Ruski napadi na Evropu postaju sve smeliji i opasniji

Rusija je tokom leta izvodila napade sve dublje na teritoriji Evrope.

Vojni ronioci su 11. avgusta uništili dve bespilotne letelice koje su plutale kod obale Rumunije, u blizini mesta u kome se priprema eksploatacija gasa u okviru energetskog projekta vrednog četiri milijarde evra. Devet dana kasnije, Bukurešt je podigao dva aviona F-16 kako bi oborili pomorsku bespilotnu letelicu u blizini iste gasne platforme u Crnom moru, na kojoj se nalazilo nekoliko stotina radnika. Ranije tog meseca, nemačka policija je na aerodromu u Lajpcigu uočila  bespilotnu letelicu sa oružjem, dok su ove nedelje avioni NATO-a oborili još jednu bespilotnu letelicu koja je iz susedne Belorusije, saveznice Moskve, ušla u litvanski vazdušni prostor.

U svim tim slučajevima vlasti su za incidente direktno optužile Kremlj.

Dok se rat ruskog predsednika Vladimira Putina protiv Ukrajine nastavlja bez značajnijih pomeranja na frontu i uz hiljade žrtava svake nedelje, takozvani hibridni napadi na Evropu sve su brojniji i smeliji. Kompanije koje se nalaze na prvoj liniji sve se češće nalaze u sivoj zoni između rata i mira, dok evropski zvaničnici, koji su govorili pod uslovom da ne budu imenovani zbog osetljivosti teme, strahuju da je samo pitanje vremena kada će biti i civilnih žrtava.

"Jasno je da evropska odbrambena industrija posluje u bezbednosnom okruženju koje se znatno razlikuje od onog pre nekoliko godina", rekao je Kuldar Väärsi, izvršni direktor estonske kompanije za proizvodnju tehnologije u sektoru odbrane Milrem Robotics. Ta kompanija je u avgustu bila meta napada pošto je, kako se sumnja, u njoj podmetnut požar. "Kao kompanija čiji se sistemi koriste u nekoliko članica NATO-a, kao i u drugim savezničkim i partnerskim zemljama, uključujući Ukrajinu, moramo uzeti u obzir rizike koji iz toga proizlaze."

 

Samo ove nedelje, američko Ministarstvo pravde optužilo je rusku obaveštajnu službu za "zaveru radi finansiranja terorizma i izvršenja naručenih ubistva" u Evropi, po nalogu Kremlja. Postrojenja odbrambene industrije, javne službe, saobraćajni sistemi i komunikacione mreže bili su meta napada, zbog čega se evropski lideri suočavaju s najvećom bezbednosnom pretnjom u poslednjih nekoliko decenija.

Za sada nije jasno da li su spremni da odgovore na taj izazov.

"Teško nam je da se suprotstavimo takozvanim hibridnim napadima u otvorenim društvima koja napadaču olakšavaju delovanje", rekao je James Everard, bivši zamenik vrhovnog komandanta NATO-a za Evropu."Ovo je rat bez bojišta, a Rusija veruje da, zaštićena svojim nuklearnim arsenalom, može da deluje nekažnjeno, direktno ili preko posrednika."

Obim i učestalost ovakvih incidenata bili bi nezamislivi pre nekoliko godina na kontinentu koji je dugo smatrao da ga od napada štiti NATO-ov princip kolektivne odbrane. Međutim, nakon što je predsednik SAD Donald Trump doveo u pitanje posvećenost SAD vojnom savezu, a Rusija pojačala dejstva u Ukrajini uoči zime, poverenje u evropsku bezbednost sada je znatno više poljuljano.

Nemačka je je "svakodnevno na meti hibridnog rata" Rusije, rekao je 1. septembra ministar unutrašnjih poslova Aleksander Dobrindt. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov odbacio je te optužbe kao potpuno neosnovane.

Prema rečima zvaničnika jedne zemlje članice NATO-a, Rusija je u poslednja dva meseca usmerila pažnju na odbrambeno-industrijska i logistička postrojenja direktno povezana sa podrškom Ukrajini, što, kako je dodao, nosi veći rizik jer je kampanja agresivnija. Moskva i dalje organizuje operacije tako da može da negira direktnu odgovornost, pa je, prema rečima zvaničnika, značaj ove kampanje više strateški u odnosu na nanetu fizičku štetu.

Takva procena mogla bi da se promeni ukoliko Rusija nastavi da povećava uloge, poput prošlonedeljnog napada dronom na železničku stanicu u blizini ukrajinsko-poljske granice, u trenutku kada su kroz stanicu prolazili evropski i američki zvaničnici. Ovakvi napadi dosad su uglavnom smatrani nedopustivim, pa predstavljaju dodatni dokaz sve veće smelosti i spremnosti da se rizikuje stradanje stranih državljana.

Bloomberg

Dok je Rusija ranije bila optuživana za mešanje u izbore i korišćenje migracija kao sredstva pritiska, sada se sumnja da stoji iza sabotaža, podmetanja požara, ometanja rada ključne infrastrukture, sajber-napada i povreda vazdušnog prostora. U jednom takvom incidentu su prošle nedelje stradala dva civila na graničnom prelazu između Ukrajine i Moldavije, koja takođe teži članstvu u EU. Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Kaja Kallas kaže da Evropa prolazi kroz "talas sve intenzivnijih hibridnih napada".

Zvaničnici navode da je teško odgovoriti na hibridne napade, zbog čega vlasti ponekad oklevaju da otvoreno optuže Rusiju, kako bi izbegle eskalaciju i otkrile način na koje obaveštajne službe prikupljaju podatke. Mnogi incidenti, posebno sajber-napadi i hakerski napadi na ključnu infrastrukturu, vrlo retko se prijavljuju ili za njih javnost uopšte ne sazna, što znači da su razmere problema mnogo veće od onoga što javnost zna.

Mnoge nemačke kompanije iz sektora proizvodnje naoružanja redovno su na meti sajber-napada, rekla je osoba upućena u to pitanje. U kući Armina Pappergera, izvršnog direktora kompanije za proizvodnju oružja Rheinmetall AG, 2024. je podmetnut požar, a zapadne obaveštajne službe upozorile su da Rusija planira da ga ubije. Papperger sada putuje uz jaku bezbednosnu pratnju, dok je Rheinmetall dodatno pojačao mere bezbednosti.

Nemački proizvođač radara i senzora Hensoldt AG pojačava nadzor dronovima i obezbeđenje oko svojih postrojenja, a želi i da izgradi infrastrukturu koja bi mu omogućila da sam obara dronove, rekao je izvršni direktor Oliver Dorre u jednom intervjuu. Za to je potrebno odobrenje savezne policije, a Dorre je rekao da su smernice potrebne što pre, pre nego što se situacija dodatno pogorša.

Poljska, kao ključni koridor za dopremanje pomoći Ukrajini, suočava se sa nizom sumnjivih incidenata. Zabeleženi su brojni sajber-napadi na javne službe poput vodovoda, energetsku infrastrukturu i bolnice, kao i oštećenje železničke pruge između Varšave i ukrajinske granice, za koje je okrivljena ruska obaveštajna služba. Premijer Donald Tusk rekao je da je požar koji je u avgustu izbio u fabrici kompanije WB Electronics, jednog od najvećih evropskih proizvođača dronova, "čin sabotaže", iako nije javno potvrđena veza sa Rusijom.

Poljska je ovog meseca saopštila da pojačava mere zaštite svog vazdušnog prostora i jača odbranu za brzo reagovanje, navodeći kao razlog pretnju od "ruskih provokacija".

Najveći evropski proizvođači naoružanja uglavnom nisu obeshrabreni sve intenzivnijim aktivnostima Rusije usmerenim na njihova postrojenja i zaposlene, rekao je izvor iz jedne od tih kompanija. Bezbednosne mere su pojačane, a iskustvo stečeno tokom Hladnog rata doprinosi budnosti koja se, prema rečima izvora, približava paranoji.

Drugim ključnim kompanijama mnogo je teže da se zaštite. Potpuna zaštita elektroenergetskih mreža nije moguća, posebno kada možda ni ne znaju sa čim se suočavaju, rekao je Juha Räsänen, izvršni direktor finske energetske kompanije Savon Voima.

Bloomberg

"Fizička bezbednost, nadzor, kamere i različiti sistemi za detekciju stalno se unapređuju", rekao je on. "Međutim, najvažnije je da ljudi nauče da se nose sa nestancima struje."

Takva otpornost ukazuje na još jednu činjenicu: ruska kampanja za sada nije uspela da značajnije oslabi evropsku podršku Ukrajini. Umesto toga, sve veći broj incidenata koji privlače pažnju javnosti dodatno je ojačao argumente za veća izdvajanja Evrope za odbranu, čvršću saradnju obaveštajnih službi i nove sankcije.

Kako je rekao jedan zvaničnik, kampanja Kremlja možda remeti svakodnevni život, ali se pokazuje kao kontraproduktivna za Moskvu.

Nemačka je, na primer, nakon incidenta u Lajpcigu saopštila da je za septembar planirana isporuka dodatnih raketa za protivvazdušni sistem Iris-T Ukrajini, kao i da će Berlin uskoro Kijevu isporučiti nekoliko hiljada dronova za napade.

Kako se hibridne operacije šire dublje u Evropu, povremeno izbija na videlo sa čim se vlasti suočavaju. Početkom septembra uhapšen je Britanac koji je optužen prema Zakonu o nacionalnoj bezbednosti da je ruskoj obaveštajnoj službi dostavljao podatke o lokacijama za proizvodnju dronova u Engleskoj i pripremao se za sabotažu. Njegovi advokati naveli su da je on lojalan Velikoj Britaniji.

To se nadovezuje na sumnje da su podmetnuti požari u kući bivšeg britanskog premijera Keira Starmera, aktivnosti ruskih podmornica oko ključne infrastrukture na Britanskim ostrvima, kao i lansiranje dronova sa broda ruske "flote iz senke" u britanskim i irskim vodama, uključujući i tokom ovogodišnje posete ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog Irskoj.

Vlade od Londona do Varšave užurbano pojačavaju pojedinačne i zajedničke mere, nastojeći da spreče da se sve ozbiljnija šteta pretvori u otvoreni sukob sa Rusijom. NATO jača mere odvraćanja u zemljama koje su na meti, navode zvaničnici, ali članice i dalje ne uspevaju da usaglase zajedničku strategiju.

Među bezbednosnim zvaničnicima vlada uverenje da Putin ispituje dokle može da ide u pritisku na članice NATO-a. On pritom nastoji da ukaže na neodlučnost koja vlada među saveznicima, ali da pritom ne pređe granicu koja bi pokrenula odgovor prema Članu 5 (Severnoatlantskog ili Vašingtonskog ugovora, osnivačkog ugovora NATO-a, prim. prev.), odnosno klauzuli o kolektivnoj odbrani. Takvo testiranje granica, međutim, povećava rizik od pogrešne procene i incidenata.

"Rusija sistematski prepoznaje slabosti u infrastrukturi NATO-a i spremna je da primeni različite taktike i bira različite mete, pri čemu pokazuje sve veću spremnost da rizikuje", rekla je Emily Ferris, saradnica londonskog Kraljevskog instituta ujedinjenih službi (RUSI).

Ferris je u martu objavila izveštaj o sabotažama koje se pripisuju Rusiji u zemljama NATO-a i zaključila da je Alijansa nespremna. Šest meseci kasnije, njen zaključak se nije promenio.

"U nedostatku jasnih crvenih linija NATO-a u pogledu posledica ovakvih napada, Rusija koristi neizvesnost kako bi proširila svoje delovanje", rekla je ona.

Bloomberg

Član 5 je aktiviran samo jednom i to nakon terorističkih napada u SAD 11. septembra 2001. godine. Zapadne obaveštajne službe sada primenjuju metode razvijene u borbi protiv terorizma nakon tih napada, kao i u borbi protiv Al Kaide i Islamske države, u borbi protiv ruskog hibridnog ratovanja, navode dva zvaničnika.

I Rusija i terorističke grupe koriste posrednike, koje često vrbuju putem interneta. Stoga zapadne obaveštajne službe primenjuju slične metode kako bi utvrdile ko stoji iza pretnji. Razlika je u tome što oni koji rade za Moskvu nisu ideološki motivisani, već su plaćeni za to.

Zapadni bezbednosni zvaničnici navode da Moskva deluje iz očaja nakon što su ukrajinski napadi dronovima na energetsku infrastrukturu i logistička skladišta naneli štetu ruskoj privredi.

U Moskvi smatraju da će, što Ukrajina snažnije napada Rusiju, biti glasniji oni koji žele da Evropa plati cenu. Osoba bliska Kremlju to je opisala još direktnije, rekavši da će Rusija "pretvoriti život u Evropi u pakao" kroz asimetrične hibridne operacije zbog njene podrške Kijevu.

Za zemlje koje su na prvoj liniji, poput baltičkih država, Rusija je odavno prešla sve moguće granice.

"Ovo više nije hibridno ratovanje, reč je o eksplozivnim napravama koje mogu da izazovu štetu. Može biti žrtava. Ljudi mogu da poginu", rekao je litvanski ministar spoljnih poslova Kestutis Budrys. "Ako ovo ne zaustavimo, situacija će eskalirati."