Lideri NATO-a dogovorili su se o povećanju vojne potrošnje na pet odsto BDP-a i obnovili posvećenost međusobnoj odbrani, u istorijskom potezu koji dolazi u trenutku sve agresivnije politike Rusije.
Odluka 32 članice Severnoatlantske alijanse, doneta na samitu u Hagu, predstavlja veliku pobedu za Donalda Trumpa, koji je više puta kritikovao evropske saveznike zbog, kako kaže, nedovoljnog ulaganja u bezbednost. Čak je i na putu ka samitu američki predsednik doveo u pitanje ključni princip saveza – Član 5, kojim se predviđa da članice kolektivno odgovaraju na napad na bilo koju od njih.
U zajedničkoj deklaraciji, usvojenoj u sredu na dvodnevnom samitu u Holandiji, navodi se da saveznici "ponovo potvrđuju svoju čeličnu posvećenost kolektivnoj odbrani" i "ostaju ujedinjeni i odlučni u zaštiti milijardu svojih građana, odbrani Alijanse i očuvanju slobode i demokratije".
Opširnije
Trump pohvalio plan NATO-a o povećanju izdvajanja
Američki predsednik Donald Trump izrazio je podršku NATO-u, pohvalivši njegove poteze za povećanje izdvajanja za odbrambene programe, dok lideri saveza nastoje da obezbede američku posvećenost alijansi.
pre 8 sati
Kako da Trumpu ne bude dosadno na samitu NATO-a
Ovogodišnji samit NATO-a, koji je juče počeo u Hagu, čini se kao 'istorijski' jer će se članice obavezati da povećaju svoje izdatke za odbranu na pet odsto bruto društvenog proizvoda.
pre 14 sati
Trumpov pritisak transformiše NATO
Amerika razmišlja da povuče deo vojske iz Evrope, a NATO je suočen sa novim izazovima dok se pažnja Vašingtona preusmerava na Aziju i Bliski istok.
24.06.2025
Evropa brine da će se Amerika povući pre NATO-a
Evropa brine da će se Amerika povući iz Evrope pre kraja rata u Ukrajini, naročito nakon što je Vašington preko vikenda napao Teheran
23.06.2025
Samit je poprilično bio usmeren na nastojanja da se Trump zadrži u evroatlantskom okviru, s obzirom na rastuće strahove da bi SAD mogle da povuku deo vojne opreme i trupa iz Evrope. Saveznici Ukrajine i dalje pokušavaju da nađu efikasan odgovor na rat u Ukrajini koji Rusija vodi već četvrtu godinu.
U deklaraciji se navodi da novi cilj, koji predstavlja povećanje u odnosu na dosadašnjih dva odsto BDP-a, dolazi kao odgovor na "duboke bezbednosne pretnje, posebno dugoročnu pretnju koju Rusija predstavlja po evroatlantsku bezbednost, kao i trajnu pretnju od terorizma".
Generalni sekretar NATO-a Mark Rutte upozorio je da bi Kremlj mogao biti spreman za napad na Alijansu za pet godina.
Deklaracija potvrđuje podršku Ukrajini, ali ne ponavlja prošlogodišnju formulaciju da je "budućnost Ukrajine u NATO-u", što odražava sve veće oklevanje Trumpove administracije da Kijevu pruži dodatnu vojnu pomoć. Američki predsednik bi trebalo da se u sredu sastane sa Volodimirom Zelenskim na marginama samita, dok Ukrajina traži još američkog oružja.
Bloomberg
Novi cilj, kojim se predviđa 3,5 odsto BDP-a za osnovne odbrambene troškove i dodatnih 1,5 odsto za povezane investicije poput infrastrukture i sajber-bezbednosti, rezultat je višemesečnog ubeđivanja od strane Ruttea, i otvara put za bilione dolara izdvajanja za vojsku do 2035. godine.
Ostaje pitanje da li će zemlje članice uspeti da ispune ovu ambicioznu metu, naročito imajući u vidu da se mnoge od njih, predvođene Španijom, već suočavaju s visokim javnim dugom i dovode u pitanje potrebu za tolikim ulaganjem.
Saveznici su se dogovorili da "pravac i ravnotežu" potrošnje preispitaju 2029. godine. Takođe, direktna vojna pomoć Ukrajini računaće se u okviru nacionalnih vojnih budžeta, navodi se u dokumentu.
Nemački kancelar Friedrich Merz rekao je da je ovaj samit "trenutak kada zaista moramo da pokažemo da mislimo ozbiljno". Kako je dodao tokom zatvorenog dela sednice, poruka saveznika Vladimiru Putinu je jasna: "Ne izazivaj NATO".
- U pisanju pomogli Michael Nienaber, Milda Seputyte, Josh Wingrove, Katharina Rosskopf, Andrea Dudik, Daryna Krasnolutska, Dasha Afanasieva i Suzanne Lynch.
.webp){kind=icon}
Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...