Putin razočaran Trumpovim potezima

Kod ruskog predsednika Vladimira Putina raste razočaranje potezima američkog predsednika Donalda Trumpa po pitanju Ukrajine, ukazuju izjave ruskih zvaničnika. Istovremeno, u Kijevu veruju da imaju podršku Bele kuće da bombardovanjem po Rusiji nateraju Moskvu na pregovore o prekidu vatre.

Sudeći prema izjavama šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova i njegovog zamenika, u Kremlju ne isključuju da su prošlogodišnjim dogovorima Trumpa i Putina na samitu na Aljasci prevareni kako bi Zapad imao vremena da dodatno naoruža Ukrajinu. Takođe smatraju da se SAD "približavaju antiruskoj politici svojih saveznika u Evropi". Da Moskva želi Vašingtonu jasno da pošalje poruku o razočaranju, svedoči i izjava portparola Dmitrija Peskova da u Kremlju još nije odlučeno da li će Putin čestitati Trumpu Dan nezavisnosti SAD.

Ipak, Kremlj očekuje da će američki pregovarači Steve Witkoff i Jared Kushner doputovati u Moskvu kako bi nastavili razgovore o okončanju rata u Ukrajini kada Vašington više ne bude preokupiran sukobom sa Iranom, rekao je ruski predsednik Vladimir Putin u intervjuu za državnu televiziju.

S druge strane, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski naprasno dobija hvalospeve u zapadnoj štampi, a petoro evropskih lidera u Berlinu prošle nedelje su diskutovali o bezbednosnim garancijama za Ukrajinu i kako da Evropa popuni strateške rupe koje nastaju postepenim američkim povlačenjem iz Evrope.

Kremlj se oseća prevarenim

Uprkos tome što su mnogi zapadni mediji proteklih godina Trumpa predstavljali kao proruski i antiukrajinski nastrojenog, iz dana u dan postaje očigledno Putinovo nezadovoljstvo Trumpovom politikom prema Ukrajini.

Prve naznake dubokog razočaranja Moskve čule su se od Putinovog spoljnopolitičkog savetnika Jurija Ušakova, koji je rekao da je samo jedna strana ostala posvećena sporazumima sa samita na Aljasci, "dok druga strana, kako sada izgleda, nije bila u potpunosti u stanju da uradi svoj deo posla".

Bloomberg

 

Potom je zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov novinarima na marginama međunarodnog naučnog i stručnog foruma "Primakovljeva čitanja" rekao da se Vašington udaljava od dogovora postignutog na sastanku Trumpa i Putina u avgustu prošle godine u Enkoridžu na Aljasci. Iako je izrazio nadu da će SAD nastojati da pronađu rešenje za rat u Ukrajini, Rjabkov ne vidi izglede za strateški dijalog sa SAD u "doglednoj budućnosti".

"Mogu da potvrdim da smo nedavno primetili znake promene stava SAD u odnosu na sporazume postignute u Enkoridžu", prenela je ruska novinska agencija TASS reči Rjabkova, koji je istakao da Rusija ostaje posvećena sporazumima za razliku od SAD.

"Vidimo da američka administracija trenutno pravi zaokret, odnosno izvesno odstupanje od osnovnih sporazuma, koje su ruski i američki predsednici postigli pre skoro godinu dana u Enkoridžu. I izvesno približavanje linije Vašingtona najžešćoj antiruskoj politici koju sprovode isti najbliži američki saveznici u Evropi."

Prema njegovim rečima, dijalog Rusa sa Amerikancima oko Ukrajine se nastavlja, ali Rusija ne vidi da američka administracija preusmerava fokus na ukrajinsko rešenje, uprkos Trumpovim izjavama. Kako je rekao, Rusija se nada da će SAD nastaviti da pokušavaju da pronađu rešenje za sukob oko Ukrajine, kritikujući pritom evropske zvaničnike

"Naravno, uloga evropske birokratije i funkcionera Evropske komisije u ovom procesu duboko je destruktivna i opasna, posebno za stanovništvo zemalja članica EU", rekao je drugi čovek ruskog ministarstva spoljnih poslova, dodajući da Rusija vidi na Zapadu opšti trend ka eskalaciji situacije oko Ukrajine te da je ponašanje Velike Britanije i Francuske, koje poseduju nuklearno oružje, destruktivno i opasno za evropsku stabilnost. "Jasno nam je da je globalna situacija i ponašanje najbližih saveznika Amerike, uključujući i one sa nuklearnim oružjem, poput Londona i Pariza, duboko destruktivno. To je opasno za evropsku i međunarodnu bezbednost."

Bloomberg

Nedavno se i šef ruske diplomatije Sergej Lavrov osvrnuo na prošlogodišnji samit na Aljasci na kojem su, kako je istakao, razmatrani i dogovoreni parametri diplomatskog rešenja rata u Ukrajini.

"Ne želim ni da sumnjam da je Aljaska, baš kao i akcije koje je preduzela Evropa, imala za cilj da kupi vreme za naoružavanje kijevskog režima; ne želim ni da razmišljam o tome. Ali u stvarnosti, stvari su se baš tako odvijale", citirala je ruska novinska agencija Interfaks Lavrovljev komentar o "sumnjama" da je prošlogodišnji samit bio trik osmišljen da se kupi vreme za isporuku dodatnog oružja Kijevu.

Iako je rekao da je Rusija spremna da nastavi pregovore sa Ukrajinom u bilo kom trenutku i od tačke gde su stali, Lavrov je dodao da Moskva više ne vidi SAD kao "objektivnog posrednika" i vidi intenziviranje pritiska sankcijama na Rusiju.

"Osim produženja svih sankcija iz doba Josepha Bidena, usvojen je i značajan paket sankcija protiv Rusije od strane Trumpove administracije. Zaboravljena je izjava koju je američki predsednik dao neposredno nakon sastanka u Enkoridžu – da je Ukrajini potreban dugoročni mir, a ne primirje koje traje samo nekoliko godina, i da je sastanak na Aljasci postavio temelje za kretanje u tom pravcu", požalio se Lavrov na okruglom stolu za ambasadore u vezi sa situacijom oko Ukrajine, napominjući da Putin "kad god govori o temi Ukrajine, naglašava da mi nedvosmisleno preferiramo političko i diplomatsko rešenje".

U intervjuu za državnu televiziju Putin ističe očekivanje da se pregovori sa Vašingtonom nastane.

"Spremni smo da nastavimo pregovore i diskusiju o detaljima i modalitetima — ako ne o sporazumima, onda bar o temama o kojima se razgovaralo u Enkoridžu", rekao je Putin, dodajući da je Moskva dobila nove predloge za ograničavanje borbi u Ukrajini – jedan da se zaustave udari dugog dometa duboko unutar ruske i ukrajinske teritorije i drugi da se borbe ograniče na samo četiri okupirana ukrajinska regiona – ali da ih je odbacio jer bi ograničavanje borbi na ta četiri područja omogućilo ukrajinskim snagama da preraspodele trupe sa drugih delova fronta.

Napadi na Moskvu sa odobrenjem G7 ili bez njega

Sastanak između Putina i Trumpa u avgustu 2025. godine označio je prvu posetu ruskog predsednika SAD u poslednjih deset godina i prve razgovore na visokom nivou između Moskve i Vašingtona od 2021. godine. Iako su nakon sastanka usledile brojne runde pregovora između Rusije i Ukrajine, Putin je odbio da napravi ustupke i zadržao je svoje maksimalističke zahteve da Kijev u potpunosti preda Donjecku i Lugansku oblast. Štaviše, i Trump je pritiskao Zelenskog da prihvati te uslove, tvrdeći da Kijev "nema adute".

Međutim, sve češći uspešni ukrajinski napadi na rusku energetsku infrastrukturu, i to duboko na teritoriji Rusije, čak i do 2.000 kilometara daleko od ukrajinske teritorije, očigledno je uticalo na to da Trump revidira svoju procenu rata u Ukrajini. Štaviše, zapadni diplomatski izvori tvrde da se među užem Trumpovom krugu i liderima G7 pojavio konsenzus da Rusija neće moći da postigne pobedu na bojnom polju te da su SAD i njihovi evropski saveznici saglasni da pozicija Kijeva jača.

Bloomberg

 

Kako tvrdi ukrajinski portal Kyiv Independent, Ukrajina sada veruje da je obezbedila podršku Bele kuće za kampanju koja ima za cilj da primora Rusiju na značajne pregovore, pozivajući se na visokog ukrajinskog zvaničnika, koji tvrdi da je Trump u privatnom razgovoru rekao Zelenskom da deluje "odlučnije".

Osim toga, proteklog vikenda Zelenski je u intervjuu američkim medijima čak ustvrdio da je od lidera G7 dobio podršku da dronovima napada mete u Rusiju, pa i na rafineriju u Moskvi koja je pogođena prošle nedelje baš u toku održavanja samita G7 u Francuskoj.

Prema oceni austrijskog analitičara Gerharda Mangotta, promena ruske retorike o Trumpu odražava nervozu Moskve zbog "veoma kritične situacije za rusku ekonomiju i vojsku" u svetlu porasta ukrajinskih napada unutar Rusije te da Moskva veruje da SAD pomažu u njima.

"Putin mora dati odgovor koji je vidljiv stanovništvu i koji pokazuje da još uvek ima karte za igranje", rekao je za Reuters Mangott, predviđajući dalju vojnu eskalaciju i ruski pritisak da ponovo pridobije Trumpa.

Analitičar Međunarodne krizne grupe Oleg Ignatov ističe da Rusija zaista želi da američka strana nastavi diplomatsku akciju kako bi zapravo pomogla Moskvi da okonča rat pod svojim uslovima.

"Ne postoji strukturirani diplomatski proces, nema dogovora na stolu, zapravo nema ničega", rekao je Ignatov. "Rusi su veoma razočarani zbog ovoga, oni zaista žele da se Amerikanci angažuju".

Evropa (ne)spremna za pregovore sa Putinom

Nasuprot tome, evropski lideri nastoje da budu zastupljeni za pregovaračkim stolom i sada su im šanse za to znatno veće nego prošle godine kada im Trump nije ni davao priliku da saučestvuju u pregovorima. Doduše, nastojanje predsednika Evropskog saveta Antonia Coste da uspostavi direktan diplomatski kanal sa Moskvom naišao je na prošlonedeljnom samitu lidera EU na kritike, pre svega Nemačke i Francuske, koje su se požalile da taj potez nije bio "koordinisan" sa njima.

Uprkos očekivanjima da bi evropska dvadesetsedmorica mogla da izaberu svog predstavnika za pregovore o miru u Ukrajini, to se nije dogodilo. I dok Zelenski tvrdi da će se i Kijev pitati o tome ko će predstavljati EU u pregovorima sa Moskvom, nemački kancelar Friedrich Merz smatra da još nije vreme da izabere svog predstavnika.

Bloomberg

Nasuprot tome, belgijska komentatorka Tine Peeters smatra da bi EU mogla da iskoristi znake slabosti Moskve, navodeći da su to atmosfera razočaranja i beznađa u Rusiji, koju opisuje sve veći broj stručnjaka, a koji donekle podsećaju na gerontokratiju 1970-ih i 80-ih, tokom poslednjih dana komunizma:

"Ako je to slučaj, Evropska unija ne sme propustiti ovu priliku. Mora da zahteva mesto za pregovaračkim stolom za mirovne pregovore u vezi sa Ukrajinom", ističe ona za belgijski dnevni list "De Morgen".

"Takođe moramo temeljno da se pripremimo za postputinovsku eru; idealno bi bilo da odmah počnemo da identifikujemo sa kim ćemo morati da pregovaramo kada on završi na otpadu ratne istorije".

Kolumnistkinja holandskog dnevnog lista NRC Caroline De Gruyter tvrdi pak da je Evropa previše podeljena po gotovo svakom pitanju i da bi je Putin nadmudrio, pa zbog toga ne bi trebalo da pregovara sa Putinom.

"Jedan kontrapotez Kremlja bi ponovo naterao 27 zemalja članica da se vrzmaju po kokošinjcu, glasno kokodačući. Putin bi nemilosrdno suprotstavio jedne drugima. To Ukrajini ne koristi", smatra ona, ukazujući i na to da bi sledeće godine trebalo izbori da se održe u Španiji, Francuskoj, Poljskoj i Italiji.

"Ovo bi moglo da promeni situaciju u evropskoj politici. To je još jedan razlog zašto Evropa ne može biti efikasan partner u pregovorima i ne bi trebalo da pokušava da preuveliča svoje karte."

Bloomberg

Međutim, evropski lideri ne žure da uđu u pregovore sa Putinom. Odlažu ih dok istovremeno ulaze u pregovore sa avganistanskim talibanima kako bi ubrzali deportacije avganistanskih izbeglica. I dok pojedini komentatori cinično zaključuju da je evropskim liderima izgleda lakše da pričaju sa talibanima nego sa Putinom, komentator italijanskog lista "Corriere dela Sera" smatra pregovore uzaludnim te da će biti razočaran svako ko se nada odvraćajućem efektu ukrajinskih dronova ili Putinovom smanjenju zahteva.

"Ruski predsednik je uveren da može da postigne na terenu ono što mu je Donald Trump obećao u Enkoridžu – bez prethodnog konsultovanja sa Kijevom o ustupanju teritorije koja je još uvek pod njegovom kontrolom", smatra Marco Imarisio i dodaje da je Putin jasno stavio do znanja "ponavljajući da, iako bi političko-diplomatsko rešenje ukrajinskog sukoba bilo poželjno, Zapad – a posebno Evropa – to sprečava i nastoji da nanese strateški poraz Rusiji".