Kako se kriza u Iranu može odraziti na srpsku privredu

Sukob Izraela i Irana koji traje od 13. juna, kao i američko bombardovanje iranskih nuklearnih postrojenja 22. juna, uz pretnju zatvaranjem Ormuskog moreuza - jednog od najvažnijih pomorskih puteva za prevoz nafte - ponovo je podiglo tenzije na globalnom tržištu energenata. Iako se prve reakcije uglavnom odnose na Bliski istok i tržišta nafte, efekti bi mogli da se preliju i na male, uvozno zavisne ekonomije poput Srbije, upozoravaju sagovornici Bloomberg Adrije.

Bez obzira na veliko geografsko rastojanje, Srbija već sada oseća efekte kroz veće cene goriva, dok bi u slučaju dalje eskalacije sukoba moglo da dođe do rasta inflacije, a u najgorem scenariju i do rasta logističkih troškova i pada investicione aktivnosti.

Iako domaći i svetski stručnjaci i zvaničnici ne veruju da će doći do zatvaranja Ormuskog moreuza, pretnja ipak postoji. Ovaj uski prolaz, inače, razdvaja Iran od Arapskog poluostrva i kroz njega prolazi oko 25 odsto svetske nafte i 20 odsto globalno transportovanog tečnog prirodnog gasa, pokazuju podaci Bloomberga.

Na određeni oprez ukazuje i Bob McNally, predsednik i osnivač kompanije Rapidan Energy Group i bivši energetski zvaničnik Bele kuće, koji za Bloomberg ocenjuje da Iran, uprkos tenzijama, verovatno neće ići na zatvaranje moreuza.

"Iran će verovatno biti veoma obazriv kada je reč o narušavanju saobraćaja kroz Ormuski moreuz. Trgovci ipak zadržavaju dah, čekajući da vide da li će Izrael ili Iran proširiti sukob na trgovinu energentima, a ne samo na vojne i političke ciljeve. Zasad niko nije povukao taj potez. A ako se to ne dogodi, mogu da zamislim i pad cene", rekao je McNally za TV Bloomberg.

Inače, cena nafte brent je od početka maja sa oko 61 dolara za barel narasla na sadašnjih oko 78 dolara.

Zatvaranje moreuza - znak za naftni šok

Pretnja zatvaranjem Ormuskog moreuza posebno brine domaće energetske analitičare.

"Mi smo u sličnoj situaciji kao i svi u Evropi, plaćamo cenu goriva kao i svi drugi. Kako se bude kretala cena ove značajne sirovine na berzi, to će uticati i na nas, bez nekih velikih razlika", kaže za Bloomberg Adriju Nebojša Atanacković, nekadašnji većinski vlasnik Nafte AD i poznavalac energetskog sektora.

Depositphotos

"U ovom trenutku, ukoliko dođe do odluke Irana da zatvori Ormuski moreuz, to bi moglo izazvati značajan porast cene nafte. Nafta je energent bez koga se praktično ne može, ona je nezaobilazna za osnovni transport. Po svemu sudeći, barem u narednom periodu, možemo očekivati rast cene nafte, posebno ako dođe do zatvaranja ovog značajnog moreuza", ocenjuje Atanacković.

On dodaje da iako Iran sam izvozi oko dva miliona barela dnevno - što nije ogromna količina - daleko važnije je što se kroz taj prolaz transportuje i nafta iz Emirata, Kuvajta i drugih zalivskih zemalja. "Verovatno bi to poremetilo globalne tokove i sigurno bi značajno uticalo na svetsku privredu, pa i na Srbiju."

Dodatnu nervozu na tržištima unosi činjenica da Iran ne kontroliše samo moreuz već i ogromno nalazište prirodnog gasa koje deli sa Katarom. "Iran ima veoma značajan uticaj na međunarodno energetsko tržište i kroz kontrolu Ormuskog moreuza i kroz to nalazište", kaže za Bloomberg Adriju Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju Privredne komore Srbije (PKS).

Bojan Stanić; Foto - Bloomberg Adria

On upozorava da bi dalja eskalacija mogla podsetiti na naftne šokove iz sedamdesetih godina prošlog veka. "To bi definitivno moglo da dovede do skokovitog rasta cene nafte. Posledično bi se to prelilo i na talas inflacije jer bi svi drugi proizvodi počeli da poskupljuju. Takođe bi došlo do usporavanja međunarodne trgovine i industrije, jer više od 20 odsto svetske trgovine naftom ide upravo preko tog moreuza", navodi Stanić.

U tom kontekstu, predviđa da bi u roku od nekoliko meseci poskupeli najpre nafta i naftni derivati, a potom i širi spektar roba. "To bi se vrlo brzo osetilo i u Srbiji – posebno u slučaju najgoreg scenarija."

Veća cena nafte pogoduje Rusiji

Ipak, ne dele svi analitičari jednaku dozu zabrinutosti. Ivan Nikolić, ekonomista i saradnik Ekonomskog instituta, smatra da je uticaj na Srbiju zasad ograničen.

"Ne verujem da će taj sukob potrajati. Vidi se i po ceni nafte koja nije mnogo skočila – to je nekih 10 do 15 odsto. I to je trenutno jedini konkretan uticaj na Srbiju. Sve ostalo je zasad još uvek daleko od nas", ističe Nikolić u izjavi za Bloomberg Adriju.

On ukazuje i na geopolitički kontekst koji sugeriše da će se situacija držati pod kontrolom. "Ni Americi ni Evropi nije u interesu viša cena nafte, posebno zbog konflikta sa Rusijom. Veća cena nafte direktno pozitivno utiče na ruski budžet, a Evropa i dalje nema adekvatnu alternativu i bila bi primorana da ponovo kupuje naftu od Rusije".

Zbog svih tih razloga, kako dodaje, ovaj sukob će se držati pod kontrolom. "Zasad je jedini negativan efekat za Srbiju veća cena naftnih derivata."

Iako Srbija nije direktno izložena sukobu, njena visoka zavisnost od uvoza energenata, volatilnih tržišta i globalnih lanaca snabdevanja čini je ranjivom. Kratkoročno, najvidljiviji uticaji će se ogledati kroz skuplje gorivo i pritisak na cene transporta i robe široke potrošnje. Dugoročno, sve zavisi od toga da li će se kriza produbljivati ili zadržati u okvirima političke tenzije bez prekida globalnih energetskih tokova.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar