Trumpov pritisak transformiše NATO

NATO je u previranju, a evropski lideri će na samitu u Hagu ove nedelje pokušati da ubede američkog predsednika Donalda Trumpa da ne povlači svoju vojsku iz Evrope, a naročito ne iz Ukrajine. Američki zvaničnici već dugo smatraju da se Evropa previše oslanja na američku vojsku, ali Trump je sada otišao mnogo dalje, dovodeći u pitanje pakt o međusobnoj odbrani na kojem je NATO osnovan 1949. godine. 

Amerika je od Evrope zatražila da podigne potrošnju za odbranu sa dva na pet odsto BDP-a. Međutim, čak iako NATO članice pristanu na to, pitanje je da li će to biti dovoljno da ubede Trumpa da ne povuče barem deo američkog prisustva u Evropi. Trump je takođe iskazao spremnost da iskoristi uticaj u jednoj oblasti, kako bi iznudio ustupke u drugoj. EU sa Vašingtonom mora da postigne sporazum o trgovini do početka jula, inače će se suočiti sa carinama na uvoz.

Šta je NATO

Severnoatlantski pakt je osnovan po završetku Drugog svetskog rata, kako bi se Zapadna Evropa zaštitila od sovjetske agresije. Član pet Ugovora o NATO-u navodi da se napad na jednu članicu smatra napadom na sve. Ova klauzula je do sada aktivirana samo jednom, nakon terorističkih napada na SAD 11. septembra 2001. godine.

NATO je preživeo kraj Hladnog rata i raspad Sovjetskog Saveza. Od prvobitnih 12 članica, porastao je na 32 članice, među kojima su zemlje koje su nekada bile u Varšavskom paktu. Finska je ušla u NATO 2023, a Švedska 2024, nakon što je Rusija pokrenula invaziju na Ukrajinu. Osim odbrambene uloge koju ima, NATO danas obavlja humanitarne misije, antiterorističke operacije i učestvuje u upravljanju migracijama. Sve veći izazov predstavljaju Kina i sukobi na Bliskom istoku i u Severnoj Africi. 

 

Zašto je NATO pod pritiskom

Tokom svog prvog predsedničkog mandata od 2017. do 2021. godine, Trump je već dovodio u pitanje posvećenost Vašingtona članu pet, a takođe je nagovestio da bi želeo da NATO više učestvuje u dešavanjima na Bliskom istoku, koji je tradicionalno van njihove nadležnosti. Sve to dodatno komplikuje dogovore. 

Od kada se vratio u Belu kuću, Trump je smanjio vojnu podršku Ukrajini, a zalaže se za okončanje rata putem pregovora. Evropski lideri su zabrinuti da će to ohrabriti ruskog predsednika Vladimira Putina da napadne neku od NATO članica na Baltiku. Putin je 2005. godine rekao da je raspad Sovjetskog Saveza bio "politička katastrofa veka", a takođe je jasno iskazao želju da obnovi uticaj Rusije. 

Uspon Kine kao vojne sile, kao i pretnje Pekinga da će možda napasti Tajvan, naterao je Ameriku da preusmeri deo vojnih snaga sa Atlantika na Pacifik, kako bi bili spremni za eventualni rat u Istočnoj Aziji. 

Bloomberg Mercury

Kakva je uloga Amerike

Mnoge evropske vlade strahuju da bi povlačenje Amerike moglo da znači kraj NATO-a. Vašington je okosnica vojnog saveza, a njihova uloga je tokom godina postajala sve značajnija. Posebnu težinu stekli su povećanim izdvajanjem za odbranu posle terorističkog napada na Svetski trgovinski centar 11. septembra 2000. godine. 

Veći deo evropske vojne zajednice nema iskustva u planiranju ili komandovanju velikim operacijama, pa se uglavnom oslanjaju na Ameriku za strateško vođstvo. Vašington takođe obezbeđuje značajna vojna sredstva, kao što su teški transportni avioni, oružje dugog dometa, nadzor i odvraćanje napada. 
 

Bloomberg Mercury

 

Kako Trump kritikuje druge NATO članice

Trumpova glavna zamerka je što većina NATO članica ne troši čak ni dva odsto BDP-a na odbranu, što je smernica o kojoj su se dogovorili još 2006, a ponovo potvrdili 2014. godine nakon što je Rusija anektirala Krim. Na samitu 2018. godine, zahtevao je da se cilj udvostruči, a u predizbornoj kampanji 2024. vratio se toj retorici. Trump je čak rekao da će "ohrabriti Rusiju da radi šta god hoće" NATO članicama koje, prema njegovom mišljenju, ne troše dovoljno na odbranu, što američki predsednik opisuje kao potkopavanje kredibiliteta pakta o međusobnoj odbrani. 
 

Bloomberg Mercury

Kako NATO reaguje na pritisak Vašingtona

Do sredine 2024. godine, 23 od 32 članice alijanse bile su na putu da ispune cilj potrošnje dva odsto BDP-a na odbranu. Nemačka, koja je istorijski održavala nisku potrošnju, ukinula je ustavna ograničenja u vezi sa zaduživanjem za odbranu i pokrenula proširenje vojske, obavezujući se na poseban vojni fond od 100 milijardi evra (115 milijardi dolara).

Na samitu NATO-a u Hagu 24. i 25. juna, očekuje se da će nacionalni lideri povećati svoj cilj vojne potrošnje na pet odsto BDP-a. Od toga, 3,5 odsto ide na  osnovne vojne rashode i 1,5 odsto za šire oblasti povezane sa bezbednošću, kao što je sajber-bezbednost. Pitanje koje bi se vrste potrošnje kvalifikovale, kao i rok za ispunjenje cilja, bili su predmet tekućih pregovora. Španija je dobila izuzeće od cilja od pet odsto pre samita.

NATO je obnovio komandnu strukturu, a njegove evropske članice su pojačale kapacitete za brzo reagovanje. Alijansa je takođe proširila ovlašćenja i sada se bavi borbom protiv sajber-pretnji, ali i svemirskim operacijama, postupajući po dugogodišnjim pozivima SAD za modernijim i agilnijim NATO-om.

Pojedini evropski lideri, kao što je francuski predsednik Emmanuel Macron, takođe su pozvali na veću stratešku autonomiju kako Evropa ne bi bila previše zavisna od američke vojne tehnologije. Drugi se plaše da bi odbijanje kupovine od američkih dobavljača oružja moglo da razbesni Trumpa i apeluju da treba sačuvati što bolje odnose.