Zna se ko je 'tata' na Bliskom istoku

Svih 32 lidera članica Severnoatlantske alijanse juče su odobrili zajedničku deklaraciju na samitu u Hagu u kojoj su istakli da će biti posvećeni tome da do 2035. godine povećaju svoje izdvajanja na odbranu na pet odsto svog bruto domaćeg proizvoda (BDP), to jest 3,5 odsto na naoružanje i trupe, a 1,5 odsto na infrastrukturu koja može biti iskorišćena za vojne svrhe. Iako pažljivo čitanje diplomatski precizno sročene deklaracije zapravo otkriva da je ovaj od Vašingtona zahtevan cilj zapravo dobrovoljan, predsednik SAD Donald Trump može ovaj samit da proglasi svojim trijumfom jer je naterao Evropljane da više troše na sopstvenu odbranu.

"Donete odluke učiniće NATO mnogo jačim", rekao je generalni sekretar Mark Rutte na konferenciji za novinare održane nakon samita, dok je Trump izjavio: "NATO će postati veoma jak sa nama".

Ceo samit Rutte je skrojio po Trumpovoj meri, pri čemu je jedno od za Evropu gorućih problema – rat u Ukrajini – pao u zasenak ne samo brige da neko ili nešto ne naljuti Trumpa već i krhkog primirja između Izraela i Irana nakon dvanaestodnevnog rata.

Ipak, na marginama samita, Trump je imao bilateralni sastanak sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim, iako je Savet NATO-Ukrajina održan na nivou šefova diplomatija, a ne šefova država, što je bilo uobičajeno otkad je 2022. Rusija krenula u potpunu ofanzivu na Ukrajinu.

Premda su evropski saveznici juče izjavili koliko je samit bio "transformativan i značajan" za Ukrajinu, izjave američkih zvaničnika ukazuju na to da je njihov fokus uveliko okrenut prema Indo-Pacifiku i sada naročito Bliskom istoku, nakon što su i SAD bombardovale postrojenja iranskog nuklearnog programa, pošto je Izrael prethodno izvršio napade na civilne i vojne mete širom Irana.

Bloomberg

"Imali su veliku tuču kao u školskom dvorištu. Tuku se kao u paklu. Ne možete da ih zaustavite. Ostavite ih da se bore dva-tri minuta i onda je lakše zaustaviti ih", rekao je Trump.

Na to je Rutte dobacio da "onda tata nekad mora da podvikne", što je obradovalo Trumpa, koji je to potvrdio, rekavši da su svi čuli da je rekao izvesnu reč, aludirajući na psovku koju je rekao kada se činilo da obe strane ne žele da se drže primirja.

Ruttovo nazivanje Trumpa "tatom" odjeknulo je jer je dan ranije Trump na društvenim mrežama objavio Rutteovu poruku u kojoj se generalni sekretar alijanse, najblaže rečeno, intenzivno dodvoravao šefu Bele kuće, želeći da ga što više odobrovolji.

 

"Evropa će konačno početi da plaća - kako i treba", napisao je Rutte Trumpu, ističući da je za to zaslužan njegov pritisak kao predsednika SAD. "Postići ćete nešto što nijedan američki predsednik decenijama nije mogao. Evropa će da plati na pravi način, kao što bi i trebalo, i to će biti vaša pobeda."

Na jučerašnja pitanja novinara da prokomentariše ove poruke u kojima je i pohvalio Trumpovu "odlučnu akciju" u nedavnim američkim napadima na Iran, Rutte je rekao da i dalje smatra da su "ti napadi bili izuzetni".

Da je stanar Bele kuće "tata" na Bliskom istoku potvrđuje i komentator holandskog lista "De Volkskrant" Peter Giesen, ali ističe i da se vojnim uspesima neće postići ništa bez političkih rešenja.

"Diplomatski razgovori o iranskom nuklearnom programu moraju se ponovo otvoriti. Vreme je da iskoristite iransku oslabljenu poziciju da obuzda svoj nuklearni program. Amerikanci to moraju da predvode. Oni su jedini koji mogu kredibilno da izvrše pritisak na Izrael i Iran", ističe Giesen i dodaje da se, nažalost, Trump do sada pokazao kao nepredvidiv i nepouzdan pregovarački partner. "Vazdušni napadi na (iransko nuklearno postrojenje) Fordo nakon izraelskog napada su jedno – a pronalaženje političkog rešenja koje će svet ponovo učiniti bezbednijim je nešto sasvim drugo."

Kolumnista portala francuskog nacionalnog radija "France Inter" Pierre Haski smatra da Trumpovi potezi podižu zabrinutost oko svetskog poretka.

Bloomberg

"Donald Trump će moći neprestano da se hvali da je, za razliku od svojih prethodnika, upotrebio maksimalnu silu protiv Irana i da je, kada se sukob završio, bio pravedan i velikodušan. Politički dobici koje je ostvario su očigledni", ističe Haski i dodaje da je on kristalno jasno stavio do znanja da je "on, Donald Trump, taj koji od sada odlučuje da li će u svetu biti rat ili mir". "Ovo svakako nije dobra vest za svetski poredak – čak i ako danas možemo da se radujemo kada je ovaj rat zapravo završen."

'I moron i genije'

Dopisnik hrvatskog "Večernjeg lista" Tomislav Krasnec smatra da se Trumpovi postupci ne mogu tek tako odbaciti jer se u toliko mnogo Trumpovih poteza vidi "istovremeno i crta idiotizma, odnosno potpune nesposobnosti razumevanja dubokih posledica onoga što radi, i crta genijalnosti, odnosno postizanja rezultata i cilja kojem se mora priznati da ima neku vrednost".

"I ovaj '12-dnevni rat' pokazuje da je američki predsednik Donald Trump istovremeno 'i moron i genije'", kako bi rekao Trumpov nezvanični biograf Michael Wolff, navodi Krasnec, za kojeg je Trump "idiot zbog povlačenja tako rizičnih poteza na Bliskom istoku bez ikakve strategije", a ujedno "genije jer je možda razvezao Gordijev čvor pretnje koju predstavlja decenijama dug iranski nuklearni program".

Krasnec ističe da je ključna reč "možda", ali da bi moglo da se desi da je "rešio problem brže i efikasnije nego što bi se moglo postići bilo kojim diplomatskim rešenjem".

S druge strane, komentator poljskog dnevnog lista "Rzeczpospolita" Jedrzej Bielecki smatra da bi jedini put ka trajnom miru "verovatno podrazumevao rušenje teokratskog režima u Iranu".

"George H.W. Bush se suočio sa sličnom dilemom nakon uspeha operacije Pustinjska oluja i oslobođenja Kuvajta 1991. godine. U to vreme je odlučio da ne preduzima dalje korake kako bi svrgnuo Saddama Husseina. Dvanaest godina kasnije, Amerika je morala da izvrši drugu invaziju na Irak i na kraju se suočila sa porazom", ističe Bielecki i dodaje da je Trump "bez sumnje razmišljao o ovoj lekciji iz istorije".

Depositphotos

Međutim, bivši Trumpov savetnik za nacionalnu bezbednost u prvom mandatu John Bolton u govoru na skupu koji je organizovao Nemački savet za spoljne poslove otvoreno rekao da Trump "nema filozofiju, niti veliku strategiju".

"On vidi pitanja nacionalne bezbednosti kroz prizmu njegovih ličnih odnosa sa stranim liderima", istakao je Bolton u svojoj analizi Trumpovog stila liderstva u međunarodnim odnosima.

Nova eskalacija tek sledi

I dok mnogi analitičari i političari hvale postignuto primirje i insistiraju da je sada vreme za diplomatiju, austrijska ekspertkinja za geostrategiju Velina Čakarova ističe da ovaj prekid vatre neće trajati predugo jer "glavni ciljevi Izraela - uništavanje iranskog nuklearnog programa i promena režima - nisu postignuti".

"Krhko primirje će dati regionu nekoliko nedelja ili meseci pauze do sledeće faze eskalacije. Ovo je daleko od kraja, izvinite zbog loših vesti", napisala je ova bivša direktora Austrijskog instituta za evropsku i bezbednosnu politiku.

Ona smatra da je Izrael "preko noći postao novi hegemon u regionu", ali da to Turska ne želi da dozvoli, na šta joj ukazuju i oštre objave turskog predsednika Recepa Tayyipa Erdogana, koji smatra da "cionističke ambicije" Benjamina Netanyahua prete da "region i ceo svet uvuku u ogromnu katastrofu".

Bloomberg

Pojedini komentatori, kao što je bivši Erdoganov savetnik za medije Kamal Ozturk, pitaju se da li će izbiti rat između Izraela i Turske, slično onome što se dogodilo sa Iranom. Ozturk ističe da je Iran donedavno bio "crvena linija" za SAD, ali ga je Izrael, ipak, napao, pri čemu "danas izraelski mediji govore o Turskoj kao o sledećem neprijatelju s kojim će se Izrael suočiti u završnoj fazi".

"Svaka zemlja u regionu koja veruje da ima dobre odnose sa SAD, a njene granice se nalaze unutar onoga što Izrael smatra 'Obećanom zemljom', mora biti svesna da je u budućnosti čeka američki šamar", piše on za Al Jazeeru i dodaje da ako "uzmemo u obzir šta je američka administracija izjavila o svojim tradicionalnim saveznicima u Evropi, možemo naslutiti šta bi mogla učiniti muslimanskim zemljama".