Puna usta diplomatije, a rat u Ukrajini ne jenjava

Proteklih nedelja intenzivirani su rusku raketni udari na Kijev i okolinu, ali i ukrajinski udari dronovima-kamikazama na rusku energetsku infrastrukturu duboko u teritoriji Rusije, poput okoline Sankt Peterburga, dok su istovremeno kao nikad pre intenzivirani javni i tajni pokušaji da dođe do ukrajinsko-ruskih mirovnih pregovora. Uprkos brojnim pokušajima u diplomatskim vodama, zasad nema naznaka da bi uskoro moglo da dođe do direktnih pregovora predstavnika zvanične Moskve i Kijeva oko bar uspostavljanja primirja u sukobu koji je po dužini trajanja pre nekoliko dana nadmašio dužinu Prvog svetskog rata.

U međusobnom testiranju diplomatskih mogućnosti, Vladimir Putin i Volodimir Zelenski su proteklih dana isprobali slanje pisama, javnih poruka i slanje poruka preko nezvaničnih posrednika, poput bivšeg nemačkog kancelara Gerharda Schroedera i ruskog milijardera Romana Abramoviča, ali iskusni geopolitički analitičari ukazuju da je mala verovatnoća da će doći do mirovnih pregovora, a da raste verovatnoća da će sukob krajem godine smanjiti intenzitet i prerasti u dugo svojevrsno zamrznuto iscrpljivanje nalik onom u Korejskom ratu.

U trenutku kada su glavni pregovarači administracije Donalda Trumpa, Steve Witkoff i Jared Kuschner, zauzeti nastojanjem da postignu sporazum sa Iranom pa su napravili diplomatski vakuum po pitanju rata u Ukrajini, lideri tri vodeće evropske zemlje – Nemačke, Francuske i Ujedinjenog Kraljevstva – pokušavaju da preuzmu novu mirovnu inicijativu uporedo sa samostalnim inicijativama samog predsednika Ukrajine kako bi pokušali da podstaknu dolazak do diplomatskog rešenja.

Evropski uslovi Putinu

U kontekstu vojne pat pozicije u Ukrajini, u nedelju uveče u Londonu su održane konsultacije između britanskog, francuskog i nemačkog lidera o njihovom pristupu Rusiji, da bi se potom ta evropska trojka sastala sa Zelenskim i izdala zajedničko saopštenje pozivajući Rusiju da pristane na trenutni prekid vatre.

Bloomberg Sve češći ruski udari na Kijev

                      

Evropski lideri pozvali su ruskog predsednika Vladimira Putina na trenutno i potpuno primirje kako bi počeli pregovori o trajnom miru u Ukrajini, istovremeno osudivši najnovije ruske napade. Kako navode, eventualni sporazum sa Moskvom morao bi da ispuni pet ključnih uslova: prekid borbi, početak pregovora na osnovu trenutne linije fronta uz poštovanje principa da se međunarodno priznate granice ne mogu menjati silom, obezbeđivanje bezbednosnih garancija za Ukrajinu, uključujući mogućnost raspoređivanja međunarodnih snaga, zadržavanje zamrznute ruske imovine vredne stotine milijardi dolara dok Rusija ne nadoknadi ratnu štetu Ukrajini, kao i zaštitu evropskih bezbednosnih i strateških interesa. O tome koliko su zahtevi Evrope realistični i izgledima za okončanje rata, za TV Bloomberg Adria govorila je izvršna direktorka instituta McCain Evelyn Farkas. "Uslovi koje Evropljani postavljaju su potrebni da bi se obezbedio ne samo prekid vatre već i trajni mir. Ukrajinci žele prekid vatre, ali uz garancije sigurnosti. Žele da znaju da teritorija koju kontrolišu neće biti uzeta od njih. To su zapravo normalni preduslovi za stvarni, trajni mir", rekla je Farkas, dodajući da je prerano reći da li smo blizu te tačke i da je potrebno izvršiti veći pritisak na Kremlj. Zapad ima dosta opcija na raspolaganju, navodi ona. "Nismo uveli pune sankcije Rusiji i moramo osigurati da one ne budu podignute, recimo, u kontekstu Irana. Sankcije na naftu moraju biti čvrste i potpune. Pored toga, moramo se pobrinuti da ilegalni tankeri, takozvani duhovi, budu zaustavljeni, jer Rusija doslovno finansira rat zaradom koju tako ostvaruje. Takođe moramo izvršiti pritisak na Kinu jer, da nije bilo Kine, Rusija bi već izgubila ovaj rat. Kina obezbeđuje čipove, motore za dronove, razne stvari Rusiji u zamenu za kupovinu njihove nafte", rekla je. Najverovatniji scenario za okončanje rata, prema njenim rečima, jeste da ruska vojska kaže Putinu da ne želi više da se bori, jer Putin po svoj prilici neće pozvati na punu mobilizaciju. "Rat nije popularan u Rusiji, posebno sada kada Ukrajinci gađaju naftna skladišta unutar Rusije, čak do Sankt Peterburga. "Prema ukrajinskim izveštajima, Rusi gube oko 30.000 ljudi na terenu svakog meseca i jedva uspevaju da ih zamene. To nije dobar pokazatelj za Rusiju", zaključila je Farkas.

  

I dok su razgovori premijera Keira Starmera, predsednika Emmanuela Macrona i kancelara Friedricha Merza sa ukrajinskim predsednikom, između ostalog, bili posvećeni tome kako proširiti vojnu pomoć Ukrajini i izvršiti pritisak na rusku ratnu ekonomiju, činjenica da su tri pojedinačna i jedan sastanak učetvoro ukupno trajali samo sat vremena, prema oceni nemačkog spoljnopolitičkog stručnjaka Ulricha Specka, ne zvuči kao "strateški sastanak za pripremu pregovora".

Ovaj kvartet je u saopštenju, nakon sastanka, pozvao na "direktan dijalog između Ukrajine i Rusije - uz aktivno učešće SAD i Evrope - kako bi se došlo do prekida vatre i podržali dalji pregovori", naglašavajući zahtev za evropsko učešće u svakom sporazumu i "neraskidivu vezu između bezbednosti, prosperiteta i suvereniteta Ukrajine i šire evroatlantske bezbednosti".

Najavljujući planove za dalju vojnu podršku Ukrajini i ekonomski pritisak na Rusiju na samitima G7 i NATO-a, evropska trojka je ujedno postavila pet uslova za svaki sporazum sa Rusijom.

Prvi uslov je prekid borbi, pozivajući Putina da pristane na trenutni i potpuni prekid vatre. Drugi je da trenutna linija kontakta dve vojske treba da bude polazna tačka za pregovore, uz napomenu da međunarodne granice ne smeju da se menjaju silom, a da se mora u potpunosti poštovati suvereno pravo Ukrajine da bira sopstvene bezbednosne aranžmane i saveze.

Treći uslov je da Ukrajina mora imati čvrste i pravno obavezujuće bezbednosne garancije nakon što stupi na snagu primirje, nadovezujući se na obaveze preuzete u Berlinu u decembru 2025. i Parizu u januaru 2026. godine, što uključuje i raspoređivanje multinacionalnih mirovnih snaga u Ukrajini.

Četvrti evropski uslov je da će ruska finansijska sredstva u evropskim institucijama ostati zamrznuta dok Rusija ne obustavi agresorski rat i ne nadoknadi Ukrajini štetu koju je rat prouzrokovao. Kao peti uslov, navedeno je da evropski bezbednosni interesi moraju da budu zaštićeni u svakom sporazumu, a da elementi bilo kakvih pregovora vezanih za Evropsku uniju i NATO zahtevaju saglasnost EU i njenih država članica, odnosno saveznika NATO-a.

Ukrajinci više ne mole

Ovaj londonski samit, smatra italijanski komentator Maurizio Molinari, označava prekretnicu, dodajući da se Moskva prvi put suočava sa očiglednim poteškoćama na vojnom frontu, što omogućava "koaliciji voljnih" da preuzme inicijativu i cilja da preuzme ulogu posrednika od SAD.

"Štaviše, napad dronom dugog dometa kojim je Zelenski pogodio Sankt Peterburg – koji se poklapa sa 'ruskim Davosom' – pokazuje da Putin nije u stanju da brani čak ni svoj grad", ističe Molinari u komentaru za italijanski dnevni list "La Repubblica". "Ovo stvara novu situaciju u kojoj Zelenski, izgleda, prvi put ima stratešku prednost. On je došao u London ne samo da traži pomoć, već pre svega da predloži rešenja."

Bloomberg

Uredništvo britanskog lista "Independent" primećuje da Ukrajina sve više igra vitalnu ulogu kao bezbednosni partner za Evropu, ističući da Ukrajinci poseduju najveću evropsku vojsku i da su se pojavili kao globalni pioniri u revoluciji u ratovanju, koju pokreće tehnologija dronova i tehnologija za borbu protiv dronova, a uskoro i veštačka inteligencija.

"Evropljani imaju mnogo toga da nauče od Ukrajine; vojni odnos više nije jednosmerna ulica", ističe se u uvodniku londonskog lista. "Kako Velika Britanija nastavlja da gradi novo bezbednosno partnerstvo sa Evropom – ono koje zasad nužno mora da funkcioniše van postojećih struktura Evropske unije – jasno je da Ukrajina više nije molilac, već nezaobilazan i dobrodošao saveznik u ovom poduhvatu."

U tom kontekstu komentator holandskog lista "De Volkskrant" Arnout Brouwers ističe da Evropa mora da učini više da podrži ukrajinsku protivvazdušnu odbranu, posebno sada, kada se u Rusiji počinju pojavljivati sumnje.

"Dokle god evropske komponente završavaju u ruskim raketama, dok god se irski aluminijum i dalje isporučuje ruskoj ratnoj industriji i dok god evropski lideri ne daju prioritet obezbeđivanju ukrajinskog vazdušnog prostora, oni obmanjuju i sebe i svoje građane. Jer ublažavanje ove ukrajinske nevolje takođe pomaže u popunjavanju praznina u našoj sopstvenoj odbrani", navodi Brouwers.

Otvoreno pismo i tajni posrednici

Iako ne postoji konsenzus o ciljevima evropske inicijative – ili o tome ko bi mogao da pregovara sa Putinom – i Moskva i Kijev su poslednjih dana nagovestili povećano interesovanje za diplomatiju.

Sa ciljem okončanja rata, prošlog četvrtka je Zelenski u otvorenom pismu predložio direktan sastanak sa Putinom u neutralnoj trećoj zemlji, poput Turske, jednoj od zalivskih zemalja ili Švajcarskoj, kao i potpuno primirje tokom trajanja bilo kakvih pregovora. Prvo ovakvo direktno pismo Zelenskog Putinu od 2022. godine sadržalo je i sveobuhvatnu kritiku 26 godina ruskog lidera na vlasti, kao i poziv Putinu da odustane od taktike odugovlačenja, "šatl diplomatije" i nerazumnih maksimalističkih zahteva.

Bloomberg  Bivši nemački kancelar bio na razgovoru sa Putinom u Kremlju prošle nedelje

"Linija fronta je sada linija sa koje treba da počne diplomatija", napisao je u pismu Zelenski, na koje je iz Kremlja stigao brz odgovor.

Putin je rekao da ne vidi "svrhu" u sastanku sa Zelenskim, ističući da pismo sadrži "prilično grube opaske" i sugerišući da nije bilo osmišljeno da stvori uslove za sastanak, već da ga spreči. Osnovna poruka Kremlja bila je podjednako jasna, a to je da bi svaki samit trebalo da se održi tek na kraju uzastopnog procesa koji vode radne grupe, a ne na njegovom početku, i svakako ne pod uslovima koje je postavio Kijev.

Iako je Putin odmah odbacio ideju kao besmislenu, a Kremlj se uvredio zbog samouverenog i, za ruske uši, arogantnog tona koji je Zelenski koristio, očigledno je da Rusija projektuje znatno manje trijumfalizma nego ranije te da je i te kako spremna da uđe u diplomatske vode.

Kako je saopštio Kremlj, Putin se na privatnom razgovoru jedan na jedan sastao sa bivšim nemačkim kancelarom Schroederom, koji je dugo bio prijatelj sa Putinom i sada ga Putin smatra svojim preferiranim posrednikom u ukrajinskom sukobu.

"Da, sastali su se. Bio je to dobar razgovor", rekao je Putinov savetnik za spoljnu politiku Jurij Ušakov novinskoj agenciji Interfaks, a preneo nemački dnevni list "Welt".

Ušakov nje mogao da pruži detalje o sadržaju razgovora ili potencijalnim izgledima za pregovore između Rusije i EU, pri čemu je očigledno da Putinu ne smeta široko rasprostranjeno evropsko neodobravanje Schroedera kao posrednika. Istovremeno, primetno je da je Putin otvorio drugi neformalni kanal komunikacije.

Bloomberg

U maju je, uz Putinovo odobrenje, u Kijev na poverljive razgovore sa Zelenskim otišao jedan ruski biznismen čiji je identitet otkrio Zelenski, potvrdivši da je to bio milijarder Roman Abramovič. Ovaj bivši naftni tajkun je logičan izbor za takvu misiju jer ima pristup Putinu i – za razliku od većine članova ruske elite – uživa određeni stepen poverenja u Kijevu, pri čemu je od početka rata dva puta igrao ključnu ulogu u sličnim posredničkim naporima. Odmah nakon početka ruske invazije, pokušao je, doduše bezuspešno, da pregovara o brzom mirovnom sporazumu. Nešto kasnije je bio uspešniji kada je pomogao u postizanju dogovora o žitu, sporazuma koji olakšava bezbedan izvoz prehrambenih proizvoda iz ukrajinskih luka.

Abramovič se u maju vratio iz Kijeva u Moskvu upravo sa ukrajinskim predlogom za rusko-ukrajinski samit, ali je Putin to odbio, što je očigledno navelo Zelenskog da javno ponovi tu ideju u otvorenom pismu.

Zbog koga Zelenski piše pismo

Ukrajinski komentatori primećuju da ovo pismo nije upućeno Putinu, već da je usmereno na dve ciljne grupe, to jest publike.

"Prva su zapadne elite, kojima se govori da je Ukrajina spremna da okonča rat, ali Rusija nije, i da Rusiji treba pomoći kako bi i ona bila spremna da to učini. Druga su ruske elite, kojima poručuje da je došlo vreme da razmotre kako da krenu napred", ističe ukrajinski novinar Valeri Pekar, dodajući da ukrajinsko društvo, stanovništvo Ruske Federacije i Putin lično nisu među ciljnim publikama ovog pisma. "Stoga je to uspešna kombinacija vojnog [napada dronom na Sankt Peterburg 3. juna] i kognitivnog napada."

I ukrajinski politički analitičar Viktor Šlinčak smatra da je deo plana Zelenskog da Putin odbije ovu ponudu kako bi ga Rusima, Amerikancima, Evropljanima i globalnom jugu pokazivao kao "dokaz da problem ne leži u formatima [mirovnih pregovora], kako neki veruju, već u tome što Putin fundamentalno nije spreman da okonča rat bez poraza Ukrajine".

Bloomberg

S druge strane, austrijsko-bugarska ekspertkinja za geostrateške analize i geopolitiku Velina Čakarova ističe da sve što se događalo zapravo predstavlja geopolitički manevar za obe strane. Prema njenoj oceni, pismo Putinu Zelenskom služi tri različite strateške funkcije.

Jedna je funkcija inicijative da drugi Zelenskog posmatraju kao aktera koji traži mir, a ne produženje rata, pri čemu je ujedno dovoljno jaka. To je postignuto time što je Ukrajina gađala metu u dometu od 1.000 kilometara i istovremeno predložila prekid vatre. Druga funkcija je pažnja, jer zbog Irana Kijev rizikuje da Ukrajina postane zaboravljeni front za Vašington. I treća funkcija se tiče formata, jer je Zelenski eksplicitno pozvao i SAD i Evropu da imaju ulogu u bilo kakvim pregovorima.

"Ovo nije slučajno. To je strukturni argument: format bilo kog mirovnog procesa ne bi trebalo da bude isključivo bilateralni između SAD i Rusije, sa Ukrajinom kao pasivnim primaocem odluka donetih u Vašingtonu i Moskvi", navodi Čakarova i dodaje da insistiranjem na evropskom zajedničkom prisustvu, Zelenski pokušava da ugradi strukturnu protivtežu modelu rešavanja sukoba Kirila Dmitrijeva, to jest pristupu "pozadinskih kanala" u kojem je Putinov šef državnog investicionog fonda, obrazovan na Harvardu, ušao u centar pažnje kao ključni pregovarač, vodeći razgovore sa Trumpovim izaslanikom Witkoffom usmerene na jačanje bilateralnih odnosa i ekonomske saradnje.

Osim toga, ona ističe da i Putinovo odbijanje sastanka nije bio neuspeh diplomatije.

"To je, samo po sebi, bio racionalan potez, onaj koji je u skladu sa strategijom koja i zamrznuti sukob i produženo iscrpljivanje vidi kao služenje ruskim interesima. Kremlj insistira na redosledu: prvo radne grupe, zatim dokument, treće samit za potpisivanje. Ovo nije proceduralna pedanterija. To je maksimalistički stav koji čuva ruski uticaj u svakoj fazi", ističe Čakarova i dodaje da sve dok je proces definisan pod uslovima Moskve, svaki ishod je oblikovan početnim zahtevima Rusije: teritorijalnim pretenzijama na okupirane ukrajinske regione, prisilnom vojnom neutralnošću i demilitarizacijom Ukrajine, ukidanjem sankcija i pristupom zamrznutoj ruskoj imovini od približno 300 milijardi dolara.

Pismo Zelenskog neće dovesti do samita u bliskoj budućnosti, već je važnije pitanje da li će strukturni pritisci koji se akumuliraju na svim stranama – urušavajuća fiskalna pozicija Rusije, globalni ekonomski troškovi rata sa Iranom, srednjoročni bilans Trumpove administracije i rastući kapacitet Ukrajine za udare – na kraju stvoriti uslove za ozbiljne, a ne protokolarne pregovore.

Prema proceni Čakarove, verovatnoća dogovorenog zamrzavanja ili prekida vatre pre kraja 2026. godine neznatno je porasla od maja, ali dominantni scenario ostaje zamrznuto iscrpljivanje.