Crno more postaje novo poprište nadmetanja NATO-a i Rusije

Uprkos tome što je Vladimir Putin kao jedan od razloga za invaziju na Ukrajinu naveo širenje NATO-a ka istoku kao direktnoj pretnji Rusiji, četvoroipogodišnji rat u Ukrajini doveo je Severnoatlantsku alijansu nikad bliže teritoriji Ruske Federacije. Ne samo što su Finska i Švedska postale članice alijanse, čime se direktna granica između NATO-a i Rusije  udvostručila, već postepeno širenje uticaja NATO-a na Crnom moru postaje sve veće i očiglednije.

Minuli samit NATO-a u Ankari pokazao je da je alijansa više nego ikad zainteresovana da dominira ovim područjem u nameri da osigura pomorske trgovinske rute i svoju kritičnu infrastrukturu, uključujući podvodne telekomunikacione kablove, priobalne energetske objekte i cevovode za naftu i gas. Turska Recepa Tayyipa Erdogana kao ključni igrač, koji je dosad geopolitički balansirao održavajući i dalje bliske odnose sa Moskvom, pa čak i kupujući od nje raketne sisteme S-400, sada nastoji da bude predvodnik alijansine kontrole Crnog mora, ali ujedno da bude deo mirovnog rešenja u Ukrajini što se tiče Crnog mora.

Na samit u Ankari su se tri crnomorske članice – Turska, Rumunija i Bugarska – i formalno obavezale da prošire svoju postojeću zajedničku misiju pomorske bezbednosti na Crnom moru.

Bugarska jača pomorsku odbranu

Pod uticajem sve veće zabrinutosti zbog pomorske bezbednosti usred stalnih tenzija u tom regionu zbog rata između Ukrajine i Rusije, inicijativa trilateralne Radne grupe za protivminske mere u Crnom moru sada će se, osim uklanjanjem morskih mina, baviti i zaštitom kritične podvodne infrastrukture, uključujući podvodne kablove, priobalne energetske objekte i cevovode.

Bukurešt, Sofija i Ankara su se saglasili da prošire mandat svoje zajedničke pomorske operativne grupe na Crnom moru, dodajući misije nadzora i izviđanja za zaštitu kritične podvodne infrastrukture.

Bloomberg

"Zaštita kritične podvodne infrastrukture je među najvažnijim izazovima sa kojima se danas suočava pomorska bezbednost", rekao je bugarski ministar odbrane Dimitar Stojanov nakon ceremonije potpisivanja zajedno sa svojim rumunskim i turskim kolegama, Raduom Mirutom i Yasarom Gulerom. "Proširenje zadataka Pomorske grupe za protivminske mere je blagovremen odgovor na promenljivo bezbednosno okruženje i doprineće efikasnijoj zaštiti strateški važnih energetskih i komunikacionih veza u Crnom moru."

Od svog osnivanja 2024. godine, ova radna grupa neutralisala je više od 150 plutajućih morskih mina duž ključnih komercijalnih ruta u regionu, pri čemu je većinu operacija sprovela turska mornarica. Prošireni mandat dolazi u trenutku kada je Bugarska od Turske preuzela komandu nad tom multinacionalnom radnom grupom, dok istovremeno nastoji da ojača svoj doprinos pomorskoj bezbednosti na istočnom krilu NATO-a.

Uprkos tome što je novi predsednik Bugarske Rumen Radev proteklih dana povukao Bugarsku iz Koalicije voljnih zemalja da pomognu odbranu Ukrajine, bugarski napori da odbrani pozicije alijanse na Crnom moru nisu promenjeni.

Na samitu u Ankari, ministar odbrane Stojanov je takođe potpisao poseban sporazum sa belgijskim ministrom odbrane Theom Franckenom i holandskom ministarkom odbrane Dilanom Yesilgoz-Zegeriusom o nabavci sedam polovnih plovila za protivminsku zaštitu. Sedam lovaca na mine klase "Tripartit" – četiri iz Belgije i tri iz Holandije – biće prebačeno besplatno, a planovi za njihovu modernizaciju u Bugarskoj iznose 42 miliona evra.

"Obezbeđivanje Crnog mora ima značajan uticaj na evroatlantsku bezbednost, a Bugarska teži da bude pouzdan saveznik doprinoseći kolektivnim naporima NATO-a u odvraćanju i odbrani", rekao je Stojanov.

Bugarska mornarica već koristi tri ovakva lovca, a nova nabavka će ojačati ulogu Bugarske u okviru radne grupe za Crno more i poboljšati savezničke pomorske kapacitete u regionu koji NATO sve više smatra ključnom komponentom svog istočnog odbrambenog položaja. Osim toga, bugarska mornarica kasnije ove godine očekuje i isporuku svog drugog novog patrolnog broda "Smeli", dok je prvi brod "Hrabri" ušao u službu mornarice krajem prošle godine u okviru programa koji su zajednički sproveli nemački "Luerssen" i bugarski "Delfin", čime su nakon više od sto godina ponovo izgrađene velike ratne platforme u nekom bugarskom brodogradilištu.

Ove korvete su opremljene najsavremenijim radarima, protivpodmorničkim mogućnostima i sistemima za elektronsko ratovanje koje su isporučili Rheinmetall, SAAB i Leonardo, kao i letnom palubom za upravljanje helikopterima i bespilotnim letelicama.

Velika ulaganja u mornarice

Ne samo što ojačava svoju mornaricu, već u dogovoru sa nemačkim gigantom namenske industrije Rheinmetallom Bugarska pravi veliku fabriku naoružanja kao deo evropskih napora da ne zavise od američkog naoružanja i vojnih snaga.

Bloomberg  Predsednici Rumunije i Turske na samitu NATO-a u Ankari

Istim stopama ide i Rumunija, koja napreduje sa planovima za izgradnju još četiri broda, od kojih su dva projektovana po standardu lakih korveta, pri čemu se sve sprovodi u partnerstvu sa nemačkim Rheinmetallom. Taj program je finansiran instrumentom EU "Bezbednosna akcija za Evropu" (SAFE) iz kojeg su rumunski projekti dobili 8,3 milijarde evra, čime je nadomešten raskid ugovora vrednog 1,2 milijarde evra, koji je Rumunija imala sa francuskom industrijskom kompanijom Naval Group za proizvodnju četiri korvete i renoviranje dve fregate u brodogradilištima u Konstanci.

I Turska modernizuje i uvećava svoju mornaricu, naručivši od svojih brodogradilišta višenamenske fregate, nastojeći pritom i da im pronađe nove kupce. Sa Indonezijom  je prošle godine ugovoreno da kupi dva broda, ali su zasad crnomorski susedi Turske glavne destinacije za njen izvoz.

Rumunija je u julu 2026. godine dobila u Turskoj proizveden patrolni brod opremljen norveškim pomorskim udarnim raketama, a rumunska vojska je ugovorila i kupovinu 1.059 oklopnih vozila "Cobra II" od turskog proizvođača Otokar.

Koridor Rumunija-Bugarska-Turska

Četiri dana nakon početka sveobuhvatne ruske invazije na Ukrajinu, Turska je pokrenula ovlašćenja koja su joj data Konvencijom iz Montrea iz 1936. godine i objavila ograničenja za ratne brodove koji prolaze kroz turske moreuze.

Iako je zbog toga NATO tehnički odsutan iz pomorskog domena Crnog mora, prema oceni višeg saradnika instituta Carnegie Europe Dimitreva Bečeva, savez to nadomešćuje na druge načine.

"Kako se rat u Ukrajini nastavlja, NATO širi svoj otisak, često ispod radara", ističe on i podseća na ocenu britanskog novinara Thomasa de Waala da je tursko zatvaranje Crnog mora za ratne brodove imalo dvosmerne efekte – ne samo što NATO više ne raspoređuje svoje brodove u Crnom moru na rotacionoj osnovi već je i Rusija sprečena da ojača svoju Crnomorsku flotu.

"Međutim, NATO je prisutan na kopnu i u vazduhu. Alijansa je 2022. godine rasporedila multinacionalne brigade u Rumuniji i Bugarskoj, predvođene Francuskom i Italijom, respektivno. Alijansa takođe sprovodi misiju vazdušne policije, a Velika Britanija, Francuska i Belgija su izvele zajedničku vežbu nadzora iznad Crnog mora u julu 2025."

Bloomberg  Recep Tayyip Erdogan nastoji da Turska bude predvodnik NATO-a na Crnom moru

Osim toga, Bečev podseća da je vazduhoplovna baza "Mihail Kogalničanu" pored rumunskog lučkog grada Konstance postala glavno operativno i logističko čvorište na istočnom krilu NATO-a, dok su Grčka, Bugarska i Rumunija uspostavile koridor za snabdevanje koristeći železničke veze koje idu paralelno sa obalom Crnog mora kako bi prebacile materijal u Ukrajinu.

Zapravo, već godinu se postepeno naziru prvi obrisi novog plana Zapada o novom planu multimodalnog koridora Rumunija-Bugarska-Turska, koji se smatra strateškim kopnenim i morskim mostom koji povezuje Crno more, Balkan i Bliski istok.

Kako je svojevremeno istakla austrijsko-bugarska ekspertkinja za geostrategiju Velina Čakarova, ovaj koridor je više od puke infrastrukture.

"To je geopolitička i geostrateška arterija u nastajanju", istakla je ona dodajući da ta arterija podrazumeva integraciju jugoistočne Evrope u nove trgovinske i energetske rute, potom povezivanje EU sa azijskim lancima snabdevanja, kao i pozicioniranje Turske kao južne kapije Evrope i moćnog čvorišta duž istočnog krila NATO-a.

Prema njenoj oceni, samit u Ankari je pokazao da će takozvani NATO 3.0 biti digitalno integrisan kroz transatlantski ratni oblak i usvajanje veštačke inteligencije u celom savezu, dok će geografski biti rastegnut, tretirajući uska grla u Crnom moru, Sredozemnom moru i Zalivu kao jednu povezanu (geostratešku) pozornicu.

Cevovodi i rute u senci rata

Crno more je za NATO važno, kako zbog trgovinskih ruta i telekomunikacionih kablova položenih po njenom morskom dnu, tako i zbog strateški važnih cevovoda na gas i naftu, kao energetskih postrojenja u tom regionu.

Dok dva cevovoda Turskog toka i dalje od Rusije preko Crnog mora dopremaju ruski gas do Turske i Bugarske i potom dalje ka centralnoj Evropi, za Evropsku uniju je najvažniji Južni gasni koridor, koji u EU sagledavaju kao glavnu rutu za diverzifikaciju od ruskog gasa. U okviru ovog koridora strateški značaj imaju Južnokavkaski gasovod od Azerbejdžana preko Gruzije do Turske, zatim Transanadolski gasovod (TANAP) koji prenosi azerbejdžanski gas preko Turske do grčke granice, potom Transjadranski gasovod (TAP), čiji se zapadni krak povezuje sa TANAP-om tako da prolazi kroz Grčku, Albaniju i Jadransko more kako bi isporučio gas i Italiji, a ne samo jugoistočnoj Evropi.

Bloomberg Turski naftni tankeri u Crnom i Azovskom moru sve češće na meti napada ukrajinskih dronova

U tom regionu poseban značaj imaju i rumunska podvodna gasna polja u Crnom moru i mreža cevovoda do rumunske obale, koja bi trebalo da bude završena sledeće godine, omogućivši Rumuniji da udvostruči proizvodnju i snabdevanje Evrope gasom.

Što se tiče naftovoda, zapadni naftni giganti se i dalje najviše oslanjaju na Kaspijski naftovodni konzorcijum, koji preko ruske crnomorske luke doprema sirovu naftu sa kazahstanskih naftnih polja. Međutim, od rata u Ukrajini, porastao je značaj naftovoda Baku-Tbilisi-Džejhan BTC i Baku-Supsa, koji zaobilaze pomorska uska grla Crnog mora, transportujući kaspijsku sirovu naftu iz Azerbejdžana i Gruzije do mediteranskih ili gruzijskih crnomorskih luka radi dalje isporuke na Zapad.

Ali, osim zbog kritične infrastrukture, NATO se usidrio u Crnom moru i zbog pomorskih trgovačkih ruta, koje su svakodnevno u riziku zbog rata Rusije i Ukrajine, u kojem na Crnom moru deluju ne samo brodovi i rakete, već i bespilotni pomorski sistemi i letelice. Ukrajinski brodovi isključivo koriste rumunske, bugarske i turske teritorijalne vode u Crnom moru, jer oko 90 odsto ukrajinskog izvoza poljoprivrednih proizvoda zavisi od transporta Crnim morem.

U novembru 2025. godine, Ukrajina je počela da cilja ruske komercijalne brodove, uključujući tankere iz takozvane flote u senci, kao odgovor na ruske napade na ukrajinsku civilnu infrastrukturu. Time je okončano de fakto primirje za nevojne brodove u Crnom moru, dok je ove godine ukrajinska kampanja dronovima na Crnom moru eskalirala napadima na ruska naftna postrojenja oko Krima i ruskih crnomorskih luka i priobalnih područja, ali i na ruski brodarski saobraćaj u Azovskom moru, gde je pogođeno više tankera i transportnih brodova.

Nakon što su ukrajinski dronovi napali 100 brodova prošle nedelje, Moskva je bila prinuđena da ograniči plovidbu u Azovskom moru kao vitalnom plovnom putu koji povezuje Rusiju sa Crnim morem i Sredozemljem te je od ključnog ekonomskog i vojnog značaja za ruski izvoz nafte, žitarica i drugih proizvoda.

U ruskim odgovorima dronovima i krstarećim raketama nisu samo pogađane ukrajinske mete, već je protekla dva meseca, između ostalog, pogođen i turski teretni brod koji je plovio pod panamskom zastavom, potom američki naftni tanker u vlasništvu Chevrona, kao i jedna stambena zgrada u Rumuniji.

Vode Crnog mora su uzburkanije nego ikad ranije. A sva je prilika da tome uskoro neće doći kraj.