Nesuglasice pred samit NATO-a oko proširenja naftovoda i Ukrajine

Članice NATO-a suočavaju se sa poteškoćama u usaglašavanju zajedničke izjave za samit sledeće nedelje, zbog neslaganja oko projekata proširenja mreže vojnih naftovoda prema istočnoj Evropi i oko trajanja finansijske podrške Ukrajini.

Diplomatski pregovori traju duže nego što je planirano, nakon što se prvobitno činilo da je postignut dogovor o kratkom tekstu koji bi lideri usvojili na sastanku u Ankari koji se održava 7. i 8. jula, navode upućeni izvori.

Tenzije su ponovo isplivale na površinu dok se saveznici pripremaju za napet sastanak u glavnom gradu Turske sa američkim predsednikom Donaldom Trumpom, koji se stalno žali da NATO saveznici ne troše dovoljno na odbranu, i koji smanjuje vojno prisustvo SAD u Evropi

Poljska je tokom razgovora od Alijanse tražila da finansira proširenje NATO-ove mreže cevovoda iz perioda Hladnog rata ka istoku, koja povezuje vojne objekte u zapadnoj Evropi, izjavili su izvori koji nisu želeli da budu imenovani zbog poverljivosti razgovora.

Varšavu podržavaju druge istočnoevropske zemlje, koje su se nadale da će ovo pitanje biti rešeno na samitu u Hagu prošle godine, naveli su izvori.

Turska istovremeno pokušava da privuče pažnju i sredstva za sopstvene planove za proširenje cevovoda, u okviru NATO-ovog infrastrukturnog paketa vrednog 28 milijardi dolara, koji je namenjen bezbednijem snabdevanju gorivom.

Italija je tražila da se ublaži formulacija u zajedničkom saopštenju koja se odnosi na pružanje vojne pomoći Ukrajini do kraja sledeće godine, uz argument da bi vremenski okvir mogao da prejudicira postizanje mirovnog dogovora u ranijem roku.

U nacrtu saopštenja navodi se da bi saveznici Ukrajini obezbedili 70 milijardi evra (80 milijardi dolara) u 2026. i 2027. godini. Ta suma ne uključuje nove obaveze, već predstavlja raniji NATO-ov godišnji paket od 40 milijardi evra plus dodatnih 30 milijardi evra godišnje iz EU zajma.

Pominjanje pomoći predstavljalo bi promenu u odnosu na prošlogodišnje saopštenje, u kome se nije pominjala finansijska pomoć Ukrajini.

Italija je tražila da se iz teksta ukloni referenca na 2027. godinu, uz obrazloženje da bi takva formulacija, u kontekstu pojačane diplomatske komunikacije sa Moskvom, mogla da bude u neskladu sa mogućim budućim pregovorima, izjavili su izvori. Međutim, izvori bliski italijanskoj vladi navode da Rim verovatno ne bi narušio konsenzus po tom pitanju, čak i ako Poljska uspe u svojim namerama da ponovo otvori razgovore. Oni su naglasili da pomoć Ukrajini nije dovedena u pitanje.

Portparoli stalne misije Poljske pri NATO-u i italijanske vlade odbili su da komentarišu.

SAD su ublažile stav o Ukrajini ublažen u proteklih nekoliko meseci. Trump je umereno pohvalio urakjinskog predsednika Volodimira Zelenskog i podržao zajedničko saopštenje Grupe sedam (G7) o nastavku pomoći Ukrajini i jačanju pritiska na Rusiju.

Očekuje se i da će u saopštenju sa samita u Ankari biti pomenuta važnost slobodne plovidbe kroz Ormuski moreuz, kao i to da Iran ne sme da dođe do nuklearnog oružja. Rusija će, u skladu sa prošlogodišnjim tekstom, verovatno biti označena kao dugoročna pretnja evroatlantskoj bezbednosti.

Bloomberg

 

Evropa nadoknadila većinu američkih rezova u NATO-u

Evropski saveznici u NATO-u su u velikoj meri nadomestili kapacitete koje su SAD smanjile u svojim planovima za reagovanje u slučaju rata u Evropi, rekao je zamenik vrhovnog komandanta savezničkih snaga u Evropi ser John Stringer u intervjuu.

Stringer je to rekao za Bloomberg Television uoči samita alijanse u Ankari na kome će naredne sedmice saveznici pokušati da ublaže posledice nedavnih najava iz SAD koje signaliziraju da se ova zemlja strateški okreće od evropskog kontinenta.

"Evropski saveznici su definitivno preduzeli ozbiljnije korake kada je reč o popunjavanju praznina nastalih prilagođavanjem američkih snaga u Evropi", rekao je Stringer, dodajući da to govori o "snažnijoj Evropi u snažnijem NATO-u".

SAD su nedavno najavile značajno smanjenje snaga koje bi poslale u Evropu u slučaju rata ili krize, što je podstaklo vojnu komandu NATO-a da zatraži od evropskih zemalja da obelodane kojim snagama raspolažu a koje još nisu stavile na raspolaganje alijansi.

Stringer, bivši pilot borbenog aviona britanskog Kraljevskog ratnog vazduhoplovstva (RAF), rekao je da će u onim kategorijama u kojima Evropa ne može da obezbedi vojne snage, nastojati da postigne isti efekat upotrebom drugačijih kapaciteta.

Podela tereta i preraspodela odgovornosti "sada se sprovodi na razuman i proporcionalan način, u potpunosti vođena vojnom logikom", rekao je on, istakavši spremnost evropskih saveznika na promenu prioriteta i obaveza SAD.

Potreba za ponovnim uspostavljanjem ravnoteže postoji već godinama i Evropljani su preduzeli ozbiljne korake, dodao je on.

Trumpova retorika prema NATO-u od njegovog povratka u Belu kuću uznemirila je saveznike i dovela do preispitivanja evropske potrošnje za odbranu.

Američki ministar odbrane Pete Hegseth šokirao saveznike u junu u sedištu NATO-a kada je najavio šestomesečnu revizije američkih vojnih snaga u Evropi, što bi mogli da dovede do novih rezova.

"U vazdušnom i pomorskom domenu, Evropljani mogu da preduzmu i preduzeli su ozbiljnije korake", pa su čak išli i preko 100 odsto, izjavio je pukovnik Martin L. O’Donnell, portparol vojne komande NATO-a. U određenim slučajevima, evropski saveznici poseduju istu ili čak bolju opremu od one u američkom inventaru, dodao je on, navodeći kao primer tip borbenog aviona F-16 koji treba da stigne u Bugarsku.

Stringer je imenovan za zamenika komandanta NATO operacija u Evropi ove godine, dok se Alijansa suočava sa ratom u Ukrajini i sve izraženijim okretanjem SAD izolacionizmu.

Upitan o nedavnoj ostavci britanskog ministra odbrane John Healey, koju je podneo zbog, kako je naveo, nedovoljnih izdvajanja Velike Britanije za odbranu, Stringer je izjavio da su sve 32 članice postigle dogovor da do 2035. godine dostignu izdvajanja od 3,5 odsto BDP-a i da imaju kredibilan plan za ostvarivanje tog cilja.

"Niko nema pravo da bude izuzet", rekao je on i dodao da to važi i za Britaniju.

"NATO će očekivati od svih zemalja, uključujući Veliku Britaniju, da ispune svoje obaveze", poručio je Stringer.