaći proizvod Kine je u trećem kvartalu rastao po najsporijoj stopi od početka 2023. godine, odnosno bio je 4,6 odsto viši nego godinu dana ranije. Rast je niži od ciljanih pet odsto, na koliko kineske vlasti vole da računaju, međutim, kako je broj zapravo bio viši od prognoza analitičara - trgovci akcijama na berzama reagovali su pozitivno. Indeks šangajske berze je u petak skočio za 2,9 odsto, a hongkonški za čak 3,7 odsto.

Kiyoshi Ota/Bloomberg

 

Na tržištu roba i sirovina, barelom sirove nafte brent se u petak ujutro trgovalo po ceni od blizu 74,50 dolara, dok je WTI nafta bila četiri dolara jeftinija. Strahovanja da bi Izrael mogao da napadne iransku energetsku infrastrukturu malo su popustila početkom nedelje, što je i snizilo cenu nafte sa nivoa iznad 78 dolara.

Ipak, nakon što je Izrael objavio kako je likvidirao vođu Hamasa, cena je ponovo počela da raste zbog neizvesnosti oko moguće odmazde. Američki predsednik Joe Biden ponovo je pozvao na primirje u Gazi, ali je izraelski premijer Benjamin Netanyahu izjavio kako vojne operacije "još nisu kompletirane".

Na cenu nafte uticale su i informacije o solidnoj potrošnji u najvećem svetskom potrošaču, SAD. Moguće ubrzavanje ekonomskog rasta u Kini takođe bi moglo da poveća potražnju, ali je Međunarodna agencija za energiju (IEA) nedavno objavila kako bi rastuća globalna ponuda iduće godine mogla dovesti do značajnih viškova na tržištu.

Geopolitičke napetosti, po pravilu, deo ulagača teraju u klasične sigurne luke, poput zlata i srebra. Jača potražnja podigla je cenu zlata na nov rekordni nivo. U prvom delu oktobra, finom uncom zlata trgovalo se na nivou od oko 2.650 dolara, da bi joj vrednost prošle nedelje u jednom trenutku dostigla 2.710 dolara. U petak ujutro zlatom se trgovalo po nešto nižoj ceni (2.700 dolara).

Na tržištu kriptovaluta pojavili su se znaci kako se mali ulagači i dalje drže podalje od trgovanja, barem kad je u pitanju najpopularniji kripto-novčić - bitcoin. Institucionalna potražnja, u međuvremenu, ponovo gura cenu bitcoina prema rekordu. U petak ujutro iznosila je nešto manje od 68.000 dolara, a u prethodnih osam dana poskočila je za gotovo 15 odsto. Rekordna vrednost bitcoina bila je 73.798 dolara.

 

Ako se fokusiramo na berze u regionu, može se videti kako i tu vlada određeni optimizam. Proteklih dana najviše optimizma bilo je na Zagrebačkoj berzi, pa je indeks Crobex 10 porastao za više od četiri odsto. Na Ljubljanskoj berzi rast je bio nešto slabiji, te je SBITOP indeks ojačao 1,6 odsto. Većina drugih indeksa u regionu rasla je manje od jedan odsto.

Optimizam u Zagrebu ponovo su gurale deonice Končara, proizvođača električne opreme, a primarno transformatora za kojima vlada velika potražnja usred zelene tranzicije. U Ljubljani su među vodećim akcijama bile obveznice Nove ljubljanske banke i osiguravajuće kuće Sava.

Dunav osiguranje i Messer Tehnogas bili su dominantne akcije u Beogradu, dok su u Skoplju najbolje prošle deonice Makedonijaturista i Komercijalne banke.

Raspoloženje na berzama idućih nekoliko nedelja zasigurno će, barem delimično, krojiti kvartalni rezultati kompanija. Sezona finansijskih izveštaja polako se zahuktava, a prve objave zasad su, uglavnom, u skladu s očekivanjima. Ulagači se samo mogu nadati da će tako i ostati, jer se kvota neočekivanih događaja poslednjih godina poprilično popunila. Finansijska tržišta su kroz njih pokazala utešnu stabilnost, ali ne treba se nadati izuzetku koje će potvrditi pravilo.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar