Putin (ne) želi primirje u Ukrajini

Ovogodišnjoj moskovskoj vojnoj paradi povodom sovjetske pobede nad nacistima u Drugom svetskom ratu nedostajao je uobičajeni prikaz tenkova i raketa, ali je tradicionalno najveći događaj na Crvenom trgu iznedrio nešto što se mnogima činilo neočekivano – najavu prekida jednog aktuelnog rata. Ruski predsednik Vladimir Putin nagovestio je da bi sukob Rusije sa Ukrajinom mogao da se bliži kraju, iako je samo nekoliko sati ranije u govoru povodom Dana pobede opravdavao rusku invaziju na Ukrajinu, koja traje više od četiri godine, uz brojne ljudske žrtve, razaranja i već godinama na manje-više istoj liniji razdvajanja.

"Mislim da se stvar bliži kraju", rekao je Putin o ratu za koji je u govoru istakao da je "pravedan", a da je Ukrajina "agresivna sila" koju "naoružava i podržava ceo NATO". "Oni (sa Zapada) su obećali pomoć, a zatim su počeli da podstiču sukob sa Rusijom koji traje i danas. Mislim da se stvar bliži kraju, ali to je ozbiljna stvar."

I dok su Rusija i Ukrajina imali u kratkom roku dva kratkoročna primirja – jedno za pravoslavni Uskrs, a drugo oko Dana pobede – oprečna su mišljenja da li bi nakon Putinove izjave zaista trebalo očekivati kraj ratnih dejstava.

S jedne strane, Ukrajina i pojedini američki instituti ističu da Rusija na frontu ne pokazuje znake spremnosti za prekid vatre, naprotiv. A s druge strane, geostratezi ukazuju da će 2026. godina zaista biti godina u kojoj će doći do dugoročnijeg primirja, to jest do zamrzavanja ukrajinskog konflikta u kojem je Rusija pripojila ukrajinsko poluostrvo Krim, a od 2022. u borbama zauzela delove jugoistočnih ukrajinskih regiona, tako da sada kontroliše ukupno petinu međunarodno priznate teritorije Ukrajine. Osim toga, u Moskvi više ne odbacuju pregovore sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim, pa čak i navode spremnost pregovora sa Evropskom unijom o evropskoj bezbednosti, predlažući bivšeg nemačkog kancelara Gerhardara Schroedera kao "najboljeg pregovarača za mogući dijalog između Rusije i EU".

Kijev sumnjičav u Putinove namere

Trodnevno primirje između Rusije i Ukrajine, koje je prvi najavio američki predsednik Donald Trump, prošlo je bez incidenata, mada su nakon tri dana i Moskva i Kijev međusobno optužili za kršenje primirja. U Kijevu su poprilično sumnjičavi prema iskrenosti Putinove spremnosti za kraj rata, jer naglašavaju da je 90. ruska tenkovska divizija viđena u Pokrovsku, u Donjeckoj oblasti, a da u Mirnogradu Rusi raspoređuju komandne punktove u pripremi za napredovanje ka Rodinskom. Kako je objasnila ukrajinska vojska, ruska vojska koristi Pokrovsk za prikupljanje ljudstva i opreme za dalje ofanzivne operacije.

I vašingtonski Institut za proučavanje rata ističe da trenutno nema znakova da Kremlj namerava da okonča svoju agresiju. Pojedini analitičari primećuju da su ruski državni mediji predstavili Putinove reči kao da je on direktno najavio skori kraj rata, ali da on nije zaista naznačio da je Moskva spremna da obustavi svoju agresiju, već da je u govoru naglasio da ruske trupe moraju da se fokusiraju na konačan poraz Ukrajine.

Bloomberg

Prema oceni Instituta za proučavanje rata, takva retorika ukazuje da strateški cilj Kremlja ostaje nepromenjen – kapitulacija ukrajinske države – te da su Putinove izjave prvenstveno usmerene na domaću rusku publiku, koja sve više oseća posledice rata, kao i nemogućnost ruskog odbrambenog sistema da parira ukrajinskim udarima dugog dometa.

Ruski opozicioni projekat "Dosije", koji se fokusira na aktivnosti ruskih vlasti i elite, izvestio je da su ruski zvaničnici počeli da pripremaju informativnu kampanju u kojoj će pokušati da objasne Rusima kako se mogući kraj rata protiv Ukrajine može smatrati "pobedom", uprkos ogromnim gubicima koje je Kremlj pretrpeo i nedostatku ostvarenih ciljeva koje je proglasio. Ruske vlasti planiraju da promene tumačenje ciljeva "specijalne vojne operacije".

Dok je ranije ruska propaganda otvoreno govorila o zauzimanju Kijeva i promeni režima u Ukrajini, sada je glavno "dostignuće" koje se može identifikovati kontrola nad delom Donbasa, kao i okupiranim teritorijama u Zaporoškoj i Hersonskoj oblasti. Ranije navedeni cilj "denacifikacije" planira se objasniti samom činjenicom rata i uništenja ukrajinske vojske.

Nasuprot tome, vlast u Kijevu nastoji da istakne da parira Moskvi pa je Zelenski 8. maja izdao predsednički dekret kojim dozvoljava da se održi vojna parada u Moskvi, naređujući ukrajinskoj vojsci da ne napada Crveni trg i time ukloni ruske strahove od napada dronovima u toku događaja, koji se tradicionalno u Rusiji smatra jednim od najvažnijih u jednoj godini.

Pregovori sa Zelenskim

Putin je pak na konferenciji za novinare nakon parade izrazio spremnost da se sastane sa ukrajinskim predsednikom, ne samo u Moskvi već i na teritoriji treće zemlje, uz uslov koji je i ranije pominjao.

"Sastanak u trećoj zemlji je takođe moguć, ali tek kada se postignu konačni dogovori o mirovnom sporazumu za dugoročnu istorijsku perspektivu, da bi se učestvovalo u ovom događaju i potpisao (sporazum), ali to mora biti poslednji korak", rekao je Putin i dodao da je čuo da je "gospodin Zelenski spreman da održi lični sastanak", ali je dodao da "ovo nije prvi put da čujemo takve izjave".

Pritom je insistirao da svaki mirovni sporazum mora biti "osmišljen imajući u vidu dugoročnu istorijsku perspektivu" te da da su pregovori "stvar koju Rusija i Ukrajina treba da reše", iako se "ne protivi posredničkoj pomoći Sjedinjenih Država".

Bloomberg

Iako analitičari primećuju da Kremlj i dalje pokazuje nevoljnost da odmah održi bilateralne pregovore sa Ukrajinom o okončanju rata, komentatorka italijanskog lista "La Stampa" Anna Zafesova ističe da se Putinov ton fundamentalno promenio te da ruski predsednik sada govori "'gospodin Zelenski', umesto "vođa neonacističke klike", "vođa nelegitimnog režima u Kijevu", "neonacista" ili "komičar".

"S obzirom na gotovo sujevernu naviku Vladimira Putina da nikada ne naziva svoje najomraženije neprijatelje njihovim imenima, odluka da se upravo to uradi – u kombinaciji sa idejom da se zakaže lični sastanak sa njim – mogla bi da znači promenu raspoloženja u Moskvi, gotovo više nego obećanje rata koji se 'bliži kraju'", istakla je Zafesova.

Nasuprot tome, analitičar Bethany Elliot smatra da Putin nema nameru za obustavi rat u Ukrajini te da o tome govore signali iz izjava drugih zvaničnika Kremlja, koji su se razlikovali od izjave Putina, koji inače ima potpunu kontrolu nad porukama njegove administracije. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je govorio o "veoma dugom putu" ka mirovnom sporazumu, dok je pomoćnik Kremlja Jurij Ušakov rekao da će se pregovori "verovatno nastaviti", ali nije naznačio kada.

"Putinove izjave su imale za cilj oblikovanje narativa, a ne tok rata. Iako bi taktička pauza mogla biti privlačna, Kremlj ne pokazuje istinsku nameru da se kreće ka formalnom i trajnom rešenju. Iako je Putin možda govorio o miru, njegovi postupci su pokazali neumoljiv fokus na rat, pri čemu je Moskva izvodila smrtonosne napade i kršila trodnevni prekid vatre", ističe Elliot za britanski portal "Unherd". "Ako se sukob u Ukrajini bliži kraju, Putin ne čini ništa da mu pomogne".

Pritisak ruske ekonomije

Prema oceni Elliota, Putinova izjava je verovatno predstavljala jedan od njegovih uobičajenih pokušaja da ubedi Trumpa u svoju posvećenost miru, ali i da smiri svoje građane budući da je, zbog pada ruske ekonomije početkom ove godine i značajnog pritiska na javne finansije, prošlog meseca priznao da je ekonomska situacija gora nego što je predviđeno.

"U takvim okolnostima, njegove izjave su možda poslužile da uvere zabrinute potrošače, radnike i oligarhe da će teškoće rata na kraju ublažiti", ističe Elliot i dodaje da je u trenutnoj pat-poziciji na frontu gde nijedna strana nije u stanju da napravi značajniji proboj Rusiji neophodna "taktička pauza za pregrupisanje i obnavljanje zaliha".

Iako na Zapadu postoji preovlađujući konsenzus da rusko-ukrajinski rat ne sme da postane zamrznuti konflikt te da mora da dođe do sveobuhvatnog mira, realističniji analitičari ukazuju da bi ove godine – i to najverovatnije krajem maja, početkom juna – moglo doći do "zamrzavanja" ovog sukoba. Prema oceni ekspertkinje za geostrategiju Veline Čakarove, ovo nije iznenadni prelazak na diplomatiju, niti je podstaknut time što je bilo koja strana pronašla sklonost ka miru, već zato što zajednički pritisci na Rusiju postaju neodrživi. Ona ističe da je Putinovo obraćanje lišeno "diplomatskog laka" te istovremeno čini tri stvari.

Bloomberg

"Prvo, on rat prikazuje kao približavanje završnici pod ruskim uslovima, projektujući poverenje da vreme i putanja idu u korist Moskve, a ne Kijeva. Drugo, postavlja visok proceduralni uslov za razgovore zahtevajući unapred ugovorene ishode pre bilo kog samita, što Rusiji omogućava da odugovlači unedogled dok se čini da je spremna. Treće, marginalizuje Zapad insistirajući na bilateralizmu, dok američko posredovanje priznaje samo kao pomoćno sredstvo, što je poruka usmerena i evropskim prestonicama i Vašingtonu, i označava da Moskva prave pregovore vidi kao pregovore o interesima velikih sila, a ne o ukrajinskom suverenitetu", ističe ova bivša direktorka Austrijskog instituta za evropsku i bezbednosnu politiku, koja dodaje da element koji naviše razotkriva Putina nije način na koji je govori, već činjenica da je uopšte govorio na taj način. "Vođa koji je verovao da će samo vojni zamah ostvariti njegove ciljeve ne bi predstavio sukob kao nešto što se bliži kraju. Pustio bi da bojno polje govori. To što je Putin odlučio da javno govori, na najsimboličniji dan ruskog kalendara, govori nam da samo bojno polje više nije dovoljno."

Prema njenoj oceni, dve taktičke pauze u roku od šest nedelja nisu slučajnost, već obrazac koji se pojavljuje zato što se strukturni pritisci na Rusiju pojačavaju.

"Ruska ekonomija je zaglavljena. Inflacija ostaje povišena, Centralna banka održava visoke kamatne stope koje guše domaće investicije, a odbrambeno-industrijski kompleks troši sve veći deo BDP-a bez generisanja šireg rasta produktivnosti", ističe Čakarova, dodajući da sistemska globalna kriza, izazvana ratom u Iranu i blokadom Ormuskog moreuza, "ubrzava početak sinhronizovane globalne recesije koju ruska ekonomija, iskrivljena ratom, jedinstveno ne može da preživi". "Putin ne traži prekid vatre zato što je izgubio rat. On ga traži zato što njegovo nastavljanje u sadašnjim uslovima rizikuje gubitak nečeg mnogo važnijeg: ekonomskog temelja svog režima".

Realnost nakon prekida vatre

Analitičari ukazuju da je u periodu između 2014. i 2022. godine bilo 29 prekida vatre između ruskih i ukrajinskih snaga, koje je Kremlj kršio tretira prekide vatre kao operativne pauze, a ne kao krajnje tačke. Stoga očekivani prekid vatre ove godine, ukazuje Čakarova, neće okončati rat.

"Privremeno će ga zamrznuti, dok Putin pokušava da rekonstruiše ekonomske i vojne kapacitete Rusije za sledeću fazu", ističe ova ekspertkinja, dodajući da Putinov maksimalistička retorika o "celoj Ukrajini" nije formalno napuštena te da je njegova namera da vodi veoma dug rat, onaj koji se proteže daleko nakon 2030. godine, isprekidan "kompromisima" koji legitimišu privremene teritorijalne dobitke i kupuju vreme za strateški oporavak. "Zelenski već ukazuje na realnost koja sledi nakon prekida vatre, a to je realnost koju većina zapadnih prestonica nije počela da shvata. Prekid vatre ne znači kraj konfrontacije. To znači transformaciju konfrontacije u novu fazu Drugog hladnog rata, u kojoj Rusija ostaje revanšistička sila sa nerešenim teritorijalnim zahtevima, nesmanjenim nuklearnim kapacitetom i liderskom klasom koja trenutni međunarodni poredak posmatra kao pretnju koju treba demontirati."

U ovoj fazi, evropske sile će se suočiti sa izazovom koji su decenijama izbegavale, a to je, prema oceni Čakarove, da izgrade kredibilno vojno odvraćanje kako bi koegzistirale sa neprijateljskom Rusijom, uz istovremeno upravljanje rizikom od direktnog vojnog sukoba.

"Istočno krilo NATO-a, od baltičkih zemalja preko Poljske do Rumunije, postaće nova gvozdena zavesa, stalna granica vojne spremnosti koja definiše evropsku bezbednosnu arhitekturu za jednu generaciju", ističe ova austrijsko-bugarska ekspertkinja i dodaje da nije pitanje da li dolazi do prekida vatre već "da li će Zapad iskoristiti prostor za disanje koji pruža prekid vatre da se pripremi za ono što dolazi posle – ili će ponoviti grešku iz perioda posle 2014. godine, kada je Minski proces, za koji su svi znali da ne uspeva, tretiran kao zamena za stratešku spremnost". "Prekid vatre dolazi. Ono što sledi biće test koji je važan."

Schroeder kao (ne)poželjni posrednik

I dok nije još jasno da li su Evropljani ozbiljno spremni da poboljšaju svoje odbrambene kapacitete, prošle nedelje je predsednik Evropskog saveta Antonio Costa rekao je da veruje da postoji "potencijal" da EU pregovara sa Rusijom i da Zelenski podržava takav potez. On je istakao da se već konsultuje sa liderima EU "o čemu treba efikasno da razgovaramo sa Rusijom kada dođe pravi trenutak za to".

Bloomberg

S druge strane, i Putin je minulog vikenda najavio spremnost za pregovore sa Evropom, ali istovremeno uveo i prepreke za to, predloživši da bivši nemački kancelar i njegov dugogodišnji saveznik Gerhard Schroeder posreduje u tim pregovorima. Berlin je odbacio predlog, baš kao i visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kallas, koja je istakla da je Schroeder kontroverzan zbog svog rada za ruske državne energetske kompanije.

"Putin želi da izazove probleme u Evropi pretvarajući se da je otvoren za razgovore. To nije ništa novo. To je kao da on ističe da se 'ova stvar' – pod čime misli na rat – 'bliži kraju'. Ove reči, ovaj predlog, sušta su suprotnost ozbiljnoj diplomatiji orijentisanoj ka rezultatima", ističe komentator nemačkog lista "Sueddeutsche Zeitung" Sebastian Gierke. "I ovog puta je to posebno lako videti. Da li ovde možda postoji nota očaja? Putin svakako ima sve razloge da daje simbolične ponude. Vojna pozicija Ukrajine nije bila ovako jaka već dugo."

I komentator "Frankfurter Allgemaine Zeitunga" Nikolas Busse smatra da bivši kancelar ne bi bio pogodan posrednik, jer je dugo bio na platnom spisku Rusije.

"Dakle, on ne bi bio neutralni posrednik ni između Kijeva i Moskve, niti između Evrope i Moskve. Niko u Ukrajini mu ne bi verovao, a niti bi trebalo da mu veruje bilo ko u Evropi", ističe Busse i dodaje da je Schroeder "Putinov čovek: činjenica da je, nakon što je napustio funkciju, odlučio da prihvati (značajne) sume novca od Rusije diskvalifikuje ga danas kao diplomatu".