Akcije potnule zajedno sa drastičnim padom cene nafte

Američke i evropske akcije potonule su u utorak, zajedno sa drastičnim padom cene nafte koja je oslabila za 3,5 odsto. Na pad cene nafte uticalo je obećanje Izraela da neće napasti iranska nuklearna postrojenja. Akcije na Wall Streetu potonule su i nakon razočaravajućih finansijskih rezultata kompanija, ali i navoda da američki zvaničnici razmatraju mogućnost ograničavanja izvoza naprednih čipova u pojedine zemlje.

Indeks S&P 500 pao je za 0,76 odsto, pad indeksa Nasdaq 100 iznosio je 1,01 odsto, dok je indeks DJIA pao za 0,75 odsto, odnosno za više od 300 poena.

Kada je reč o evropskim akcijama, indeks Euro Stoxx 600, koji prati poslovanja 600 najvećih kompanija u 17 evropskih zemalja, pao je za 0,8 odsto, nemački DAX je oslabio za 0,11 odsto, londonski berzanski indeks FTSE pao je za 0,52 odsto, dok je pad francuskog CAC-a iznosio 1,05 odsto.

Globalna referentna vrednost nafte brent potonula je u utorak za 3,5 odsto i spustila se ispod 75 dolara po barelu. Podsetimo, cena nafte počela je da raste pre dve nedelje, odnosno kada su sukobi između Izraela i grupe Hezbolah, koju podržava Iran, eskalirali. Prošle nedelje brent je dostigao čak 80 dolara po barelu.

 

Cena nafte počela je da pada u utorak nakon što je Izrael obećao da neće napasti iranska nuklearna postrojenja, a ta neizvesnost držala je u poslednje vreme cenu nafte na oko 78 i 79 dolara po barelu. Smirivanje sukoba na Bliskom istoku utiče na pad cene nafte.

Američko tržište razočarano je prihodima najveće evropske tehnološke kompanije. Reč je o holandskoj kompaniji ASML Holding NV čijim se akcijama trguje u SAD i koje su pale za 17 odsto nakon objavljivanja rezultata.

Investitori su razočarani i vešću da američki zvaničnici navodno razmatraju mogućnost ograničavanja izvoza naprednih čipova u pojedine zemlje, navodeći kao razlog zaštitu nacionalne bezbednosti. Pomenuta ograničenja odnosila bi se na prodaju AI čipova Nvidije, ali i drugih američkih kompanija. Zvaničnici su navodno fokusirani na zemlje Persijskog zaliva, koje imaju sve veći apetit za AI data centrima, ali i "duboke džepove" za njihovo finansiranje.

Bidenova administracija je već ograničila isporuke AI čipova kompanija poput Nvidia i AMD u više od 40 zemalja širom Bliskog istoka, Afrike i Azije zbog straha da bi njihovi proizvodi mogli biti preusmereni u Kinu.

Nakon ove vesti akcije kompanija za čipove zabeležile su najgori pad od početka septembra. Akcije Nvidije su pale za oko pet odsto.

Evropske akcije osim pada cene nafte i akcija tehnoloških kompanija, muče i loši rezultati u automobilskim kompanijama, pre svega u Volkswagenu i Stellantisu.