Pregled berzi: VW pao, Intel nadmašio očekivanja

Fokus učesnika na tržištu kapitala prošle sedmice u Evropi je bio na Volkswagenu (VW), koji je saopštio da zatvara čak tri fabrike u Nemačkoj, te je na listi najpoznatijih nemačkih auto-kompanija završio na poslednjem mestu po tempu rasta.

Uporedo s tim, Evropska unija (EU) odobrila je uvođenje dodatnih carina od čak 35,3 odsto na električne automobile iz Kine, pored postojećih carina od 10 odsto. To je dodatno pojačalo trgovinske tenzije između vodećih svetskih izvoznih sila, ali je prema saznanjima Bloomberga, EU odlučila da pošalje zvaničnike u Peking na dodatne razgovore.

Takođe, investitori se pripremaju za jedne od najvažnijih ovogodišnjih izbora na svetu - američke predsedničke izbore, nakon što je većina anketa pokazala da je bivši predsednik Donald Trump u tesnoj trci s Kamalom Harris, aktuelnom potpredsednicom. 

Ishod američkih izbora svakako će u određenoj meri potresti finansijska tržišta, a koje su najvažnije razlike između Trumpa i Harris u pogledu tržišta akcija i obveznica i šta bi moglo da se promeni za evropske i regionalne kompanije koje izvoze u Sjedinjene Američki Države (SAD), za Bloomberg Adriju je govorio Ivan Dražetić, partner i rukovodilac odeljenja za poslovanje s obveznicama u InterCapitalu.

 

I Rohit Sipahimalani, direktor za investicije u Temaseku, za Bloomberg je govorio o efektima ishoda izbora.

 

Sirovine: Nakon pada nafta jača, zlato na rekordnim nivoima 

Nafta

Cena nafte je pala početkom sedmice posle udara Izraela na Iran i ponovnog pokušaja da se okonča sukob s Hezbolahom. Brentom se trgovalo na nivou od 72 dolara za barel, a West Texas Intermediate (WTI) bio je nadomak 68 dolara. Međutim, u nastavku sedmice cene su rasle, u četvrtak se brent kupovao za blizu 73 dolara za barel nakon povećanja od dva odsto u sredu, dok je WTI prešao 69 dolara.

Nakon izveštaja da bi Iran u narednim danima mogao da pripremi napad na Izrael sa iračke teritorije, brent je u petak porastao za dva odsto, premašivši 74 dolara, dok je sirova američka nafta WTI ojačala na 71 dolar.

Bloomberg Adria Markets, pregled 31. 10. 2024.

Zlato

Zlato je već u utorak napredovalo prema rekordu, da bi se vrednost tokom sedmice stabilizovala, nakon što su investitori zabeležili profit. U četvrtak je vredelo 2.744 dolara za uncu, što je rast od 0,3 odsto na nedeljnom nivou. Ulagači verni ovom plemenitom metalu imaju razlog za slavlje jer je cena zlata narasla za preko 33 odsto od početka godine.

Bitcoin

Bitcoinov pokušaj dostizanja rekordne vrednosti posustao je dodatno u petak kako su opale šanse za pobedu Trumpa, republikanskog kandidata naklonjenog kriptovalutama, na kladioničarskim tržištima.

Najvrednijom digitalnom valutom trgovalo se za oko 70.000 dolara nakon pada od četiri odsto prethodnog dana, što je najveći pad u mesec dana.

Trump je ranije prošle nedelje bio u većem vođstvu na tržištima predikcija, u periodu kada se bitcoin približio svom rekordnom maksimumu iz marta od 73.798 dolara za samo 234 dolara.

Kretanje cene bitcoina (Bloomberg)

 

Rast privrede evrozone nije pomogao da se berze zazelene

Fjučersima evropskih akcija početkom prošle nedelje trgovalo se pretežno u zelenom, da bi u nastavku sedmice trgovanje bilo u crvenom, uoči objavljivanja podataka o poverenju potrošača, kao i o nezaposlenosti i inflaciji u evrozoni.

Evropska tržišta su trgovanje u ponedeljak zaključila dobicima, pri čemu su francuski CAC i španski indeks IBEX 35 bili najveći dobitnici na regionalnim berzama. Trgovanje u utorak zaključeno je u crvenom, nakon razočaravajućih rezultata British Petroleuma i Novartisa. Ni rast privrede evrozone koji je ubrzao na 0,4 odsto u trećem kvartalu nije pomogao da se berze zazelene, te je i četvrtak zaključen s gubicima.

Preliminarni podaci objavljeni u četvrtak pokazali su da je inflacija u evrozoni u oktobru porasla na dva odsto, što je iznad 1,9, koliko su projektovali ekonomisti Bloomberga, ali i iznad 1,7 odsto iz septembra.

Bloomberg Adria Markets, pregled 31. 10. 2024.

 

Istovremeno, fjučersima američkih indeksa trgovalo se mešovito početkom nedelje, uoči objave novog izveštaja s tržišta rada, ali i poslovnih rezultata vodećih kompanija iz grupe "veličanstvenih sedam". Indeksi na Wall Streetu u utorak su registrovali rast, na krilima skoka deonica tehnoloških kompanija, pri čemu je Nasdaq završio trgovanje na rekordnom nivou.

 

Međutim, sredinom sedmice, fjučersi američkih indeksa beležili su minus, uoči objavljivanja podataka o bruto domaćem proizvodu (BDP) za treći kvartal, ali i poslovnih rezultata Meta Platformsa i Microsofta. Gubici su nastavljeni i nakon što su snažni ekonomski podaci oslabili nade u pogledu smanjenja kamatnih stopa Federalnih rezervi (Fed). Američka privreda je u trećem kvartalu rasla po stopi od 2,8 odsto, nakon skoka od tri odsto iz prethodnog kvartala.

Indeks S&P 500 je u četvrtak izgubio 1,9, a Nasdaq 2,4 odsto svoje vrednosti, što je bio najgori trgovački dan za ova dva indeksa od početka septembra. Prema podacima od četvrtka, broj nedeljnih prijava za novčane naknade za nezaposlene u SAD pao je više od očekivanog. To i dalje ukazuje na snažno tržište rada i umanjuje šanse za spuštanje kamatnih stopa Feda.

Regionalne berze: Najveći dobitak beleži indeks SASE10

Indeksi na berzama u Adria regionu većinom beleže dobitke na nedeljnom nivou, a najveći rast (od 1,3 odsto) imao je SASE10 koji uključuje emitente sa Sarajevske berze, te CRO10 Zagrebačke berze sa sedmičnim rastom od 0,9 odsto.

Indeks Beogradske berze (BELEX15) blago je napredovao (za 0,4 odsto), a pad su registrovali indeksi Banjalučke i Makedonske berze.

Bloomberg Adria Markets, pregled 31.10.2024.

 

Rezultati kompanija i uticaj na vrednost akcija

Akcije VW-a su pale za više od jedan odsto početkom sedmice, nakon najave zatvaranja fabrika. O pojedinostima je govorio novinar Bloomberga Oliver Crook. 

 

Na kraju sedmice deonice VW-a su beležile pad od čak 1,2 odsto ubrzo nakon otvaranja redovne trgovine u Frankfurtu u petak. Akcije su izgubile 20 odsto vrednosti ove godine, što ih svrstava među najlošije performere na nemačkom referentnom indeksu DAX.

Američka avio-kompanija Boeing objavila je u ponedeljak da će prodati 90 miliona običnih akcija za 14 milijardi dolara, kao i depozitne akcije za pet milijardi dolara, u naporima da ojača svoje finansije u jeku dugotrajnog štrajka radnika koji joj nanosi značajnu finansijsku štetu.

Vodeće američke tehnološke kompanije nastavile su objavljivanje poslovnih rezultata.

Nakon što je Apple u ponedeljak najavio novi iMac, akcije su registrovale rast vrednosti. Međutim, ova kompanija je u nastavku sedmice razočarala investitore slabom prognozom i padom prodaje u Kini, a u petak je zabeležen pad akcije za dva odsto u elektronskom trgovanju.

Nakon objave kvartalnog izveštaja o zaradi, Apple je saopštio da će ukupna prodaja u kvartalu, zaključno sa decembrom, porasti u rasponu od niskih do srednjih jednocifrenih stopa, dok su analitičari predviđali povećanje od sedam odsto. Kompanija je takođe zabeležila pad prihoda u Kini u proteklom tromesečju, što je isto bilo ispod procena analitičara. S druge strane, celokupni prihodi Applea porasli su za 6,1 odsto na 94,9 milijardi dolara, u poređenju sa prosečnom procenom od 94,4 milijarde dolara. Zarada je iznosila 97 centi po akciji.

Početak sedmice doneo je rast akcija Alphabeta za više od pet odsto, a nakon objave da je ostvario bolje poslovne rezultate od očekivanih. Googleova matična kompanija je tako dokazala da skupa ulaganja u veštačku inteligenciju počinju da daju rezultate, a posebno u sektoru klaud računarstva i ključnog Googleovog pretraživača. Naime, prihodi kompanije su u trećem kvartalu porasli na 74,6 milijardi dolara, što je za oko 16 odsto više u odnosu na isti kvartal prošle godine i iznad očekivanja analitičara.

 

Usledili su i rezultati Mete, a nakon što je kompanija najavila snažno povećanje kapitalnih troškova u narednoj godini, akcije su pale za skoro tri odsto. I Meta i Microsoft su prijavili više prihode od očekivanih, ali su, uprkos tome, njihove akcije pale zbog nižih projekcija u pogledu budućeg profita.

Intel je uspeo da nadmaši očekivanja analitičara - što je vest kojoj se ulagači uvek raduju. U petak su akcije Intela beležile rast od 9,2 odsto na 23,51 dolar u elektronskom trgovanju, jer su više projekcije prihoda za četvrti kvartal obradovale investitore. Saopšteno je da će prihod u četvrtom kvartalu iznositi 13,3 do 14,3 milijarde dolara, u odnosu na prosečnu procenu analitičara od 13,6 milijardi dolara. Kompanija predviđa profit od 12 centi po akciji u poređenju sa šest centi, koliko je projektovao Wall Street.

Popularna američka kompanija za e-trgovinu, koja je s vremenom proširila svoje poslovanje na razne segmente, takođe je uspela da prijatno iznenadi investitore svojim optimističnim projekcijama. Reč je o Amazonu, čije akcije su porasle za oko pet odsto u elektronskom trgovanju pre otvaranja tržišta u petak, nakon što je prijavio snažne poslovne rezultate.

Korporativne zarade bile su u fokusu su investitora i u azijskom regionu. Tako su akcije kineskog proizvođača automobila BYD registrovale pad, iako su kvartalni prihodi prvi put nadmašili prihode američke Tesle.

Šta nas očekuje ove nedelje:

• 4. novembar - Objava finansijskih rezultata kompanije Berkshire Hathaway Inc.;

• 5. novembar - Predsednički izbori u SAD;

• 7. novembar - Odluka Narodne banke Srbije o kamatnim stopama;

• 7. novembar - Odluka Feda o kamatnim stopama;

• 7. novembar - Odluka o kamatnoj stopi Banke Engleske i izveštaj o monetarnoj politici;

• 7. novembar - Objava zarada Commerzbanka i UniCredita; 

• 4 - 8. novembra - Sastanak Stalnog komiteta Narodnog kongresa Kine;

• 5 - 10. novembra - Kineska međunarodna izložba uvoznih proizvoda.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar