Šta je Rusija uspela invazijom na Ukrajinu

Desetine hiljada poginulih civila, stotine hiljada poginulih vojnika, milioni raseljenih i oko 20 odsto osvojene ukrajinske teritorije predstavlja samo deo bilansa četiri godine sveobuhvatne invazije Rusije na Ukrajinu, koju vlast ruskog predsednika Vladimira Putina eufemistički naziva "specijalna vojna operacija".

Ono što se u Kremlju činilo da može da bude brza vojna akcija u kojoj je, kako se verovalo i u tadašnjoj nemačkoj vladi, "pitanje dana kada će vlast u Kijevu biti svrgnut", danas ulazi u petu godinu intenzivnog ratovanja u kojoj se linija fronta poprilično malo pomera, a pokušaji mirovnih pregovora i dalje idu tempom "korak napred, dva unazad".

Uprkos tome što zapadni mediji četvrtu godišnjicu rata opisuju kao dokaz "fatalno loše procene Putinove Rusije" da može u roku od deset dana da preuzme kontrolu nad Ukrajinom, ovaj ratni sukob dve teritorijalno najveće evropske zemlje doveo je do jasne transformacije međunarodne politike, odbrambenih saveza, evropske bezbednosti i geopolitičkih pozicija Evropske unije.

Uprkos tome što mnogi zapadni mediji ističu da nakon četiri godine nijedna strana ne može da se pohvali odlučujućom pobedom a da je Kremlj poražen i time što se NATO dodatno proširio, ipak ne može ni da se prenebregne činjenica da je gledano iz druge perspektive Putin ipak uspeo da strateški napravi izvesne uspehe.

Bloomberg

Ne samo što je uspeo da produbi podele unutar transatlantskog savezništva i oslabi jedinstvo onog što ruski zvanični nazivaju "kolektivnim Zapadom", Putin je ovim ratom očvrsnuo ulogu Rusije u savezništvu sa Kinom, nateravši pritom Vašington da ga tretira u pregovorima kao lidera jedne od tri dominantne svetske sile. Doduše, ovi uspesi su plaćeni visokom cenama na svim frontovima, od vojnog do ekonomskog.

Ukrajina kao predstraža

Ovaj rat je za Ukrajince egzistencijalna borba za odbranu suvereniteta i nezavisnosti što su mnogi potcenili pa se i danas mnogi u Evropi dive kako Kijev, uprkos ogromnim ljudskim i materijalnim gubicima, nastavlja da se odupire ruskoj invaziji, pokazujući značajnu vojnu otpornost.

Ukrajinske snage ne samo što su čak osvajale teritoriju Rusije te sporadično bespilotnim letelicama vrže diverzije na ključnu energetsku i vojnu infrastrukturu u popriličnoj dubini ruske teritorije već su uspevale da i vrate delove teritorije koje su ruske trupe osvojile.

Bloomberg

 

Iako se mnogima to ne čini tako, ukrajinske snage su po tome koliko teritorije Ukrajine kontrolišu sada u mnogo boljoj pregovaračkoj i vojnoj poziciji nego sredinom 2022. godine. Naime, mape ukrajinskih teritorija koje drže pod kontrolom ruske snage su sada manje nego kada su prvi preliminarni pregovori o prekidu vatre vođeni krajem marta 2022. godine. Tada je Rusija kontrolisala oko 28 odsto teritorije Ukrajine, a sada je to oko 18 odsto na istoku i jugu zemlje. A ta razlika od 10 procenata zapravo predstavlja oko 60.000 kvadratnih kilometara, što je površina nešto veća od teritorije Hrvatske.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski insistira na tome da Ukrajina ne gubi i da zadržavaju snažnu međunarodnu podršku. U razgovoru za britanski javni servis Zelenski je istakao da je protivvazdušna odbrana "danas najzahtevnije pitanje", da bi Ukrajini bila najveća pomoć "zatvaranje neba" te da bi onda civili bili zaštićeni, ekonomija funkcionisala te bi bilo više novca za finansiranje i jačanje vojske na frontu.

I dok nastoji da od zapadnih saveznika dobije odobrenje za nabavku i korišćenje raketa dugog dometa, Zelenski ističe da postoje različiti stavovi o Trećem svetskom ratu, a da on veruje "da ga je Putin već započeo".

"Pitanje je koliko teritorije može da zauzme i kako da bude zaustavljen. Ne da bi sprečio Rusiju da pobedi, već zato što Rusija želi da nametne svoj svet i promeni živote ljudi, koje oni vole i biraju za sebe", rekao je za BBC Zelenski i to objavio na društvenoj mreži X. "Zato verujem, i dugo verujem, da je Putin već započeo ovaj rat. I sprečavamo ga da ovo pretvori u širi, potpuni Treći svetski rat. Danas smo mi predstraža koja zaustavlja Putina."

Rat koji odgovara Kini

U praktičnom vojnom smislu, jasno je da je linija fronta zamrznuta, kao u Prvom svetskom ratu, pri čemu se, prema oceni ruskih politikologa u Nemačkoj, čeka ili mir, ili kolaps u pozadini, što je za Ukrajinu mnogo bliže nego što bi želela, ili novi skok u vojnoj tehnologiji. Ovo poslednje je već veoma blizu, smatra ruski politikolog Nikolaj Mitrohin na Univerzitetu u Bremenu, ističući da se Ukrajina "drži na frontu, ali funkcionalnost njenog energetskog sistema visi o koncu, što bi moglo imati značajne posledice".

Bloomberg

 

"Rusiji trenutno nedostaju dovoljno vojnika i nove tehnologije za odlučnu i uspešnu ofanzivu, ali može da probije ukrajinsku odbranu na nekoliko uskih tačaka, po cenu desetina hiljada ljudskih života, te da napreduje brzinom od oko tri kilometra mesečno. Još ne znamo šta će se desiti kada ako iz Kine budu dovedene firme za proizvodnju humanoidnih borbenih robota, ali trebalo bi da budemo spremni da će to da se dogodi uskoro", ističe Mitrohin, koji smatra da ćemo za godinu dana verovatni videti praktičnu i široku upotrebu humanoidnih robota na frontu, što će "drastično smanjiti potrebu za ostatkom vojnog osoblja na liniji borbenog kontakta, ali će znatno povećati značaj operatera dronova svih vrsta, kao i programera softvera u ovoj i srodnim oblastima, kao što je elektronsko ratovanje".

U tom smislu, ovaj ruski istraživač smatra da je kolektivna greška EU i SAD to što su odbile priliku da Putina liše stotina hiljada IT stručnjaka i inženjera 2022. godine i ponude im mogućnost da emigriraju i rade za globalne korporacije, ako ne na Zapadu, onda u neutralnim zemljama. Prema njegovoj oceni, to će imati značajan uticaj, koji će se sve više osećati.

A uloga Kine u ratu u Ukrajini postaje sve očiglednija, čime se raspršuju evropske nade prethodne četiri godine da će uspeti da ubede zvanični Peking da utiče na Kremlj da što pre okonča rat.

Ne samo što je ojačano strateško partnerstvo Pekinga i Moskve kroz kinesku kupovinu nafte i gasa, političku podršku i strateško usklađivanje interesa, već je ruska industrija borbenih dronova ojačala savezništvo i sa kineskom namenskom industrijom. Vlasnik glavnog kineskog snabdevača delovima za dronove kupio udeo vodećeg ruskog proizvođača FPV dronova i jurišnog drona VT-40, što je predstavljalo novi nivo rusko-kineske saradnje koja se u toj oblasti dosad zasnivala na tome što je Kina dala Moskvi veliki pristup svojim ogromnim kapacitetima za proizvodnju elektronike.

Dronovi su postali oružje od kritične važnosti za ratne napore Rusije i Ukrajine tako da je ova saradnja sa kineskim dobavljačima od presudne važnosti za i rusku vojsku, ali i kinesku. Naime, nije u interesu Kine da Rusija izgubi rat u Ukrajini, budući da ovaj sukob predstavlja ne samo pokaznu vežbu za to kako bi Zapad reagovao na eventualnu kinesku invaziju na Tajvan, već i konkretno iskustvo korišćenja novih tehnologija, poput dronova i humanoidnih robota ratnika, u pravim, a ne samo simuliranim ratnim dejstvima.

Ruski taktički gubici i strateški dobici

Prvobitni ciljevi Rusije da brzo svrgne ukrajinsku vlast i potčini zemlju nisu ostvareni "specijalnom vojnom operacijom", uprkos ogromnim gubicima u ljudstvu, vojnoj opremi i ekonomiji. Doduše, Rusija je pod svoju kontrolu stavila poluostrvo Krim i oko 75 odsto četiri jugoistočna ukrajinska regiona u kojem stanovništvo većinski govori ruski jezik i koji je dekretom Putin pripojio teritoriji Ruske Federacije.

Ruski bilans četiri godine ukrajinskog rata mogao bi da se svede da taktičke gubitke i pojedine strateške dobitke, koji su sveukupno daleko od vojnog ili političkog trijumfa.

Bloomberg

 

Ako se izuzme poginulo ljudstvo, u gubitke bi moglo da se računa to što su se Finska i Švedska pridružile NATO-u čime se alijansa još više približila Rusiji i pritom ojačala naprasnim naoružavanjem evropskih vojski. Osim toga, ruski prihodi od prodaje nafte i gasa pali su sada na najniži nivo u poslednjih pet godina, između ostalog, i zbog gubitka velikih evropskih kupaca, pri čemu je čak i uspešan prelazak ruske privrede na ratnu ekonomiju počeo postepeno da bledi. Ipak, to ne znači da će sankcije i posrtanje ruske ekonomije promeniti Putinov stav prema ratu u Ukrajini.

Štaviše, dugo ratovanje bez trijumfa ne donosi mu ni politički poraz na domaćem terenu, uprkos očekivanjima brojnih zapadnih analitičara. Ankete konstantno pokazuju da je podrška ratu među Rusima ostala prilično stabilna na 70 do 80 procenata, iako i dalje postoji mnogo neslaganja oko konkretnih ratnih ciljeva.

Prema rečima Marije Snegovoje, ekspertkinje za Rusiju u Centru za strateške i međunarodne studije, političari i kreatori politike u Vašingtonu i Zapadnoj Evropi se samozavaravaju da ruska javnost počinje da se umara od rata.

"Četiri godine nakon početka rata ne vidimo veće antiratne proteste, čak ni u ruskoj dijaspori u inostranstvu", rekla je ona za američki "The Foreign Policy" i dodala da iako većina anketiranih Rusa ne veruje u potpunosti u zvanične razloge Kremlja za rat, kao što je "denacifikacija" Ukrajine, to jest promenu režima u Kijevu, mlađi Rusi, ali i starije konzervativnije generacije ostaju "neobično ujedinjeni" u okrivljavanju Zapada za provociranje Putina na rat.

Razlog za to leži u tome što izuzetno veliki broj Rusa je saglasan sa Putinovom izjavom iz 2021. godine da su "Rusi i Ukrajinci bili jedan narod – jedinstvena celina"  te da je "Kijevska Rusija" – kraljevstvo kojim je pre više od hiljadu godina vladao Vladimir Veliki u današnjem Kijevu – kolevka ruske civilizacije".

"Za mnoge Ruse, potpuni gubitak Ukrajine bio bi gotovo kao što bi gubitak dela američkog jugozapada bio za Amerikance", rekao je za "The Foreign Policy" Petar Jelcov, stručnjak za Rusiju na Nacionalnom univerzitetu za odbrane.

Podele u alijansi

Osim toga, Putin ima dobar razlog da izgleda samouvereno kada vidi koliko je rat u Ukrajini zapravo podelio "kolektivni Zapad", naročito otkad je američki predsednik Donald Trump krenuo sa nediplomatskim pritiscima na evropske saveznike u NATO-u, ocenjujući ih često kao "slabe" i "propadajuće".

Kada se na razjedinjenost alijanse doda da ga je Trump samitom na Aljasci, bez učešća Zelenskog i evropskih lidera suštinski priznao kao lidera svetske sile sa kojom samo Amerikanci mogu da pregovaraju na "ravnoj nozi", Putin je u mnogome postigao da se igra po "njegovim pravilima".

Bloomberg

 

Čak i aktuelni mirovni pregovori pod koordinacijom Amerikanaca, čini se, idu po "Putinovom taktu". Pa tako Rusi nižu izjave o "poslovnim" i "intenzivnim" razgovorima sa Amerikancima sa jasnim ciljem da to "prija Trumpovom uhu" dok istovremeno od američkih pregovarača zahtevaju da izvrše pritisak na Zelenskog da se ukrajinske vojska povuče sa celokupne teritorije Donbasa.

"Za Rusiju ovi pregovori nisu o miru, već o zabijanju razdora između Ukrajine i SAD. Za Ukrajinu je od vitalnog značaja da spreči Moskvu da postigne ovaj cilj. To ne približava dve strane miru", smatra komentator nemačkog lista "Frankfurter Allgemeine Zeitung" Reinhard Veser, smatrajući da će prekid vatre biti dostižan "samo ako stalni pritisak pogorša unutrašnje probleme u Rusiji do te mere da Vladimir Putin smatra pauzu u borbama taktički povoljnom".

Tako nešto zasad nije na vidiku. Ono što je pak očigledno jeste da ovaj rat nema jasnog pobednika, ali da je dugoročno preoblikovao strateški pejzaž u Evropi i šire.

Rat u Ukrajini ušao je u petu godinu bez primirja i bez jasnog plana za kraj. Trilateralni pregovori traju, Vašington je pod pritiskom da pojača udar na Moskvu, dok se unutar Evropske unije produbljuju podele. Ovu temu u izjavi za Bloomberg Adria TV analizirao je politički konsultant iz Novog Trećeg Puta Dimitrije Milić. On ističe da je teško očekivati kompromis u ovom trenutku. "Nijedna strana nije spremna da pristane na sporazum koji bi podrazumevao radikalnu promenu politike na sopstvenu štetu. Iako su gubici na terenu veliki, linija fronta je relativno statična. Rusija trenutno kontroliše oko 20 odsto ukrajinske teritorije, od čega je oko osam odsto pod njenom kontrolom još od 2014. godine. Pomeranja su mala, a Rusija svakako nije zadovoljna trenutnim ishodom da bi tek tako izašla iz rata. Sa druge strane, ni Ukrajina ne vidi da će uskoro izgubiti značajnije delove teritorije koji bi mogli dovesti do kolapsa njene odbrane, pa samim tim ni ona nema inicijativu da u ovoj fazi popusti u pregovorima." Ukrajinska vojska je, kako podseća, od 2014. godine, kada je počeo sukob u Donbasu, prošla kroz višegodišnje reforme po NATO standardima. "Iako nije imala pun pristup zapadnoj vojnoj opremi, modernizovana je po savremenim vojnim principima i stekla je značajno borbeno iskustvo. Rusija je, čini se, potcenila stepen pripremljenosti Ukrajine. Ruski teritorijalni dobici ograničeni su na oko 20 odsto ukrajinske teritorije, ali problem je što te linije ne prate jasne etničke ili administrativne granice. Značajan broj ljudi koji su se na popisima izjašnjavali kao Ukrajinci nalazi se na teritoriji pod ruskom kontrolom, dok veliki broj etničkih Rusa i dalje živi na teritoriji pod kontrolom Kijeva", navodi Milić. Dodaje da su linije fronta vođene logikom rata, a ne administrativnog upravljanja. "Rusija nije zadovoljna time što Ukrajina i dalje ima izlaz na more i što je Odesa pod ukrajinskom kontrolom. Sa druge strane, Ukrajina nema garancije da se rat ne bi ponovio. Zbog toga nijedna strana ne može biti zadovoljna trenutnim ishodom. Ukrajina ne bi dobila bezbednosne garancije, dok bi Rusija teško mogla da domaćoj javnosti opravda ulazak u rat koji nije doneo strateške ciljeve. D obzirom na to da je Ukrajina ostala prozapadna država sa izlazom na more, a da su teritorijalni dobici relativno ograničeni. Četvrta godina rata ne donosi rasplet, a ishod ostaje neizvestan." Ceo razgovor poslušajte u videu na vrhu članka.

  

(Dopunjeno izjavama Dimitrija Milića i propratnim videom.)