Srbija ovog vikenda pregovara sa SAD o sankcijama NIS-u

Srbiju ovog vikenda očekuju razgovori sa američkom administracijom o Naftnoj industriji Srbije (NIS), najavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Rok do kojeg su odložene sankcije NIS-u uskoro ističe, a ta kompanija je u petak objavila da je Ministarstvu finansija Sjedinjenih Američkih Država uputila novi zahtev za još jedno odlaganje najavljenih sankcija.

Predsednik Srbije je za televiziju Prva u petak uveče kazao da "nas sutra ili prekosutra očekuju dodatni razgovori sa OFAC-om, sa američkim trezorom, oko sankcija" i dodao da očekuje "teške razgovore". Toj kompaniji su u tri navrata izdate specijalne licence Kancelarije za kontrolu stranih sredstava (engl. Office of Foreign Assets Control – OFAC) kojima su one odložene. Poslednji put sankcije su odložene krajem aprila, i to na dva meseca, dok su prva dva odlaganja bila na po 30 dana. 

Naftna industrija Srbije saopštila je da je cilj zahteva koji je podnet američkom ministarstvu finansija "da se kompaniji omogući neometan operativni rad i posle 27. juna, odnosno nakon isteka roka predviđenog prethodnom licencom izdatom 25. aprila tekuće godine".

Kompanija NIS je 14. marta Ministarstvu finansija SAD podnela zahtev za uklanjanje sa SDN liste (engl. Specially Designated Nationals) što predstavlja kompleksan proces. "Uprkos složenim okolnostima u kojima kompanija posluje, NIS nastavlja sa redovnim snabdevanjem domaćeg tržišta svim vrstama naftnih derivata i ostaje posvećen očuvanju socijalne stabilnosti zaposlenih. O eventualnim novim okolnostima koje mogu uticati na poslovanje kompanije NIS, javnost će biti blagovremeno obaveštena", navodi se u saopštenju kompanije.

 

 

Poskupelo gorivo

Najava nove runde razgovora o sankcijama stiže u trenutku kada energetsku sliku zemlje počinju dodatno da komplikuju dešavanja na Bliskom istoku, zbog čega je cena nafte povećana. Brent se kretao oko 77 dolara, dok se američkom naftom WTI u petak trgovalo blizu 74 dolara

 

Poskupljenje nafte uticalo je i na cenu goriva. Litar evrodizela u Srbiji od petka košta maksimalno 192 dinara za litar, a cena benzina evropremijum BMB 181 dinara za litar. Prošle nedelje cena dizela iznosila je 189 dinara po litru, dok je benzina koštao 179 dinara po litru.

Predsednik Srbije izjavio je da je država uticala na uvoznike i prerađivače nafte da ne povećavaju previše cene goriva.

"Danas nam je povećana cena naftnih derivata za tri i dva dinara, a trebalo je da bude za osam i pet dinara. Naterali smo uvoznike i prerađivače da ne povećavaju cenu onoliko koliko bi u skladu sa kotacijama trebalo", kazao je Vučić u petak uveče, za TV Prva.

 

 

Sankcije utiču na poslovanje NIS-a

Podsetimo, srpski zvaničnici su od najave sankcija ukazivali na to da je uvođenja sankcija NIS-u političko pitanje, jer je ova kompanija većinski bila u ruskom vlasništvu. Međutim, samo dan pre nego što su sankcije odložene, 26. februara, NIS je bez detaljnih objašnjenja saopštio da su kompanije Gazprom Neft i Gazprom, obe sa sedištem u Rusiji i vlasničkim udelima u NIS-u, odlučile da promene odnos tih udela. Gazprom Neft dosad je držao 50 odsto vlasništva u NIS-u (81.530.200 akcija), dok je prema novom dogovoru taj udeo spušten na približno 44,85 odsto (73.132.589 akcija). Sa prebacivanjem ovih 5,15 odsto Gazpromu, potonji je stekao 11,3 odsto udela (18.433.298 akcija) u vlasništvu NIS-a. Podsetimo, Gazprom je dosad imao 6,15 odsto akcija (preciznije, njih 10.035.687).

NIS

 

Neto dobit NIS-a je u prvom kvartalu ove godine iznosila 1,5 milijardi dinara, što je za 16 odsto slabiji rezultat u odnosu na ostvarenje iz uporednog perioda prošle godine. Prema podacima koje je ova kompanija objavila, pokazatelj EBITDA je 8,5 milijardi dinara, odnosno za 15 odsto manji nego u periodu januar-mart 2024. godine. 

 

 

O tome da ova situacija u kojoj se NIS nalazi i te kako utiče na poslovanje, govori i činjenica da kompanija planira isplatu bruto dividende od 28,18 dinara po akciji ove godine, što je znatno manje u odnosu na 64,26 dinara po akciji, koliko je isplaćeno prošle godine, pre nego što se preduzeće suočilo sa američkim sankcijama zbog ruskog udela u vlasništvu.

Firma planira da ukupno isplati 4,6 milijardi dinara dividendi, što predstavlja četvrtinu prošlogodišnje neto dobiti od 18,4 milijarde dinara. Preostalih 13,8 milijardi dinara iz neto dobiti za 2024. godinu biće zadržano, naveli su ranije iz te kompanije. Ovaj iznos, zajedno sa neraspodeljenom dobiti iz prethodnih godina, dovešće ukupnu neraspodeljenu dobit kompanije na 300 milijardi dinara.

Preduzeće zbog sankcija ima i poteškoća u zaduživanju kod banaka, a zimus je emitovalo korporativne obveznice i u martu je ukupno isplatilo oko 30,5 miliona dinara kupcima tih dužničkih hartija.