Napad na Iran označava zaokret Trumpove spoljne politike

Američki predsednik Donald Trump dugo je tvrdio da SAD treba da se drže podalje od ratova na Bliskom istoku. Ali pridruživanjem sukobu Izraela sa Iranom, napravio je drastičan geopolitički zaokret. Nakon višednevne debate i različitih poruka, Trump je u subotu pokrenuo napade na tri iranska nuklearna postrojenja, podržavajući cilj Izraela da uništi iranski nuklearni program i uvuče SAD u zaoštreni regionalni sukob.

Napadi na lokacije Fordow, Natanz i Esfahan usledili su samo nekoliko dana nakon što je nagovestio da će sačekati čak dve nedelje da pregovara o nuklearnom sporazumu sa Iranom.

U Beloj kući u subotu uveče, Trump je tvrdio da se Iran mora sprečiti da dobije atomsku bombu i rekao da su SAD postigle svoj cilj uništavanjem svojih nuklearnih postrojenja. Takođe je rekao da se Iran mora vratiti za pregovarački sto i zapretio novim napadima ako ne učini napor da postigne sporazum.

"Ovako se ne može da se nastavi. Za Iran će biti ili mir ili tragedija, mnogo veća od one koju smo videli u poslednjih osam dana", rekao je predsednik u obraćanju naciji.

 

 

Promena pristupa

Iako je Trump nekada odobravao vojne akcije, ovaj trenutak označava važnu odluku lidera koji je došao na vlast sa antiratnim stavom, a birači umorni od američkog učešća u sukobima u Iraku i Avganistanu su ga dočekali raširenih ruku. Taj stav je dodatno naglasio u kampanji 2024. godine, napadajući tadašnjeg predsednika Joea Bidena zbog njegovog haotičnog povlačenja iz Avganistana.

Ponekad je izbegavao vojne akcije. Tako je 2019. godine otkazao napad na Iran koji je bio osmišljen kao odmazda za obaranje američkog drona, rekavši da ga ne smatra proporcionalnim.

U svom drugom inauguracionom govoru, Trump je obećao da će se uspeh meriti "ne samo bitkama koje dobijemo, već i ratovima koje okončamo – i možda najvažnije, ratovima u koje se nikada ne upustimo".

Bloomberg

 

 

Od stupanja na dužnost, Trump se na Bliskom istoku uglavnom fokusirao na sporazume koji donose američke investicije, a ne vojnu ekspanziju. Tokom blistave posete regionu u maju, izjavio je da želi da njegovu budućnost "definiše trgovina, a ne haos".

Udarac za svetsku ekonomiju?

Napadi, nakon relativno neujednačene primene Trumpovih globalnih carina, izazvali su dodatnu zabrinutost u vezi sa globalnom ekonomijom. Oko petine svetske dnevne zalihe nafte prolazi kroz Ormuski moreuz, koji se nalazi između Irana i njegovih suseda iz Persijskog zaliva.

Globalni trgovci sirovom naftom bili su na ivici. U najgorem slučaju, u kojem bi Ormuski moreuz bio zatvoren, cene nafte mogle bi da premaše 130 dolara po barelu, što bi opteretilo globalni rast i podiglo potrošačke cene, prema analizi Bloomberg Economicsa.

U danima koji su prethodili napadu, Trump i njegovi savetnici su nagovestili da će svaka akcija biti ograničena. Republikanci su ponovili tu ideju u subotu uveče, pre nego što je predsednik zapretio daljim udarima.

"Ovo nije početak večnog rata", rekao je u subotu senator Jim Risch, republikanac iz Ajdaha i predsednik Odbora za spoljne odnose Senata. "Neće biti američkih trupa u Iranu. Ovo je bio precizan, ograničen udar koji je bio neophodan i, po svemu sudeći, veoma uspešan."

Abbas Araghchi, iranski ministar spoljnih poslova | Bloomberg Mercury

 

 

Trump i mnoge njegove pristalice nadaju se da će ova vojna akcija imati sličan efekat kao atentat na iranskog generala 2020. godine. Nakon američkog napada u kojem je ubijen Qasem Soleimani, Trump je naglasio da ne želi da širi rat. Iranski odgovor nije izazvao žrtve i situacija nije eskalirala.

Znaci da je Tramp postao otvoreniji za mogućnost vojne akcije pojavili su se prošle nedelje, kada je iznenada napustio samit lidera G7 u Kanadi kako bi se fokusirao na sukob na Bliskom istoku.

Nakon višemesečnih pokušaja da ubedi Teheran da potpiše nuklearni sporazum, pregovori sa specijalnim izaslanikom Stevom Witkoffom nisu znatno napredovali, pa je Izrael pokrenuo svoj prvi udar. Trump je dvonedeljnim ultimatumom ostavio otvorenu mogućnost ponovnog pokretanja pregovora.

Sme li Trump sam da donese odluku o napadu

Međutim, u petak je Trump odbacio razgovore između tri evropske zemlje i Irana koji nisu doveli do uspeha. Rekao je da mu je strpljenje sa Teheranom skoro isteklo. Pitanje za budućnost je kako će Iran odgovoriti i da li će Sjedinjene Države biti uvučene u duži sukob. Članovi Kongresa su naznačili da bi mogli da ospore Trumpovo ovlašćenje da jednostrano krene u rat protiv Irana bez njihove dozvole.

Poslanica Ro Khanna, kalifornijski demokrata, koja je koautor zakona koji bi primorao na glasanje o bilo kakvom ratu SAD sa Iranom, pokrenula je tu mogućnost u subotu uveče, rekavši da bi poslanici trebalo da glasaju o zakonu "kako bi sprečili da Amerika bude uvučena u još jedan beskrajni rat na Bliskom istoku".

 

 

Nekoliko republikanaca je takođe izrazilo sumnje u ustavnost ovog poteza. "To nije ustavno", napisao je na mreži X poslanik Thomas Massie iz Kentakija, koji je takođe koautor zakona o ratnim ovlašćenjima.

Ustav SAD daje Kongresu pravo da objavi rat, ali Rezolucija o ratnim ovlašćenjima dozvoljava predsedniku da angažuje američke snage u sukobu bez glasanja ako su zakonodavci obavešteni u roku od 48 sati i ako se sukob završi u roku od 60 dana, osim ako Kongres ne odobri drugačije.

Lindsey Graham | Bloomberg

 

 

Mogućnost američkog učešća ove nedelje podelila je Trumpove pristalice unutar i van Bele kuće. Neki su napad prihvatili kao priliku da pokažu snagu i spreče Iran da nabavi nuklearno oružje, dok izolacionisti tvrde da SAD treba da ostanu van sukoba i da se fokusiraju na pitanja poput imigracije.

"To je bila ispravna odluka. Režim to zaslužuje", napisala je senatorka Lindsey Graham, republikanska senatorka iz Južne Karoline i dugogodišnja zagovornica napada na Iran, na mreži X u subotu uveče. S druge strane, kongresmenka Marjorie Taylor Greene, republikanka iz Džordžije, objavila je na istoj mreži: "Ovo nije naš rat. Mir je odgovor."

 

 

Trump se pridružio debati i sukobio se sa konzervativnim medijskim komentatorom Tuckerom Carlsonom, koji je pozvao SAD da se povuku iz sukoba. U sredu je umanjio značaj svađe i rekao da su njegove pristalice na njegovoj strani, dodajući da ga je Carlson "pozvao i izvinio se jer je mislio da je rekao nešto preoštro".

Dugogodišnji Trumpov saveznik Steve Bannon rekao je u svom podkastu u subotu uveče da će Trump morati da objasni svoje postupke, ali da veruje da će njegova baza na kraju ostati lojalna njemu. "Mnogi članovi pokreta MAGA nisu zadovoljni ovim", rekao je. "Verujem da će MAGA na kraju stati uz njega, ali on mora da to jasno stavi do znanja i da se suoči sa tim."

- U pisanju pomogao Ben Holland.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar