Zašto se Amerika sad bori za priključak u hipersoničnoj trci

Hipersonično oružje je toliko brzo da njegova brzina može da menja molekule vazduha oko njega. Može da nosi nuklearnu bojevu glavu, leti nisko i teško se otkriva. Zbog potencijala da transformiše savremeno ratovanje, ovo oružje je postalo ključna linija u intenziviranoj trci za vojnu dominaciju između SAD s jedne strane i Kine i Rusije s druge.

Dok su ove dve zemlje već rasporedile hipersonične projektile, SAD su zaostajale. Sada su američki vojni zvaničnici zatražili da se dugo odlagano hipersonično oružje kopnene vojske "crni orao" (engl. Dark Eagle) pošalje na Bliski istok za moguću upotrebu protiv Irana, što bi označilo prvo američko raspoređivanje takvog sistema.

Šta su hipersonična oružja?

Ona se obično definišu kao brzo, niskoleteće i visoko upravljivo oružje dizajnirano da bude previše brzo i agilno za tradicionalne sisteme protivraketne odbrane da ga na vreme otkriju. Za razliku od balističkih raketa, hipersonično oružje ne prati unapred određenu, zakrivljenu putanju i može da manevriše tokom leta ka cilju, prema navodima službe za istraživanje Kongresa.

Termin "hipersonično" opisuje svaku brzinu veću od pet puta brzine zvuka, što je oko 760 milja (1.220 kilometara) na sat na nivou mora, što znači da ovo oružje može da se kreće najmanje 3.800 milja na sat. Pri hipersoničnim brzinama, molekuli vazduha oko letelice počinju da se menjaju, razdvajaju ili dobijaju naelektrisanje u procesu koji se naziva jonizacija. To izlaže hipersonično vozilo "ogromnim" opterećenjima dok prolazi kroz atmosferu, prema dokumentu američke kopnene vojske iz 2018. godine.

Koje su vrste hipersoničnog oružja?

Postoje dva glavna tipa: klizna vozila i krstareće rakete. Zbog izazova postizanja hipersoničnog pogona raketa, većina pažnje je usmerena na prvu kategoriju, koja se obično lansira sa balističkih raketa, a zatim klizi ka cilju.

Hipersonične krstareće rakete mogu se lansirati sa vazdušnih, pomorskih ili kopnenih platformi. One imaju motore zvane "scramjet" (engl. supersonic combustion ramjet) koji koriste kiseonik iz vazduha i stvaraju potisak tokom leta, omogućavajući im da održavaju stabilnu brzinu i visinu.

Da li je hipersonično oružje korišćeno u borbi?

Ukrajina je tvrdila da je početkom 2024. Rusija napala Kijev koristeći svoju raketu "tsirkon", brodsku hipersoničnu krstareću raketu sposobnu da leti brzinama između šest i osam puta većim od brzine zvuka.

Rusija je ranije saopštila da je koristila hipersonično oružje "kinzhal" u ratu. Iako "kinzhal", ili "dagger", leti hipersoničnim brzinama, to nije ono što vojni stručnjaci podrazumevaju pod hipersoničnim oružjem. "Kinzhal" je balistička raketa i, iako dostiže hipersonične brzine, to važi za gotovo sve balističke rakete u određenoj fazi leta.

Huti, pobunjenici koje podržava Iran i koji kontrolišu severozapad Jemena, tvrdili su da su koristili hipersonične rakete u napadima na Izrael, ali te tvrdnje nisu potvrđene.

Ko ima hipersonično oružje?

Kina i Rusija imaju najnaprednije kapacitete, a zatim SAD. Američka agencija za vojno-obaveštajne poslove procenjuje da Kina ima oko 600 hipersoničnih oružja u svom arsenalu i da će taj broj porasti na 4.000 do 2035. godine. Za Rusiju, procene su 200-300 i 1.000.

Bloomberg

Prema toj agenciji, Rusija može da gađa teritoriju SAD hipersoničnim raketama lansiranim iz aviona, sa brodova i sa kopnenih lansera, a Kina bi mogla da napadne Aljasku konvencionalno naoružanim hipersoničnim kliznim vozilom.

Ujedinjeno Kraljevstvo, Australija i SAD potpisale su 2024. godine sporazum o saradnji na razvoju hipersoničnog oružja u okviru odbrambenog pakta poznatog kao Aukus.

Druge zemlje koje istražuju ovu tehnologiju uključuju Indiju, Japan, Francusku, Nemačku i Severnu Koreju, koja tvrdi da je testirala hipersoničnu raketu. Iran je u junu 2023. predstavio ono što je opisao kao svoju prvu domaću hipersoničnu raketu.

Kakav je status američkog programa hipersoničnog oružja?

"Crni orao", koji se sastoji od rakete lansirane sa zemlje opremljene kliznim telom, predstavlja vodeći američki hipersonični projekat kopnene vojske. Vojska je sprovela četiri testiranja 2023. i 2024. godine koja su bila opterećena problemima sa lanserom, sekvencom lansiranja i kvalitetom proizvodnje raketa, navodi američka kancelarija za odgovornost vlade u izveštaju iz juna 2025. godine. U avgustu 2024. sistem je završio prvi uspešan probni let koji je obuhvatio ceo proces od lansiranja do završne faze leta, prema službi za istraživanje Kongresa. I dalje nije proglašen potpuno operativnim.

"Crni orao", poznat i kao LRHW (engl. Long-Range Hypersonic Weapon - hipersonično oružje dugog dometa), ima prijavljeni domet od više od 1.725 milja, mada su njegove tačne sposobnosti tajna.

Američka mornarica predvodi razvoj kliznog vozila pod nazivom Conventional Prompt Strike (sistem za konvencionalni brzi udar, prim. prev.), koji koristi istu raketnu komponentu kao "crni orao". Dizajniran je za lansiranje sa površinskih brodova i podmornica.

Značaj hipersoničnog oružja

Hipersonično oružje je veoma teško neutralisati postojećim odbrambenim sistemima. Raspoređivanje takvog oružja od strane SAD nagovestilo bi Rusiji i Kini da je zemlja konačno dostigla sposobnost koju one već dugo imaju.

U nastupu na Bloomberg TV u oktobru 2021, američki general Mark Milley, tadašnji načelnik Združenog generalštaba, uporedio je kineska testiranja hipersoničnog sistema ranije te godine sa "trenutkom poput lansiranja Sputnjika", referišući na pionirsko lansiranje sovjetskog satelita 1957. godine, koje je obezbedilo ranu prednost u svemirskoj trci i šokiralo SAD.

Američki zvaničnici tvrde da se američko hipersonično oružje, za razliku od onog koje razvijaju Kina i Rusija, projektuje za nošenje konvencionalnih, a ne nuklearnih bojevih glava. Međutim, to pruža slabu sigurnost potencijalnim protivnicima SAD, koji ne bi imali način da znaju da li oružje u letu nosi nuklearnu bojevu glavu.

Razvoj ovih sistema u Kini i Rusiji odražava zabrinutost da bi američko hipersonično oružje moglo omogućiti SAD da sprovedu preventivni, razorni udar na njihove nuklearne arsenale i prateću infrastrukturu. Američka raketna odbrana bi zatim mogla da ograniči njihovu sposobnost za uzvratni udar protiv SAD.