Da li je Kuba naredna avantura Bele kuće

Američke oružane snage su u velikoj meri angažovane na Bliskom istoku, ali se oko Bele kuće šapuće da im je naređeno da budu u pripravnosti za novu intervenciju protiv Kube. Kao i obično sa ovim predsednikom, konačna odluka nije doneta. Međutim, Donald Trump vidi priliku za delovanje na Karibima, gde 67-godišnji režim porodice Castro posrće pod teretom američkih sankcija, obustave isporuke venecuelanske nafte i sopstvene neverovatne nesposobnosti.

U ponedeljak je predsednik izjavio da bi SAD mogle da "svrate do Kube" kada završe sa Iranom. Četvrtina od 11 miliona stanovnika ovog ostrva, uključujući većinu stručnjaka iz srednje klase, napustila je domovinu u poslednjih pet godina odlazeći na različite destinacije. Privreda je na kolenima. Glad je rasprostranjena. Uprkos isporuci ruske nafte, isključenja struje su svakodnevna. Samo nekolicina privilegovanih ljudi, koji imaju pristup američkim dolarima i crnom tržištu, živi u blagostanju.

Iskušenje za Trumpa, zaglavljenog u bliskoistočnom haosu koji mu ne obećava slavu, leži u tome što se ovde ukazuje prilika za laku pobedu, koja bi bila popularna kod mnogih Amerikanaca svih partija. Malo je verovatno da bi američke snage koje se iskrcaju na ostrvo naišle na ozbiljan otpor. Predsednik Miguel Diaz-Canel, čiju ostavku Vašington zahteva, prkosno je rekao ranije ovog meseca: "Odlazak sa vlasti nije deo našeg rečnika." Ali njegovo nedavno puštanje više od 2.000 političkih zatvorenika iz kubanskih zatvora odražava težinu američkog pritiska i ranjivost režima.

Postoji realna mogućnost da će, ako se američke snage iskrcaju, za nekoliko dana veliki deo stanovništva plesati na ulicama. Njihovo stanje je toliko očajno da bilo koja alternativa kastrizmu nudi više od onoga što trenutno imaju. Zamislite samo potencijalne prilike za fotografisanje koje čekaju predsednika, kao što mu njegovi savetnici verovatno sada govore: ovo je jedna od retkih destinacija na svetu gde će, nakon što američke snage osiguraju ostrvo, on sam verovatno dobiti frenetičan doček kao oslobodilac naroda ukoliko ga poseti. Uspeh bi mogao biti transformativan za izglede Republikanske partije na izborima na sredini mandata.

Bloomberg

Pa ipak, nedavni svetski ispadi Trumpove administracije lišili su je bilo kakve trunke moralnog autoriteta. Rizik kod napada na Kubu je taj što bi neočekivano snažan otpor mogao stvoriti krvoproliće. Čak i ako se okupacija pokaže lakom, Trump bi odmah mogao pokušati da povrati nekadašnji status Kube kao de fakto američke kolonije.

Pre četiri godine objavio sam "Abyss", prikaz kubanske raketne krize iz 1962. godine. U intervjuu sa jednim američkim podkasterom, rekao sam da je jedan od problema u istorijskom odnosu zemlje sa Kubom to što mnogi Amerikanci veruju da, pošto se ostrvo nalazi na samo 90 milja od kopna, Vašington ima pravo da odlučuje o tome šta se tamo dešava.

"Ali mi sigurno imamo takva prava", rekao je moj ispitivač. Sugerisao sam da takva tvrdnja odgovara onoj koju je Vladimir Putin izneo kako bi opravdao svoj pokušaj zauzimanja Ukrajine. Trumpova doktrina eksplicitno potvrđuje pravo da određuje šta se dešava širom američke hemisfere. Malo je verovatno da će predsednik, koji otvoreno teži prevlasti nad Kanadom, oklevati da upotrebi silu protiv Kube.

Međutim, prošlost pruža ozbiljna upozorenja. Bezobzirna eksploatacija Kube od strane američkih kompanija u doba pre Castra, kada je vladao predsednik Fulgencio Batista i polovina stanovništva gladovala, donela je sramotu SAD. Izvozili su profit od šećera, cigara i komunalnih usluga. Mafija iz Las Vegasa kupovala je dozvole za kockanje u zamenu za kofere novca. Američki ambasador Earl Smith igrao je kanastu sa Batistom i bio je neosetljiv na svirepost tajne policije SIM i nezajažljivost američkih investitora.

Narodna mržnja prema Batisti kao američkoj marioneti učinila je Castrov gerilski trijumf u januaru 1959. godine neverovatno popularnim kod svakog Kubanca, osim kod klase vlasnika imovine. U svojoj knjizi citirao sam ženu koja se osvrnula na revoluciju i rekla: "Fidel je Kubancima vratio samopoštovanje." Oni su čak uživali u prkošenju volji Vašingtona tokom narednih godina, sve dok oskudice komunizma nisu postale nepodnošljive, a sovjetska pomoć prekinuta.

Trenutno stanje Kube u velikoj meri se duguje lošem upravljanju njenih vladara, ali i decenijama američkih sankcija, dizajniranih da iznude promenu režima. Opasnost od puča koji bi predvodio Trump je u tome što bi, ako usledi neobuzdani kapitalizam, kubanski narod brzo mogao da se nađe tamo gde je stao.

Među tri miliona prognanika na Floridi, kojima GOP duguje političke usluge, najprodorniji jedva čekaju da se vrate kući i preuzmu ekonomske poluge sa svim dolarima kojima raspolažu. "Imamo mnogo sjajnih kubanskih Amerikanaca", rekao je Trump u ponedeljak, "od kojih su skoro svi glasali za mene, a prema njima su se [predstavnici kubanskog režima] ophodili veoma loše".

Ovaj poslednji deo je tačan, ali bi osveta prognanika, podržana američkom silom, bila katastrofalna ako se ne kontroliše. Narodno raspoloženje bi se brzo moglo okrenuti protiv jenkijevskih oslobodilaca ako Trump i njegovi ljudi dozvole obnovljenu ekonomsku eksploataciju.

Bloomberg

Neki posmatrači prilika na Kubi tvrde da bi najpametniji put za SAD bio ukidanje ekonomskih sankcija i traženje diplomatskog puta za proterivanje režima. Ali to možda neće biti lako. Korumpirani konglomerat GAESA, kojim upravlja vojska, kontroliše velike delove privrede, baš kao što Iranska revolucionarna garda poseduje najprofitabilnije elemente Irana. Može biti teško razvlastiti GAESA-u bez angažovanja američkih snaga.

Štaviše, zagovornici diplomatskog puta ka promeni režima razmišljaju o relativno dugoročnim merama, kao što je ukidanje sankcija u zamenu za garancije slobodnih izbora u roku od, recimo, godinu dana. Ipak, Kuba je toliko dugo jednopartijska država da ne postoji prava opozicija u ilegali, već samo prognanici sa Floride. A Trump - i još više njegova partija, strahujući od katastrofalnih novembarskih izbora - traži brzu pobedu, kakvu bi marinci mogli da ostvare.

Verovatan pravac, u skladu sa strategijom koju je Trump usvojio prema drugim stranim vladama koje ne voli, jeste ultimatum kojim se zahteva odlazak vodećih ljudi Kube, praćen angažovanjem američkih snaga ako Havana odbije da se povinuje. Državni sekretar Marco Rubio odugovlači u odnosima sa unukom najproslavljenijeg revolucionara te zemlje, 94-godišnjeg Raula Castra. Stariji Castro više ne obavlja zvaničnu funkciju, ali i dalje ima ogroman uticaj.

Marco Rubio | Bloomberg

Postoje strahovi da bi se Trumpovi ljudi mogli zadovoljiti pobedom kakvu su postigli u Venecueli - obezbeđivanjem američkog uticaja i upečatljivog političkog uspeha, dok bi većinu lidera režima ostavili na vlasti, da nastave da rade šta god žele sopstvenom narodu.

Ali u Trumpovoj zemlji ništa nije sigurno i malo toga je ikada bilo isključeno, osim prkošenja njegovim zahtevima. Ključne činjenice ostaju: predsednik želi brzu pobedu i Kuba mu se čini kao lak plen. Deluje uverljivo da će tokom narednih nedelja Trump pokušati da pažnju medija skrene sa Bliskog istoka na Karibe. Otvoreno je spekulisao o raspoređivanju svoje vojske tamo, rekavši: "Ponekad moraš da je upotrebiš. A Kuba je sledeća".

Problem je u tome što je učinak ove administracije u spoljnim poslovima skoro potpuno katastrofalan - ne izuzimajući Venecuelu, ako se uzmu u obzir interesi njenog naroda. Šta god drugo svetu trenutno trebalo, poslednja stvar su američki bajoneti na kubanskim plažama.