Evropa brine da će se Amerika povući pre NATO-a

Evropske članice NATO-a brinu što moraju da povećaju vojnu potrošnju pod pritiskom Vašingtona, ali raste i zabrinutost da će predsednik Donald Trump povući barem 20.000 od 80.000 američkih vojnika u Evropi. U Hagu se 24. i 25. juna održava NATO samit, gde će Amerika predstaviti izveštaj, dok će se evropske zemlje obavezati da troše najmanje pet odsto BDP-a na odbranu. 

Amerika je tokom vikenda napala nuklearna postrojenja u Iranu, a Trump rizikuje da bude uvučen u sukob na Bliskom istoku, nakon što je godinama glasno kritikovao američku politiku intervencionizma. Čini se da Evropa nije bila detaljno obaveštena o Trumpovim planovima u Iranu, a sada strahuje zbog mogućnosti da se Amerika povuče iz Evrope, čime bi se povećali bezbednosti rizici. 

Do početka juna, nijedan američki zvaničnik nije došao u NATO da razgovara o preraspodeli američkih snaga, što je izazvalo zabrinutost među saveznicima da bi se to moglo uraditi u veoma kratkom roku, prema rečima osobe upoznate sa ovom temom. Nije jasno da li Evropa ima plan kako da zameni 20.000 vojnika, naročito ako još neki saveznici povuku svoje kontingente. 

Smanjenje broja vojnika u američkim bazama u Nemačkoj i Italiji moglo bi da podstakne Rusiju da krene sa hibridnim napadima na zemlje NATO. Od povratka u Belu kuću, Trump i njegovi saveznici najavili su Evropi da se njihova pažnja premešta ka Indiji i Pacifiku. NATO je odbio da odgovori na pitanja novinara Bloomberga, pozvavši se na izjavu generalnog sekretara Marka Ruttea, koji je početkom juna rekao da je zaokret ka Aziji očekivan. "Ne brinem zbog toga, ali sam apsolutno uveren da ćemo to učiniti korak po korak", dodao je Rutte. 

Michael Kappeler/dpa/AP Photo

Geopolitički pomak će verovatno imati ogromne posledice po NATO, koji ima 32 države članice, a suočava se sa najvećim odbrambenim izazovima još od Drugog svetskog rata. Dalji razvoj događaja zavisiće od prirode američkog povlačenja, rekao je jedan evropski diplomata za Bloomberg - ako je poenta u većoj efikasnosti, to neće biti problem.

Baltičke zemlje, koje se graniče sa Rusijom, verovatno će momentalno zatražiti raspoređivanje zapadnoevropskih trupa koje bi zamenile američke, ukoliko dođe do povlačenja. Holistički pregled američke vojske, za koji ministar odbrane Pete Hegseth kaže da bi Vašington trebalo da prerasporedi ljudstvo i oružje, u skladu sa sopstvenim odbrambenim prioritetima. "Amerika ne napušta Evropu, već posmatra, planira i određuje prioritete", rekao je Hegseth u februaru. 

"Pitanje je koje kapacitete treba da razmotre za premeštanje kada se poveća pritisak da se fokus usmeri na Indo-Pacifik", rekao je Matthew Savill, direktor vojnih nauka u RUSI, istraživačkom centru za odbranu. "Ne stičem utisak da su još uvek odlučili šta to konkretno znači", dodaje stručnjak. 

Nemačka, najbogatija i najmnogoljudnija zemlja u Evropi, mogla bi da popuni praznine usled američke preraspodele. Ministar odbrane Boris Pistorius preuzima vođstvo u izgradnji vojske nakon što je zemlja ukinula ustavna ograničenja duga kada je u pitanju bezbednost. Berlinu predstoji da obavi "težak posao", rekao je. Pistorius je nedavno predstavio novu tenkovsku brigadu u Litvaniji i rekao da će kapacitete od 182.000 vojnika proširiti sa još 60.000 ljudi. 

Evropske vlade vrše pritisak na Vašington da saopšti šta konkretno planira, kako bi imale što više vremena da se reorganizuju. "Postoje neke oblasti odbrane, gde će Evropi trebati vreme da uhvati korak", kaže Stefan Schulz, visoki zvaničnik nemačkog ministarstva odbrane. Pozvao je da se svako smanjenje američkih trupa sprovede uredno, "kako bi ovaj proces smanjenja američkih trupa bio usklađen sa povećanjem evropskih kapaciteta".

Idealan scenario bi bio uredan pomak unutar NATO-a ka jačoj Evropi, što bi trajalo oko decenije, rekla je Camille Grand, istaknuta politička saradnica Evropskog saveta za spoljne odnose i bivša pomoćnica generalnog sekretara NATO. Grand očekuje da Amerika neće povući "drastičan" broj vojnika, nego njih oko 15.000, čime bi se njihov broj smanjio do nivoa od pre ruske aneksije Krima 2014. "NATO to može da nadomesti, ali ako smanjenje bude veće, ulazimo u vode kakvima do sada nismo plovili", istakla je. 

 

- U pisanju pomogli Courtney McBride i Milda Seputyte.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar