Kremlj je utvrdio predloge koji bi mogli dovesti do toga da Rusija ponovo prihvati dolar u međunarodnim finansijama i trgovini u okviru šireg ekonomskog partnerstva sa administracijom predsednika SAD Donalda Trumpa, navodi se u ruskom internom dokumentu u koji je Bloomberg imao uvid.
Memorandum, namenjen visokim zvaničnicima, pripremljen je ove godine, i sadrži sedam tačaka u kojima bi se, prema stavu Kremlja, ruski i američki ekonomski interesi mogli poklapati nakon dogovora o okončanju rata u Ukrajini. U njemu se predviđa saradnja dve zemlje u promovisanju fosilnih goriva u odnosu na zelenije alternative, kao i zajednička ulaganja u prirodni gas, naftu iz podmorskih nalazišta i kritične sirovine, uz potencijalne velike koristi za američke kompanije.
Predlog, koji je podeljen visokim ruskim zvaničnicima, pruža uvid u stavove i taktike Kremlja u trenutku dok Rusija i SAD pregovaraju o mogućim ekonomskim sporazumima, kao važnom delu budućeg mirovnog dogovora za Ukrajinu.
U središtu ponude je vraćanje Rusije u sistem plaćanja i obračuna u dolarima, što bi predstavljalo nagli zaokret u politici Kremlja koji bi mogao da donese velike promene u globalnim finansijama.
SAD su već predložile da ukidanje sankcija Rusiji bude deo bilo kog mirovnog sporazuma. To je prvi korak koji je neophodan da bi Rusija ponovo mogla da posluje u dolarima. Međutim, u memorandumu Kremlja ide se i korak dalje.
Do sada je pronalaženje alternativa dolaru, umesto obnavljanja veza sa sistemom koji predvode SAD, bio ključni cilj Rusije, dok je predsednik Vladimir Putin nastojao da produbi odnose sa Kinom. Zbog toga zapadni zvaničnici upoznati sa sadržajem dokumenta smatraju da je vrlo malo verovatno da bi Putin na kraju prihvatio dogovor koji bi bio suprotan interesima Pekinga.
Putinov portparol Dmitrij Peskov, nije odgovorio na imejl sa zahtevom za komentar. Nije jasno da li je Rusija bilo koju od tačaka iz dokumenta već iznela američkoj strani.
Ovo su oblasti u kojima memorandum Kremlja vidi podudaranje ekonomskih interesa SAD i Rusije:
Evropska javnost sve glasnije debatuje može li EU bez ruskog gasa i da li zapravo zavisnost od ruskog menja za zavisnost od američkog tečnog prirodnog gasa (LNG).
Među opcijama koje se razmatraju nalazi se mogućnost da se Kijevu unapred obezbedi zaštita koja prati pristupanje Evropskoj uniji.
09.02.2026
1. Dugoročni ugovori u avio-industriji za modernizaciju ruske flote aviona, uz moguću učešće američkih kompanija u ruskoj proizvodnji.
2. Zajednički projekti u sektoru nafti i tečnog prirodnog gasa (LNG) uključujući podmorska i teško dostupna nalazišta, uz uvažavanje prethodnih američkih investicija i mogućnost da američke firme nadoknade ranije gubitke.
3. Povlašćeni uslovi za povratak američkih kompanija na rusko potrošačko tržište.
4. Saradnja u oblasti nuklearne energije, uključujući projekte vezane za veštačku inteligenciju.
5. Povratak Rusije u sistem obračuna u dolarima, uključujući moguću primenu dolara u energetskim transakcijama.
6. Saradnja u oblasti sirovina kao što su litijum, bakar, nikl i platina.
7. Zajedničko delovanje u promovisanju fosilnih goriva kao alternative klimatskim politikama i rešenjima za niske emisije koji idu u prilog Kini i Evropi.
Mnogo pre invazije punog obima na Ukrajinu 2022. godine, Putin je radio na smanjenju zavisnosti Rusije od američke valute, u okviru nastojanja ekonomskih sila da ospore finansijsku dominaciju SAD. Razlozi za to je postao očigledan kada su SAD i njihovi saveznici, koristeći kontrolu nad dolarskim transakcijama, uveli sankcije mnogim sektorima ruske privrede nakon početka rata. Od tada je Moskva pokušavala da razvije trgovinu u alternativnim valutama i kroz druge sisteme, posebno sa Kinom i još nekim zemljama poput Indije.
S jedne strane, povratak na plaćanje u dolarima značio bi ponovno podređivanje američkoj finansijskoj dominaciji i poništavanje napora da se ruska ekonomija učini manje ranjivom na pritiske SAD. Istovremeno, to bi Trumpovoj administraciji donelo veliki uspeh s obzirom na to da je nameravao da oslabi odnose između Moskve i Pekinga.
Čini se da su i ostali elementi ruskog plana takođe tako osmišljeni da idu naruku Trumpovim ambicijama u drugim oblastima. Ideja da američke kompanije treba da budu kompenzovane za ranije gubitke u Rusiji podseća na zahtev koji je američki predsednik uputio Venecueli. Odbacivanje tehnologija sa niskom emisijom ugljen-dioksida (CO2) koje favorizuju Evropa i Kina, verovatno bi delovalo kao privlačna ideja predsedniku SAD poznatom po tiradama protiv vetroturbina.
Zapadni zvaničnici upoznati sa memorandumom rekli su da su neki od predloga očigledno smišljeni tako da prodube razlike između SAD i evropskih saveznika Ukrajine. Drugi predlozi, prema njihovim rečima, predstavljaju obećanja koja uključuju velike iznose, ali su na dugom štapu. Ovi predlozi bi mogli da namame američkog predsednika da zaključi dogovor, ali da se onda ne ostvare. Ovi zvaničnici nisu želeli da budu imenovani pošto su govorili o dokumentu koji nije javan.
Ocenili su i da je malo verovatno da bi Kremlj želeo da se udalji od Kine, jer Peking ima ključnu ulogu u snabdevanju ruske vojske komponentama i sirovinama, otkako su sankcije koje su uvele zapadne zemlje prekinule druge izvore.
Ipak, u memorandumu se tvrdi da bi povratak na dolarski sistem omogućio Rusiji da proširi tržište deviza i smanji volatilnost u bilansu plaćanja. Dodaje se da bi, što se tiče SAD, takav potez dodatno ojačao poziciju dolara kao svetske valute i da bi mogao da doprinese smanjenju neravnoteže u globalnoj trgovini tako što bi se troškovi energije Kine i SAD uravnotežili.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je ranije ovog meseca rekao novinarima da su Rusija i SAD razgovarale o bilateralnim ekonomskim sporazumima velikog obima dok se paralelno vode mirovni pregovori u Kijevu.
Zelenski kaže da je ukrajinska obaveštajna služba prikupila informacije o ponudi Moskve, koju on naziva "Dmitrijevljev paket" po ruskom pregovaraču Kirilu Dmitrijevu. Pored toga,Dmitrijev takođe rukovodi ruskim državnim investicionim fondom.
Kod ruskog predsednika Vladimira Putina raste razočaranje potezima američkog predsednika Donalda Trumpa po pitanju Ukrajine, ukazuju izjave ruskih zvaničnika.
Uprkos brojnim pokušajima u diplomatskim vodama, zasad nema naznaka da bi uskoro moglo da dođe do direktnih pregovora predstavnika zvanične Moskve i Kijeva oko bar uspostavljanja primirja u sukobu koji je po dužini trajanja pre nekoliko dana nadmašio dužinu Prvog svetskog rata.
Dok je pregovarački tim Donalda Trumpa zaglavljen u iranskoj krizi zapostavljajući pitanje rata u Ukrajini, zvanična Moskva je prošle nedelje bacila svojevrsni pregovarački mamac Evropskoj uniji, predloživši joj da Gerhard Schroeder bude evropski pregovarač. Iako su u Briselu odbili predlog, u EU misle da je krajnje vreme da imaju svog pregovarača.
Predsednik SAD Donald Trump nije još ni završio raskošni dvodnevni samit u Pekingu, a iz Moskve je stigla mnogima neočekivana vest da predsednik Rusije Vladimir Putin "veoma uskoro" dolazi u jednodnevnu posetu kineskom kolegi Xi Jinpingu.
Evropska centralna banka zadržala je kamatne stope na 2,25 odsto, ali je upozorila da inflatorni pritisci izazvani ratom u Iranu i rastom cena energenata i dalje predstavljaju rizik. Tržišta gotovo izvesno očekuju novo povećanje kamatnih stopa u septembru.
Strane direktne investicije u Srbiji pale su u prva četiri meseca ove godine za više od 40 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Time je nastavljena prošlogodišnja tendencija kada su investicije počele da se znatno usporavaju.
Po onlajn kupovini Srbija vodi u regionu Zapadnog Balkana i nalazi se ispred tri članice Evropske unije, a po korišćenju interneta praktično smo izjednačeni s Evropom - oko 94 odsto građana koristi internet, naspram 95 odsto u EU.
"Ovi računi će početi da rastu zajedno sa našom ekonomijom, koja beleži snažan uzlet. Zaista verujem da nam upravo predstoji najveći ekonomski procvat do sada", rekao je Trump.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da će od noćas po srpskom vremenu američke carine na srpsku robu, koje su od avgusta prošle godine iznosile 35 odsto, biti nula odsto.
Skok cena energije, nove američke carine i rekordna ulaganja u veštačku inteligenciju ponovo podstiču strah od inflacije, dok investitori i centralne banke ulaze u period povećane neizvesnosti.
Od početka svog drugog mandata, predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Trump jasno je stavio do znanja da će carine biti u središtu ekonomske politike SAD.
Sjedinjene Američke Države uvode nove uvozne carine od 10 do 12,5 odsto za 60 privreda, u najnovijem pokušaju obnove protekcionističke politike Donalda Trumpa.
Unesite svoju imejl adresu na koju ćemo Vam poslati link za obnovu lozinke.
Premašen je maksimalan broj uređaja. Ako ste vlasnik naloga, kliknite na "Pošalji prijavu putem e-pošte" da biste primili e-poštu s linkom za prijavu. Pratite link i moći ćete da upravljate uređajima povezanim s vašim nalogom.
.webp){kind=icon}
