Cena Trumpovog bombardovanja Irana

Odluka američkog predsednika Donalda Trumpa da se Sjedinjene Američke Države (SAD) pridruže izraelskom bombardovanju Irana izazvala je burne reakcije širom planete, od ocena laika na društvenim mrežama da je "počeo Treći svetski rat" do komentara spoljnopolitičkih novinara i stručnjaka da "svet galopira ka mračnom ponoru", te da ono što se na geopolitičkom planu dešava "na taktičkom nivou predstavlja haos". Štaviše, da je haos postao strategija svetskih sila.

U svetu koji, prema oceni austrijske ekspertkinje za geostrategiju Veline Čakarove, više ne funkcioniše na osnovu tradicionalnih principa realpolitike i geopolitike, ova 2025. godina označava novu prekretnicu. Svet se nalazi "u nepoznatim vodama", zbog čega svi pokušavaju da procene ko će i koliku cenu platiti zbog Trumpovog napada na Iran koji, osim javno proklamovanog cilja da bude uništen iranski program nuklearnog oružja koji Teheran poriče, očigledno podrazumeva i moguće rušenje režima u Teheranu.

Američko bombardovanje Irana, čini se, najviše brine evropske komentatore, premda ima i onih koji pozdravljaju ovu Trumpovu vojnu intervenciju, poput komentatora portugalskog nedeljnika "Visao" Luisa Delgadoa. On smatra da je Iran morao da nauči ovu lekciju, te da je "decenijama nekažnjeno podsticao finansiranje i snabdevao terorističke grupe".

"Sankcije su se pokazale smešno neefikasnim u skoro svakom slučaju (samo pogledajte Rusiju). Sada je vreme da se pređe na suštinu: zaustavljanje jednog od najvažnijih izvora koji snabdeva vojnom opremom razne grupe u regionu, i pre svega, prisiljavanje Irana da odustane od svojih nuklearnih snova", smatra Delgado, dodajući da ništa od toga nije dobro niti utešno, ali nije bilo druge opcije.

Nenaučena lekcija iz Iraka

S druge strane, uredništvo holandskog liberalnog dnevnika "NRC Handelsblad" u uvodniku upozorava da "bez obzira koliko režim može biti za osudu, bez obzira koliko preteća može izgledati druga zemlja, potreban vam je pravni dokaz pre nego što je napadnete". Kako ističu, to je jedna od lekcija iz američkog napada na Irak 2003. godine.

"Pošto Trump toliko odbacuje međunarodno pravo u Iranu, još je važnije da Evropska unija (EU) ostane čvrsta. Jedini put napred je kroz diplomatiju i poštovanje ljudskih prava i međunarodnih sporazuma. EU je već nesrećno podbacila u vezi sa Gazom. Ako sada učini isto sa Iranom, efikasno će pomoći da se otvore vrata svetu u kojem važi samo zakon džungle", piše "NRC Handelsblad".

Bloomberg

Na političko rešenje na Bliskom istoku poziva i komentator švajcarskog dnevnika "Neue Zuercher Zeitung" Eric Gujer, koji smatra da će ajatolasi imati slobodu da vode propagandni rat protiv "velikog Satane", dok će moći da budu sigurni da "američko vazduhoplovstvo neće moći da bombarduje svoj put do promene režima".

"Samo kopnene trupe mogu srušiti državno rukovodstvo. U međuvremenu, SAD su naučile iz Iraka da mogu da dobiju svaku bitku, ali da na kraju ipak izgube. Amerika je u sličnom položaju kao i Izrael. Bez političkih rešenja, vojna moć malo postiže. Bilo da je u Iranu ili Gazi, u lavirintu Bliskog istoka nasilje samo rađa još više nasilja", ističe Gujer.

Strah od širenja nasilja

Upravo se zbog širenja spirale nasilja brine i komentator belgijskog dnevnika "La Libre Belgiquea" Philippe Paquet, koji ističe da će se možda SAD ograničiti na obavljanje posla za koji Izrael nema sredstava, posebno na uništavanje najbolje zaštićenih nuklearnih lokacija svojim "bombama za razbijanje bunkera". Ipak, Paquet ističe da je rizik od uvlačenja i zaglavljivanja u dugotrajnom sukobu veoma realan.

"A to bi moglo da ima i druge neizvesne i opasne posledice. Postoji razlog za strah da će Iran uzvratiti oružjem koje ima na raspolaganju - a to znači terorizam, koji će verovatno doći na štetu nevinih žrtava širom sveta", smatra belgijski komentator.

Donedavno je Trump obećavao arapskom svetu prosperitet i mir, a sada podstiče neizvesnost u regionu, primećuje komentator italijanskog dnevnika "La Stampa" Stefano Stefanini. On ističe da Trump odjednom zastupa izraelsku tezu: prvo eliminišite iranski problem, a kada Iran bude kažnjen i smanjen na veličinu toliku da ne predstavlja pretnju, onda se možete vratiti na temu regionalne saradnje.

"Arapske zemlje u Zalivu su dočekale Trumpa raširenih ruku i otvorenih novčanika. Sada procenjuju svoju solidarnost sa Iranom, brinući se o uticaju na brodarstvo, naftu i gas i nadajući se da će Trumpova jednačina 'mir kroz snagu' brzo funkcionisati. Nisu (Arapi) želeli Iran sa nuklearnim oružjem, ali znaju da ni SAD ni Izrael nemaju plan za ono što sledi", ističe Stefanini.

Bloomberg

Kako navodi Andrea Rizzi, komentator španskog lista "El Pais", mala je verovatnoća da se ostvari Trumpova nada da će se iranski režim, oslabljen jasnom demonstracijom vojne inferiornosti - već očiglednom u sukobima sa Izraelom 2024. godine - odlučiti za bezuslovnu predaju koju traži Bela kuća. Veća je verovatnoća da će Iran tražiti odmazdu, dodaje Rizzi, pri čemu u nabrajanju mogućih načina iranske odmazde navodi i mogućnost da Iran napadne brodove u Persijskom zalivu i Ormuskom moreuzu, kroz koji prolazi oko 20 odsto svetske potrošnje nafte i gasa.

U međuvremenu, iranski parlament je već izglasao da se Ormuski moreuz blokira, ali on za konačnu odluku o tome nema nadležnost, već je sva moć u rukama vrhovnog lidera ajatolaha Ali Khameneija. Ukoliko ovaj moreuz bude blokiran, to bi moglo da drastično podigne cene robe i usluga širom sveta, a naročito bi bile pogođene velike privrede, poput Kine, Indije i Japana, koje su vodeći uvoznici nafte koja ja transportovana ovim morskim tesnacem.

"To bi imalo snažne posledice na svetskim tržištima nafte i gasa. Vredi podsetiti se dubokih posledica inflatorne spirale povezane sa ratom u Ukrajini. Ta inflacija je u velikoj meri pomogla Trumpu da pobedi na izborima. Cene hrane i energije bile su temelj političkog i geopolitičkog zemljotresa", ističe Rizzi i dodaje da se Trump ipak nada da neće doći do spirale novog nasilja. "Ali mogućnost nekontrolisane spirale (nasilja) dovoljno je ozbiljna da su svi prethodni predsednici pre Trumpa izbegavali akciju koju je njujorški magnat pokrenuo. Rizik koji je preuzeo je ogroman."

Trumpov rizik na unutrašnjem planu

A Trump je došao u situaciju da je sam demantovao sebe i svoju spoljnopolitičku i unutrašnjopolitičku viziju. Pre mesec dana sebe je predstavio kao državnika koji prekida "eru američkih ratova i projekata stvaranja država u Avganistanu i Iraku", koje su vodili američki neokonzervativci, te da time što se direktno okrenuo pregovorima sa iranskim rukovodstvom oko spornog nuklearnog programa želi da pokaže "novi put u očigledno više nade i bolju budućnost".

Sada kada je Izrael u ciljanim bombardovanjima ubio sve iranske pregovarače sa kojima je pregovarao Trumpov izaslanik Steve Wittkoff, a bombardovanju Irana se priključila i američka vojska, Trump je u situaciji da su njegovi potezi u direktnoj suprotnosti sa njegovim glavnim ideologom i medijima koji ga podržavaju.

Nekadašnji Trumpov savetnik i svojevrsni ideolog njegovog pokreta MAGA Steve Bannon insistira na tome da Amerika mora da prestane da "krvari za globalističke ratove" u Ukrajini i na Bliskom istoku. Pre nekoliko dana, on je u podkastu Tuckera Carlsona rekao da bi "rat sa Iranom razbio koaliciju (američkih radnika, poljoprivrednika i običnih Amerikanaca) i ubio Trumpovu agendu", te da uprkos tome što je, kako kaže, branio Izrael godinama, upozorava da bi Trumpa "ove nepromišljene odluke" mogle da "unište".

Bloomberg

I dok Bannon insistira da se rat protiv Irana dešava po "istom obrascu kao Irak", Trump dolazi u situaciju da čak i pitanja novinara medijskih kuća, koje su mu naklonjene, izgledaju kao oštro propitivanje. Kada je reporter Fox Newsa suočio Trumpa sa informacijom da američki obaveštajci nemaju dokaza da Iran gradi nuklearno oružje, Trump je lakonski odgovorio da oni greše, uz pitanje "Ko je to rekao?". Na odgovor da je reč o direktorki Nacionalne obaveštajne agencije Tulsi Gabbard, on je sa lakoćom rekao da ona greši.

Na podsećanje da se protivio ratu u Iraku zbog loših obaveštajnih podataka, Trump tvrdi da je još tada znao da Irak nije imao oružje za masovno uništenje, a da je Iran drugačiji, da je "blizu nuklearne bombe", te da "ne smemo dozvoliti da se to desi".

Ovakav preokret u Trumpovoj spoljnoj politici, kako se ocenjuje, mogao bi da utiče ne samo na podršku koju uživa u pokretu MAGA već i na eventualni neuspeh republikanaca na izborima na pola predsedničkog mandata kada se bira svih 425 članova Predstavničkog doma Kongresa SAD, trećina ukupnog broja članova Senata, kao i 35 od ukupno 50 guvernera američkih saveznih država.

U svom inauguracionom govoru u januaru, Trump je obećao da će izbaciti ratne huškače iz Bele kuće i vratiti svetski mir, podseća komentatorka švedskog dnevnog lista "Sydsvenskan" Heidi Avellan, ističući pritom da su odluku o intervenciji u ovom ratu oštro kritikovali uticajni pojedinci u njegovim redovima, poput Bannona i Carlsona, a verovatno i mnogi njegovi obožavaoci.

"Trump je želeo da donese mir na Bliski istok, ali umesto toga tenzije rastu i očekuju se uzvratni udari, kako od Irana, tako i od njegovih posrednika u regionu", ističe Avellan.

Kina zabrinuta, ali 'slavi'

Kina je javno "duboko zabrinuta" zbog događaja na Bliskom istoku, ali, kako ocenjuje Alan Kohler, privatno verovatno slavi. Ovaj kolumnista australijskog "ABC Newsa" navodi da Amerika ponovo kreće u rat, ali da će Kina biti "pobednik kao što je to bio slučaj dve decenije", kada je u toku uspona Kine kao industrijske sile Amerika stalno bila ometana i oslabljena ratovima i nemirima.

 

"Počelo je sa 'ratom protiv terora' posle 11. septembra, zatim Avganistanom, Irakom 2003, Jemenom od 2002, Libijom 2007, Sirijom od 2014, spornim američkim izborima i neredima 6. januara 2021, Ukrajinom, a zatim Gazom tokom protekle dve godine, dva trgovinska rata Donalda Trumpa, a sada - Iranom. Trump je razumeo problem i u kampanji govorio 'ne više ratova', ali nije bio u stanju da odoli pritisku američkog vojnog establišmenta i Izraela", istakao je Kohler, dodajući da je u međuvremenu "Kina tiho sklapala prijateljstva, gradila svoju vojnu moć kao deo frenetične industrijske politike i nije je koristila (iako je vršila špijunažu industrijskih razmera kako bi dobila tehnologiju)".

Prošlonedeljni samiti su, prema oceni ovog australijskog novinara, savršen primer razlike između dve svetske supersile, ističući da je Trump napustio samit G7 u Kananaskisu u Kanadi uz pretnje ostalim članicama i odbijanje da potpiše zajedničko saopštenje, dok je kineski predsednik Xi Jinping bio u Astani u Kazahstanu na samitu Kine i Centralne Azije, gde je potpisan Ugovor o stalnom dobrosusedstvu i prijateljskoj saradnji.

Kohler smatra da su se do 20. veka ratovi vodili zbog plena i robova, a danas su "osmišljeni da učvrste ili naduvaju nacionalne lidere, obično autokrate ili potencijalne autokrate, i ne rade ništa osim što oslabljuju i odvlače pažnju svima koji su uključeni". Prema Kohlerovoj analizi, Kina je naučila lekciju od Amerike. I zbog toga je, smatra on, malo verovatno da će Kina odustati od svoje politike "dobrosusedstva" i izvršiti invaziju na Tajvan, kao ni da će blokirati to ostrvo jer bi kinesko rukovodstvo nerado uništilo tajvansku privredu pre nego što ga preuzme.

"Videli su (Kinezi) šta je američka agresija učinila samoj sebi u protekle 24 godine", zaključuje Kohler.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar