Zvaničnici administracije Donalda Trumpa razmatrali su niz opcija u slučaju ozbiljnog poremećaja u snabdevanju naftom sa Bliskog istoka, i to pre nego što su SAD izvele napade na Iran i pre nego što je Trump objavio prekid vatre, navode izvori upućeni u tu temu.
Mogućnost da se te strategije zaista i primene smanjena je u ponedeljak uveče, nakon što je Trump objavio da su Izrael i Iran postigli privremeni dogovor o primirju.
Međutim, u utorak ujutro još nije bilo jasno da li će i koliko dugo taj prekid vatre zaista potrajati. Napetosti i dalje traju u regionu koji učestvuje sa skoro trećinom u ukupnoj svetskoj proizvodnji nafte.
Opširnije
Ratna ekonomija - izraelski startapovi protiv rafinerija ajatolaha
Izrael, uz potpunu nadmoć u vazduhu, taktički kontroliše položaj – ali šta o ishodu rata kaže ekonomija?
pre 8 sati
Ukratko iz sveta - cena nafte pala nakon vesti o mogućem primirju Izraela i Irana
Donald Trump je u objavi na društvenim mrežama najavio da su Iran i Izrael blizu potencijalnog primirja. Nakon ove objave cena nafte pala je ispod 70 dolara.
pre 14 sati
Cena Trumpovog bombardovanja Irana
Odluka američkog predsednika Donalda Trumpa da se SAD pridruže izraelskom bombardovanju Irana izazvao je burne reakcije širom planete, od toga da je „počeo Treći svetski rat“ do komentara da „svet galopira ka mračnom ponoru“.
pre 17 sati
Kako se kriza u Iranu može odraziti na srpsku privredu
Sukob između Izraela i Irana dovodi do neizvesnosti na globalnom energetskom tržištu, stvarajući dodatne pritiske na ekonomije poput Srbije.
pre 17 sati
Razgovori o mogućim intervencijama, koji su, kako navode izvori, započeli nedeljama pre napada u subotu, ukazuju na to koliko ozbiljno Trump i njegovi najbliži saradnici razmatraju rizike od nestašice nafte i rasta cena.
Jedna od opcija o kojoj se raspravljalo jeste puštanje dela sirove nafte iz strateških rezervi, što bi moglo da se uradi jednostrano ili u saradnji sa drugim državama i Međunarodnom agencijom za energetiku, navode izvori koji su želeli da ostanu anonimni. Međutim, strateške rezerve trenutno sadrže oko 400 miliona barela sirove nafte, što je nešto više od polovine ukupnog kapaciteta, nakon povlačenja tokom mandata Joea Bidena, koje su tada kritikovali i Trump i republikanci u Kongresu.
Analitičari upozoravaju da čak ni strateško oslobađanje rezervi ne bi moglo značajnije da ublaži eventualni gubitak miliona barela dnevno koji prolaze kroz Ormuski moreuz, ukoliko bi taj uski prolaz bio blokiran.
Predsednik je borbu protiv visokih cena za potrošače istakao kao jedno od glavnih pitanja svog drugog mandata, a cena nafte, kao i benzina i avionskog goriva koji se od nje prave, ima veliki uticaj na troškove američkih domaćinstava.
Ken Cedeno/UPI/Bloomberg
U ponedeljak, Trump se oglasio na društvenim mrežama sa porukom: "Svi održite cene nafte niskim. Pratim". U drugoj objavi se obratio Ministarstvu energetike sa porukom: "Buši, čoveče, buši, i to odmah".
U utorak ujutro, Trump je proslavio pad cena nafte, koji je povezan sa smanjenjem napetosti na Bliskom istoku i nadama da će primirje opstati.
"Obožavam to. Cena je juče pala skoro 10 dolara", rekao je Trump novinarima u predsedničkom avionu. "Sukoba je znatno manje, pa su cene pale".
Administracija koristi sve dostupne mehanizme kako bi zadržala niže cene, ojačala ekonomsku i nacionalnu bezbednost i očuvala energetsku dominaciju SAD, rekao je jedan visoki zvaničnik. Iako trenutno nema prekida u dotoku nafte, razne mere koje Trump ima na raspolaganju treba da uliju dodatno poverenje, dodao je on.
Među dodatnim opcijama moglo bi da se nađe i smanjenje tantijema za naftne kompanije koje imaju dozvole za bušenje na saveznoj zemlji, kao podsticaj za povećanje proizvodnje. Takođe, moguće su i privremene dozvole za odstupanje od propisa o kvalitetu goriva, poput onih koje je EPA uvodila posle vremenskih nepogoda i poremećaja u domaćem rafinisanju i distribuciji, kako bi se omogućilo lakše snabdevanje benzinom i drugim derivatima.
Predsednik bi takođe mogao da se pozove na specijalna ovlašćenja iz Zakona o proizvodnji u odbrambene svrhe iz 1950. godine (Defense Production Act), da bi naložio američkim kompanijama da povećaju isporuke nafte. Predsednici su se već pozivali na taj zakon iz doba Hladnog rata, između ostalog, kako bi naložili obnovu tankera 1960-ih i preusmeravanje ugovorene nafte vojsci 1970-ih.
Ovaj zakon omogućava predsednicima da nalože kompanijama da prihvate i prioritizuju ugovore za proizvode i usluge koje su proglašene ključnim za nacionalnu odbranu. To isto ovlašćenje moglo bi da se primeni i za isporuke nafte i goriva, ako se proceni da su od vitalnog značaja.
Takav potez bi predstavljao "drastično mešanje u investicije u proizvodnju" nafte, čak i za predsednika koji je već široko koristio vanredna ovlašćenja tokom svog mandata, kaže Kevin Book, direktor istraživačke firme ClearView Energy Partners iz Vašingtona.
Ipak, kako dodaje, u kriznim situacijama u prošlosti je postojala značajna saradnja između vlade i naftne industrije.
Zvaničnici u naftnoj industriji pozdravili su rane poteze Trumpa da otvori više teritorije za eksploataciju, ukine mere koje su smanjivale potražnju za tečnim gorivima i olakša propise koji su povećavali troškove poslovanja.
Ministar energetike Chris Wright rekao je u ponedeljak uveče za Fox News da su, uprkos prognozama da će „nafta uskoro biti preko 100 dolara“, cene pale zbog konflikta, a taj pad pripisao je Trumpovoj politici "energetske dominacije".
.webp){kind=icon}
Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...