Putin sprema nove napade na Ukrajinu, mirovni pregovori u zastoju

Rusija se sprema da pojača napade na Ukrajinu nakon što je zaključila da su pregovori o mirovnom sporazumu dospeli u ćorsokak. Rusija za sada razmatra intenziviranje snažnih napada konvencionalnim balističkim projektilima na Kijev, uključujući i centar glavnog grada, kao i napade na infrastrukturne ciljeve u drugim ukrajinskim gradovima, navode izvori koji žele da ostanu anonimni.

 

Svi pregovarački okviri praktično su propali, pa su dve zaraćene strane ponovo na početku, tvrde izvori. Prema njihovim rečima, Putin neće okončati rat pod ekonomskim pritiskom sankcija i ukrajinskih napada na ruske rafinerije i logističke mreže.

Moskva sve više ukrajinske napade posmatra kao napade država članica NATO-a, budući da članice Alijanse Kijevu isporučuju oružje i obaveštajne podatke, navode izvori. Trenutna faza sukoba, prema njihovim rečima, još nije dostigla vrhunac vojne eskalacije.

Predsednik Vladimir Putin nagovestio je svoje namere tokom vikenda u komentarima državnoj televiziji, istovremeno odbacujući značaj posledica napada po rusku ekonomiju. Ukrajina je "otvorila Pandorinu kutiju", rekao je. "Budite spremni na povratni udar na najosetljivije sektore vaše ekonomije."

Napori SAD da okončaju rat nisu doveli do proboja, a pregovori su zastali dok je predsednik Donald Trump fokusiran na sukob sa Iranom. Kremlj je takođe odustao od oslanjanja na ono što je smatrao dogovorom postignutim između Putina i Trumpa na njihovom samitu na Aljasci prošlog avgusta.

To bi podrazumevalo da SAD izvrše pritisak na Ukrajinu da preda svoj istočni region Donjeck u okviru sporazuma o okončanju rata. Ukrajina je dosledno odbijala Putinov zahtev da prepusti pojas gradova u Donjeckoj oblasti koji ruske snage nisu uspele da zauzmu u borbama od 2014. godine.

Američki državni sekretar Marco Rubio jasno je stavio do znanja u junu da Vašington ne deli stav Rusije, rekavši: "Da je dogovor postojao, imali bismo kraj rata." Nakon razgovora sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergeijem Lavrovim na Filipinima u julu, Rubio je rekao da su potrebni "novi koncepti".

Direktor CIA John Ratcliffe u utorak je otputovao u Moskvu u retkoj poseti radi razgovora sa ruskim kolegama, mada nije poznato na šta su se razgovori odnosili. Očekivalo se da će američki izaslanici Steve Witkoff i Jared Kushner otputovati u Moskvu, kao i da će prvi put posetiti Kijev, ali nijedan od tih putovanja još nema određen datum.

U odsustvu diplomatije, Moskva vidi malo alternativa daljoj eskalaciji u nastojanju da ostvari svoje ratne ciljeve, prema rečima četiri osobe bliske Kremlju. Rusija se nada da će Kushner i Witkoff doći u Moskvu sa novim predlozima, ali očekivanja od bilo kakvog proboja veoma su niska, navode izvori.

Kremlj smatra da je tokom rata već napravio ustupke i da je svaki od njih oslabio poziciju Rusije, prema rečima dve osobe upoznate sa situacijom. Moskva je i sastanak na Aljasci videla kao još jedan kompromis koji nije uspeo, navode izvori.

Portparol Kremlja Dmitry Peskov nije odmah odgovorio na zahtev za komentar.

Eskalacija napada navodi sve veći broj ruskih zvaničnika na zaključak da bi Putin na kraju mogao da se odluči za upotrebu taktičkog nuklearnog oružja kao krajnjeg sredstva u Ukrajini, tvrde osobe bliske Kremlju.

Rizik da bi Putin mogao da prekrši globalni tabu o upotrebi nuklearnog oružja u ratu, koji postoji još od kada su SAD 1945. godine bacile dve atomske bombe na Japan, dugo je bio jedna od glavnih briga zapadnih zvaničnika.

U Moskvi je u poslednje vreme pojačano zagovaranje takvog poteza među jastrebovima. Ekstremni odgovor smatra se mogućim jer bi za Putina jedini ishod gori od nastavka rata bio njegov poraz.

Taktičko nuklearno oružje ima bojeve glave manje snage i kraći domet od strateških projektila, a namenjeno je delovanju na određenom delu bojišta, umesto uništenju čitavog grada ili države. Ipak, eksplozivna snaga može biti ogromna, dok radioaktivne padavine mogu kontaminirati velike površine zemljišta.

Ipak, za sada nema znakova da se Rusija sprema da upotrebi nuklearno oružje u Ukrajini. Invazija punog obima koju je Putin započeo u februaru 2022. godine trebalo je da donese pobedu za nekoliko dana, ali je sada duboko zakoračila u petu godinu, uz ogromne ruske gubitke i bez kraja na vidiku.

Putin je tokom godina takođe više puta koristio nuklearne pretnje kako bi pokušao da zastraši zapadne saveznike Ukrajine i navede ih da smanje podršku njenoj odbrani.

"Za Putina ne postoji znak kolektivne volje bilo gde da mu se pruži otpor, a postoji toliko načina na koje može da slomi ljude", rekla je Fiona Hill, viša saradnica Instituta Brookings, koja je bila savetnica za nacionalnu bezbednost trojici američkih predsednika, uključujući Trumpa tokom njegovog prvog mandata. "Zato su zajednički, kolektivni i dosledni napori da se suprotstavi njegovim postupcima i istovremeno vodi diplomatija od suštinskog značaja. On ima potpuno usmeren cilj, dok smo mi rasuti na sve strane."

Administracija Joea Bidena praktično je poručila Rusiji da bi SAD odgovorile masivnom konvencionalnom vojnom silom ukoliko bi u ratu bilo upotrebljeno nuklearno oružje, mada je malo verovatno da bi Trump uputio isto upozorenje, rekla je Hill. Prema njenim rečima, Putin ispituje dokle može i mora da ide pre nego što ljudi popuste pred njim.

Ključni ruski partneri, uključujući Kinu i Indiju, snažno su upozorili Putina da ga ne koristi. Kina je Rusiji prenela poruku da ni ne razmatra detoniranje taktičkog nuklearnog oružja u Ukrajini, rekli su prošlog meseca ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski i visoki evropski zvaničnik.

Putin bi naredne nedelje trebalo da se sastane sa kineskim predsednikom Xi Jinpingom i indijskim premijerom Narendrom Modijem na samitu Šangajske organizacije za saradnju u Kirgistanu.

"Rizik da Rusija upotrebi taktičko nuklearno oružje i dalje je izuzetno nizak jer je njegova vojna efikasnost na današnjem, disperzovanom ratištu ograničena, dok bi politička cena kršenja nuklearnog tabua bila visoka", rekao je Alexander Gabuev, direktor Centra Carnegie Russia Eurasia sa sedištem u Berlinu.

"Sve dok Moskva ima prostora za eskalaciju konvencionalnim oružjem, uključujući intenziviranje raketnih napada, ima malo podsticaja da pređe nuklearni prag", rekao je.