Kuba je ostala bez nafte. Može li opstati režim?

Kada je Madurov prethodnik, predsednik Venecuele Hugo Chavez došao na vlast 1999, brzo je uspostavio blizak politički odnos sa kubanskim liderom Fidelom Castrom, koga je smatrao političkim mentorom. Venecuela, bogata naftom, postala je glavni ekonomski oslonac Kube.

U jednom periodu, Venecuela je slala više od 100.000 barela dnevno visoko subvencionisanog goriva kako bi održala kubansku ekonomiju i energetski sistem.

Taj odnos pokrovitelja i klijenta nastavio se i nakon što je Chavez umro 2013. godine. Maduro je nastavio da šalje isporuke nafte i političku podršku Havani, iako je i sama venecuelanska ekonomija propadala.

Kada je Maduro zarobljen ranije ove godine, isporuke goriva i politička podrška su naglo prestale. Nijedna zemlja nije popunila tu prazninu, pošto je Trump zapretio sankcijama svakoj državi koja bi mogla da isporučuje naftu Kubi. Kubanska ekonomija je bila slaba i pre nego što je Trump počeo da vrši pritisak, ali sada je u slobodnom padu.

Koliko je Kuba blizu potpunog kolapsa?

Da se na Kubi teško živi, može se svuda videti. Kriza sa gorivom dodatno pogoršava probleme već dotrajale elektroenergetske mreže. Oko 10 miliona stanovnika Kube suočava se sa redovnim višednevnim i višenedeljnim restrikcijama struje širom zemlje. Benzin se racionalizuje, turistički kompleksi se zatvaraju, a vlada je obavestila avio-kompanije da neće moći da se snabdevaju gorivom.

Izveštaji sa društvenih mreža prikazuju da u glavnom gradu Havani i njegovoj okolini izbijaju sporadični protesti. U martu su demonstranti u gradu Moron bacali kamenje i zapalili lokalnu kancelariju Komunističke partije.

Ujedinjene nacije su saopštile da američka blokada goriva onemogućava vladi da isporuči hranu najugroženijim građanima i da je zemlja gotovo na ivici humanitarne krize.

Kina, Brazil, Meksiko i drugi obezbeđuju ili su se obavezali da će obezbediti hranu i humanitarnu pomoć. Međutim, bez većih isporuka goriva, nejasno je koliko dugo kubanska vlada može da opstane.

Tanker sa 730.000 barela ruske nafte stigao je na ostrvo krajem marta. (Kubi je potrebno oko 100.000 barela nafte dnevno da bi funkcionisala.) Taj brod je omogućio ostrvu da privremeno smanji učestalost i trajanje restrikcija struje, rekao je ministar energetike Vicente de la O Levy. Međutim, nafta sa tog tankera potrošena je početkom aprila i nema naznaka da će stići neophodne količine iz drugih izvora.

Šta bi SAD dobile od kolapsa kubanske vlade?

Američke administracije u kontinuitetu pokušavaju da sruše komunistički režim u Havani koji je na vlasti već 67 godina, ili da ga primoraju na promenu. Međutim, možda nijedan predsednik dosad nije toliko pojačao pritisak kao Trump. Američka administracija je, uz dodatni podstrek Marca Rubija koji je rođen na Floridi u porodici kubanskih imigranata, pooštrila sankcije i izvršila pritisak na susede Kube, poput Gvatemale, Hondurasa i Jamajke, da se manje oslanjaju na kubanske medicinske misije, koje su takođe izvor prihoda za Havanu. Pod pritiskom Vašingtona, Ekvador i Kostarika prekinuli su diplomatske odnose sa Kubom.

Zašto?

Kubansko-američki birači predstavljaju moćan izborni blok u južnoj Floridi, a ta zajednica se već dugo zalaže za rušenje režima na Kubi. Ako bi Rubio to uspeo da ostvari, to bi mu pomoglo da postane vodeći kandidat republikanaca na budućim izborima.

U Vašingtonu se na Kubu gleda kao na platformu za delovanje Kine, Rusije, Irana i druge protivnike SAD, praktično na korak od Floride. Neki američki lideri smatraju da se promenom režima taj uticaj može oslabiti.

Kakavim se rizicima izlažu SAD?

Nekoliko kriza u poslednjih nekoliko decenija pokrenulo je talase iseljavanja Kubanaca u SAD. Više od 125.000 Kubanaca je 1980. stiglo na Floridu u samo nekoliko meseci u onome što je poznato kao Egzodus iz Marijela. Tekući talas iseljavanja sa ostrva, koji je počeo tokom krize zbog kovida 19 i ubrzo premašio Marijel, ne pokazuje znakove usporavanja. Ostrvo je izgubilo više od 2,75 miliona stanovnika od 2020. godine, navodi Juan Carlos Albizu-Campos, demograf iz Havane.

Ako bi se vlati na Kubi potpuno urušile, to bi moglo da izazove još veći migrantski talas i humanitarnu krizu na manje od 100 milja od Floride.

Urušena Kuba bi takođe mogla destabilizovati druge delove Kariba i Latinske Amerike. Takođe, ne može se predvideti  kako bi Kina i Rusija reagovale na pad jednog od njihovih najdugoročnijih ideoloških saveznika na zapadnoj hemisferi.

Šta znamo o pregovorima?

Nakon višemesečnih glasina i curenja informacija iz SAD, kubanska vlada je 13. marta priznala da se pregovori zaista vode.

Američki zvaničnici su u kontaktu sa nekoliko predstavnika, uključujući Raúla Giljerma Rodrígueza Castra, unuka Raúla Kastra (94), bivšeg kubanskog predsednika i brata Fidela Castra. Smatra se da Rodríguez Castro ima bliske veze sa GAESA, ogromnim poslovnim konglomeratom kojim upravlja kubanska vojska.

Direktor američke Centralne obaveštajne agencije John Ratcliffe posetio je 14. maja ostrvo kako bi se sastao sa visokim zvaničnicima, nakon što su izvori upoznati sa situacijom naveli da su SAD sve nezadovoljnije zbog izostanka napretka.

Ipak, Kuba je takođe preduzela korake kako bi umirila Vašington, oslobodila je neke političke zatvorenike i ponudila otvaranje svoje ekonomije. Vlada je 16. maja saopštila da će omogućiti Kubancima koji žive u inostranstvu da ulažu i osnivaju lokalne kompanije, što je dugogodišnji zahtev kubanskih emigranata u Majamiju. Vlasti su omogućile privatnim preduzećima da sama uvoze gorivo.

Rubio je, međutim, izjavio da te promene nisu dovoljne i da su svi predlozi besmisleni sve dok Kuba ne dobije "nove ljude na vlasti".