Zašto Trump želi Kubu

Nakon otmice venecuelanskog predsednika Nicolasa Madura i ubistva iranskog vrhovnog vođe ajatolaha Alija Khamneija, američki predsednik Donald Trump već se usmerava ka novoj meti – Kubi – u strateškom nastojanju da do uništenja umanji ekonomski, politički i bezbednosni uticaj Kine i Rusije u američkom "geopolitičkom dvorištu", to jest zapadnoj hemisferi.

Još početkom ovog meseca, kada je u Beloj kući okupio desetak latinoameričkih lidera, Trump je najavio "veliku promenu koja će uskoro doći na Kubu", dodajući pak da vlast u Havani želi da pregovara sa Vašingtonom.

"Kuba je u svojim poslednjim trenucima života kakva je bila, ali će imati sjajan novi život", rekao je pre dve nedelje Trump, da bi u ponedeljak pred novinarima u Ovalnom kabinetu rekao da će "imati čast da zauzme Kubu", odbijajući da kaže da li bi to bio diplomatski ili vojni potez. "Mislim da mogu da uradim šta god želim sa njom, ako baš želite da znate istinu. Oni su trenutno veoma oslabljena država."

Bloomberg

 

Kako tvrde izvori u Vašingtonu, američki vojni udar na ovu karipsku ostrvsku državu se smatra malo verovatnim, već je prevashodni cilj da se promena vlasti u Havani izvrši po ublaženoj verziji "venecuelanskog recepta" tako što će bez upotrebe vojne sile biti smenjen predsednik tako da na čelo Kube dođe neko ko će postupati u skladu sa američkim strateškim interesima. A ti interesi proizilaze iz takozvane Donroeove doktrine, to jest Trumpove verzije Monroeve doktrine, koja je usmerena na uspostavljanje potpune američke dominacije nad Zapadnom hemisferom, uz direktno suprotstavljanje kineskim, ruskim i iranskim ekonomskim i političkim interesima u regionu.

A uzrok za ovu poslednju i verovatno jednu od najeksplicitnijih Trumpovih Kubi dobrim delom leži i u tome što su pre nedelju dana Havana i Peking pojačali bilateralne odnose novim sporazumima o saradnji u oblasti energetike, hrane, turizma, biotehnologije i niza drugih oblasti u kojima proširuju sarađuju proteklih više od 65 godina.

Ovi sporazumi dolaze kao vid kineske podrške Kubi, kao kontrapotez u odnosu na pritisak SAD, koje višedecenijske sankcije karipskoj državi dodaju i energetski embargo. Najpre je nakon svrgavanja Madura Venecuela, koja je ranije slala Kubi oko 70.000 barela sirove nafte dnevno, naterana da zaustavi sve isporuke, a potom je ove zime na to nateran i Meksiko, koji je takođe Kubi slao naftu u humanitarne svrhe. Sve to je dovelo do energetske krize na Kubi, izazvavši i političke nemire.

Kuba u mraku i nemirima

Karipska država sa 9,6 miliona stanovnika nakon nekoliko dana sada se iznova suočava sa potpunim nestankom snabdevanja električnom energijom za koje vlasti tvrde da još ne znaju šta je uzrok havarije. Kubanski elektroenergetski sistem je već neko vreme u rasulu, pri čemu su dnevni nestanci snabdevanja strujom i do 20 sati postali uobičajeni u delovima ostrva. Činjenica da je Kuba praktično pod naftnom blokadom te da od 9. januara nije mogla da uveze ni barel nafte, uticala je ne samo na energetski sektor, već i za veoma važan sektor turizma budući da su mnoge avio-kompanije bile prinuđene da smanje broj letova do ostrva.

Bloomberg

 

U pokušaju da ublaži ekonomski pritisak i ispuni američke zahteve, zvaničnici vlasti u Havani su najavili puštanje političkih zatvorenika, ali i to da će odobriti kubanski migrantima da investiraju i poseduju preduzeća na Kubi.

"Kuba je otvorena za fluidne komercijalne odnose sa američkim kompanijama, takođe i sa Kubancima koji žive u SAD i njihovim potomcima", rekao je za NBC News Oscar Perez-Oliva, kubanski zamenik premijera i ministar spoljne trgovine.

Međutim, nestašice struje i vladina ograničenja prodaje benzina i nekih bolničkih usluga zbog nestašice nafte doprinela je da dođe i do pojedinačnih erupcija nezadovoljstva stanovništva, koje se inače suočava sa redovnim nestašicama hrane, lekova i drugih osnovnih potrepština, dobrim delom kao posledica američkih sankcija. Proteklog vikenda je došlo i do nemira kada su demonstranti zapalili jednu regionalnu kancelariju Kubanske komunističke partije. To nasilje je navelo čak i predsednika Kube i Kubanske komunističke partije Migela Diaza-Canela da u objavi na društvenoj mreži X prizna "nezadovoljstvo koje naš narod oseća zbog dugotrajnih nestanaka struje".

"Ono što nikada neće biti shvatljivo, opravdano ili priznato jeste nasilje", rekao je Diaz-Canel, koji je pristao da njegova vlada pregovara sa Vašingtonom "sve dok to ne narušava kubanski politički sistem".

Međutim, te pregovore sa američke strane vodi državni sekretar Marco Rubio, potomak kubanskih migranata iz Majamija pa je u skladu sa tim i njegov pogled na komunističku vlast na Kubi i opšte ovaj deo Latinske Amerike koji je decenijama prkosio Vašingtonu. Dok američki i kubanski zvaničnici pregovaraju, Trumpova administracija nastoji da svrgne predsednika Diaza-Canela sa vlasti, navodi The New York Times, pozivajući se na tvrdnje četiri osobe upoznate sa razgovorima. Kako navode ovi izvori, Amerikanci su kubanskim pregovaračima naznačili da predsednik kao ključna figura mora da ode, a da naredne korake prepuštaju Kubancima.

Bloomberg

 

SAD zasad ne insistiraju na bilo kakvim akcijama protiv članova porodice Castro, koji ostaju vodeći uticajni ljudi u zemlji, rekla su dva izvora, navodeći da je to u skladu sa opštom Trumpovom željom da u svojoj spoljnoj politici prisile na poslušnost režim a da ga ne svrgavaju. Prema mišljenju nekih zvaničnika Trumpove administracije, uklanjanje šefa države Kube omogućilo bi strukturne ekonomske promene u zemlji koje Diaz-Canel, koga zvaničnici smatraju tvrdokornim, verovatno neće podržati.

Smena predsednika Kube dala bi Trumpu simboličnu pobedu koja bi mu omogućila da američkoj javnosti kaže da je srušio lidera levičarske vlade koja se dugo protivila SAD, kao što je to učinio u Venecueli, rekao je jedan od izvora.

Iako je trebalo da pokaže kubanskoj zajednici u SAD i drugim Amerikancima da Trumpova administracija teži političkim, kao i ekonomskim promenama, ovaj potez bi verovatno razočarao mnoge konzervativne kubanske migrante u SAD, koji žele da vide sveobuhvatnu političku transformaciju na Kubi. Zbog toga američki pregovarači takođe žele da Kuba pristane da ukloni sa vlasti neke starije zvaničnike koji ostaju posvećeni idejama Fidela Castra, oca Kubanske komunističke revolucije.

Iz perspektive američkih zvaničnika, razgovori su usmereni na to da Kuba postepeno otvori svoju ekonomiju američkim poslovnim ljudima i kompanijama, što bi Trump takođe mogao da predstavi kao jednu od nekoliko simboličnih političkih pobeda.

I posle Castrove ere opet Castro

Premda je Diaz-Canel od revolucije 1959. godine prvi predsednik Kube koji ne nosi prezime Castro, njegova smena dve godine pre završetka predsedničkog mandata mogla bi zapravo da znači konačan kraj Castrove ere, i to na desetogodišnjicu njegove smrti. Ovog bivšeg potpredsednika i regionalnog partijskog funkcionera je za naslednika u predsedničkoj fotelji lično izabrao Raul Castro, Fidelov brat koji ove godine puni 95 godine i još ima značajan uticaj.

Bloomberg

 

Međutim, svakodnevni nestanci struje, nestašica hrane i egzodus čak petine kubanskog stanovništva od 2020. godine do danas pokrenuli su pitanja o tome koliko dugo još Castrov naslednik može da izdrži, naročito sada kada je Maduro uklonjen. Pad Diaz-Canela, koji je proteklih godina na sve veće nacionalne opozicione proteste odgovarao pozivajući svoje pristalice na borbu koja je uključivala masovna hapšenja, krivična gonjenja i zatvorske kazne oponenata, čini se da bi mogao da označi zaista kraj Castrove ere. Ili Trumpovim rečnikom rečeno, "smrt Kube kakva je bila" otkad ju je Castro napravio prvom komunističkom zemljom na zapadnoj hemisferi.

A paradoksa li, tu svojevrsno postkastrovsku Kubu bi mogao da vodi upravo jedan Castro. Kao mogući Amerikancima pogodan izbor za predsednika Kube nakon Diaz-Canela pominje četrdesetjednogodišnji Raul Guillermo Rodriguez Castro, unuk Raula Castra i trenutno glavni kubanski pregovarač sa Vašingtonom. Ovaj sin najstarije ćerke Raula Castra i generala koji je takođe bio sin jednog od Castrovih saboraca u toku Kubanske revolucije, zapravo iza kulisa već ima ogromnu moć.

Bloomberg

 

Poznat kao Raulito, ali i po nadimku "El Cangrejo" (Kraba), naslednik Castrove dinastije bi mogao, prema američkim očekivanjima, da bude savršen izbor da Kubu povede u novu eru. A za Amerikance bi ta nova era podrazumevala da Kuba privatizuje svoj naftni sektor, kao i da se oslobodi ekonomskih, političkih i vojnih uticaja Kineza, Iranaca i Rusa.

Doduše, kubanska politička elita očigledno Amerikancima predstavlja još mogućih kandidata, pa je najednom veću javnu vidljivost dobio Oscar Perez-Oliva Fraga, praunuk rođene sestre Fidela i Raula Castra, koji je krajem prošle godine imenovan za zamenika premijera i važi za glavnog čoveka za upravljanje kubanskom privrednom. U razgovoru za američku TV mrežu NBC, on je najavio otvaranje Kube za strane investicije, što se čini kao svojevrsna preporuka Amerikancima.

Kineska solarna revolucija na Kubi

Pojačan američki pritisak na Havanu, međutim, proteklih meseci nije pokolebao Peking, koji je u toku prošle godine poslao šest pošiljki hrane i neophodne zalihe koje uključuju solarne lampe, krovne materijale i dušeke. Osim pomoći, kineski predsednik Xi Jinping odobrio je finansijsku pomoć u iznosu od 80 miliona američkih dolara, a početkom ove godine je iz Kine na Kubu stigla i isporuka od 60.000 tona pirinča.

Bloomberg

 

Kina je pokušala da spreči energetsku krizu Kube tako što joj je proteklih godina sve više pomagala da razvije kapacitete za solarne elektrane, dok je Vašington u tom produbljivanju energetskih i bezbednosnih odnosa Havane i Pekinga video i navodno postavljanje najmanje četiri kineske špijunske stanice na Kubi koje mogu da prikupljaju obaveštajne podatke o SAD i susedima.

Kineski izvoz solarne opreme na Kubu skočio je sa oko pet miliona dolara u 2023. na 117 miliona dolara u 2025. i ne pokazuje znake zaustavljanja, prema britanskom energetskom institutu Ember. Peking se prošle godine obavezao da će pomoći Kubi da izgradi više od 92 solarna parka do 2028. godine, a više od polovine ovih projekata je pokrenuto, tvrde vlasti. Satelitski snimci iz 2025. godine pokazuju klastere solarnih panela koji niču za nekoliko nedelja.

Tako je ovog meseca kubanska vlada objavila da je ovo karipsko ostrvo prvi put generisalo više od 900 megavata fotonaponske energije u jednom podnevnom segmentu. Budući da su energetske potrebe Kube relativno niske, čak je i mala količina dodatnog ulaganja dala značajan doprinos.

"Solarna energija bi sada mogla činiti čak 10 procenata proizvodnje električne energije na Kubi" ocenjuje analitičar instituta Ember Dave Jones, dodajući da je pre godinu taj udeo bio bezmalo nula.

Prema njegovoj oceni, to bi bilo jedno od najbržih širenja solarne energije bilo gde i postavilo bi Kubu ispred većine zemalja - uključujući SAD - po udelu električne energije proizvedene iz sunčeve energije.

Bloomberg

"Kuba je možda usred jedne od najbržih solarnih revolucija", rekao je Jones a preneo The Washington Post, ukazujući da je Kuba od kineskih kompanija, ne samo uvozila solarnu opremu, već su joj one direktno radile na terenu na izgradnji solarnih farmi, što se znatno razlikuje od drugih zemalja koje su masovno usvojile kinesku tehnologiju čiste energije, poput Pakistana. "Kina inače ne instalira mnoštvo malih solarnih panela širom sveta, tako da je ono što vidimo prilično jedinstveno za Kubu".

Ovom vašingtonskom dnevniku je portparol kineske ambasade u Vašingtonu u februaru rekao da je kineska energetska saradnja sa Kubom postigla "plodne rezultate" i da će se nastaviti.

"Protivimo se neopravdanom mešanju spoljnih sila i odbacujemo sve akcije koje lišavaju kubanski narod prava na opstanak i razvoj", rekao je portparol Liu Pengyu.

Ipak, solarna energija nije ni blizu zadovoljavanja energetskih potreba Kube, tako da američko naftni embargo i te kako ima jak uticaj na vlast u Havani da ipak pruži ustupke Vašingtonu. Osim toga, iako su kineski zvaničnici više puta osudili akcije Trumpove administracije protiv Kube, oni su takođe oprezni da ne preteraju u "američkom dvorištu", rekao je Yanran Xu, vanredni profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu Renmin u Pekingu.

Međutim, ništa od toga ne garantuje da će Trump, kako je rekao, moći da uradi Kubi štagod želi. Naprosto, isuviše američkih predsednika je bilo uvereno da može da slomi marksističko-lenjinističku vlast u Havani pa im to proteklih 67 godina nije uspelo.