"Moguć je rat do određenih granica u južnom Libanu", ocenjuje Jelena Juvan, šef Katedre za studije odbrane na Fakultetu društvenih nauka u Ljubljani, govoreći o mogućim scenarijima za eskalaciju rata na Bliskom istoku nakon avgustovske likvidacije lidera Hamasa Ismaila Haniyeha.
Njen uvid je u poslednjih nekoliko dana potvrđen nizom nepredvidljivih događaja koji su na kraju rezultirali kopnenom invazijom izraelskih snaga na Liban. Izraelci su u protekle dve nedelje usmrtili šefa libanskog pokreta Hezbolah Hassana Nassrallaha, izveli talas napada na Liban, bombardovali luku u Jemenu koju kontrolišu Huti i više puta napadali mete u Siriji.
Izrael je saopštio da priprema vojni odgovor, a Bela kuća ga je potpuno podržala.
Međutim, eskalacija od utorka, u kojoj je Iran ispalio oko 200 balističkih projektila na jevrejsku državu, daje predviđanjima Jelene Juvan još mračniji ton. U slučaju brze eskalacije ili pogoršanja situacije, najverovatniji scenario je veliki rat na severu, bez garancija da će ostati "u određenim granicama", kaže ona.
Opširnije
Izrael napao Bejrut, svet čeka napad na Iran
Devet osoba je umrlo u centru libanske prestonice nakon izraelskog napada na bolnicu koju povezuju sa Hezbolahom.
03.10.2024
Robot iz Niša obrađuje voćnjake - ovo je pet stvari koje treba da znate danas
Robot AgAR bi trebalo da nadomesti nedostatak kvalifikovane radne snage, smanji troškove proizvodnje i učini je održivom, ali i da pomogne poljoprivrednicima da dugoročno planiraju troškove.
03.10.2024
Otvorena bliskoistočna Pandorina kutija, šta bi sve moglo da izađe iz nje?
Iran je u utorak ispalio oko 200 balističkih projektila na Izrael.
02.10.2024
Eskalacija na Bliskom istoku oterala ulagače u SAD od rizične imovine
Američke akcije su pale, dok su investitori bili u potrazi za sigurnim utočištima na tržištima.
01.10.2024
Izraelski premijer Benjamin Netanyahu je posle napada rekao: "Ko nas napadne, i mi ćemo njega", čime je praktično već odgovorio na pitanje da li će Izrael odgovoriti. Dakle, samo ostaje pitanje koliko bi eventualni regionalni rat mogao urušiti finansijska i robna tržišta.
Nafta: samo nastavak godišnje tendencije
Naftna tržišta su reagovala na rastuću napetost i pre eskalacije u utorak, pošto je cena barela sirove nafte brent skočila za 5,6 odsto u nešto više od dva sata. Tilen Šarlah, analitičar kompanije Acex, kaže da bi cena nafte mogla da poraste ako dođe do ograničenja transporta tankerima zbog produženog rata. Ali dok je rat ograničen na vazdušne i raketne napade, neće biti većeg uticaja na cenu (nafte). Ono što bi, prema njegovim rečima, takođe moglo uticati na cenu nafte jesu makroklima, lošiji pokazatelji, geopolitika, nepoštovanje sporazuma OPEC-a itd.
"Rizik od šireg regionalnog rata, odakle dolazi trećina svetske proizvodnje nafte, svakim danom je sve jači. Malo je verovatno da će Iran samo izdaleka posmatrati da li je Hezbolah ugrožen", kaže Juvan.
Strani mediji javljaju da bi Izrael kontranapadom mogao da udari na postrojenja za naftu i drugu infrastrukturu persijske članice organizacije OPEC. Ako bi se to zaista dogodilo, čak četiri odsto svetskih zaliha nafte bilo bi ugroženo, navodi CNBC.
Nepoznat odgovor Izraela
Prema sopstvenim izjavama, izraelska vlada pokušava da kopnenom ofanzivom obezbedi sever zemlje, odakle se oko 60.000 ljudi povuklo u strahu od invazije slične napadu Hamasa prošlog oktobra.
Hezbolah je postao jedan od najbolje naoružanih i vojno obučenih nevladinih aktera u svetu, smatra Juvan, ako se postavlja pitanje da li je pokret uopšte sposoban da se ozbiljno odupre naletu izraelskih snaga. Slabost njegovog najvećeg protivnika mogla bi da podstakne Izrael da proširi invaziju, koju je Jerusalim u početku opisao kao "ograničenu po obimu".
Prethodna dešavanja odrazila su se i na indeks S&P 500, koji prati učinak 500 velikih javnih kompanija u Sjedinjenim Državama i obuhvata niz sektora.
Stanje na berzi
Na berzi se najlošije trgovalo akcijama američkih tehnoloških giganata, kao što su Apple i Nvidia, čije su akcije u utorak skliznule za više od tri odsto. Međutim, u sredu po podne došlo je do preokreta, te su akcije porasle za 1,26, odnosno 1,36 odsto.
Industrijski indeks Dow Jones bio je stabilan pre kraja trgovanja u sredu, ali je kasnije skliznuo 0,3 odsto, dok je indeks S&P 500 pao za isto toliko. U Frankfurtu je indeks DAX izgubio 0,41 odsto vrednosti, a onda i dodatnih 1,3 odsto.
Rastuće tenzije takođe su podigle akcije evropskih proizvođača oružja, u čemu su prednjačili Saab i BAE Systems, s rastom od 2,2 odsto. Akcije francuskog Thalesa i nemačkog Rheinmetalla porasle za više od 1,3 odsto.
Da li se okrenuti zlatu
Tradicionalno sigurno utočište nesigurnih investitora, zlato, skočilo je 0,84 odsto u satima nakon napada u Teheranu. Za uncu plemenitog metala, prema Bloombergu, bilo je potrebno izdvojiti 2.670 dolara, ali je potom njegova cena blago pala na 2.650 dolara. Naznačena tendencija cena je pozitivna, pokazuju podaci, ali razlog nije jednokratna eskalacija.
Zlato raste skoro godinu dana zbog geopolitike i kupovine centralnih banaka. Analitičar Šarlah je za Bloomberg Adriju sumirao ovogodišnju tendenciju: "Trenutne eskalacije samo podržavaju pravac zlata."
Robusni dolar
Raketni napad Islamske republike nije izazvao značajnija kretanja dolara. U sredu i četvrtak, u odnosu na glavne svetske valute, dolar je zadržao visoku vrednost kao i u protekloj nedelji. Ni kurs evra prema dolaru nije značajno oscilirao, jer se kretao na 1,1 dolar.
Šarlah je u vezi sa kretanjem "zelene valute" u svetlu bliskoistočnih dešavanja objasnio da je nedavni "ciklus monetarnog popuštanja" izazvao njenu deprecijaciju i da je sa stanovišta dolarskog indeksa dostigao nivo od 100 poena. Dodaje da je dalje smanjenje kamatnih stopa od Feda "uračunato u devizni kurs", te da s ove tačke gledišta - neće biti iznenađenja.
SAD snažno uz Izrael
Veliko je pitanje kako će Izrael odgovoriti na iranski napad, za koji američka vojska veruje da je bio nasilniji od onog u aprilu. Izrael je saopštio da priprema odgovor, a Bela kuća ga je potpuno podržala. "SAD snažno podržavaju Izrael", izjavio je savetnik američkog predsednika Joea Bidena za nacionalnu bezbednost Jake Sullivan.
Među konzervativnijim izraelskim političarima javljaju se apeli na uništavanje vojnih objekata, a u najekstremnijim slučajevima, čak i napadi na iranski nuklearni program.
S tim u vezi, Primož Šterbenc, docent Fakulteta za menadžment Univerziteta Primorska, ocenjuje da bi eskalacija izraelske agresivnosti dala Teheranu snažan podsticaj da ubrza obogaćivanje uranijuma, pa čak i da napravi nuklearnu bombu.
Napad na Iran bi gotovo sigurno uvukao i Sjedinjene Države u rat. Ako Vašington, koji već pomaže Izraelu kroz obaveštajne podatke i presretanje raketa, uđe u sukob - to bi dovelo do opšteg regionalnog sukoba, smatra Juvan. Ovaj scenario bi značio regionalni rat i uključivanje glavnih globalnih aktera u njega. SAD, pritom, već jačaju svoje vojno prisustvo.