Von der Leyen iz Tivta pozvala region da iskoristi zamah za proširenje EU

Samit lidera Evropske unije i Zapadnog Balkana održan je petak u Tivtu pod sloganom "Zajednički prosperitet i stabilnost EU i Zapadnog Balkana". Glavna tema samita je proširenje EU, a Srbiju je predstavljao predsednik Aleksandar Vučić.

Predsednik Evropskog saveta Antonio Kosta i predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen naglasili su po završetku samita da je budućnost Zapadnog Balkana u Evropskoj uniji. Oni su na konferenciji za novinare rekli i da EU ostaje najpouzdaniji partner regiona.

Predsednik Evropskog saveta ohrabruje sve partnere da iskoriste priliku i trenutni zamah i preduzmu sve potrebne korake kako bi ubrzali svoj napredak na putu ka Evropskoj uniji. "Potpuno usklađivanje naših partnera sa Zapadnog Balkana sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije ostaje suštinska manifestacija našeg jedinstva. Evropska unija je zajednica vrednosti i projekat mira, prosperiteta i bezbednosti. To je projekat na kojem svi kontinuirano radimo. Zapadni Balkan je sastavni deo budućnosti Evropske unije", rekao je on.

Beta/AP   Predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen i predsednik Evropskog saveta Antonio Kosta

 

Prema njegovim rečima pristupanje Zapadnog Balkana ostaje prioritet i ključna geopolitička investicija, a da je proces bio i da će ostati zasnovan na zaslugama i kredibilnim reformama.

"Istovremeno, naša današnja diskusija pokazala je zajedničku ambiciju da što pre ostvarimo rezultate proširenja. Zato razmatramo nove ideje za pojednostavljenje i ubrzanje procesa, povećanje poverenja u Evropsku uniju i povećanje motivacije partnera sa Zapadnog Balkana. Podsticanje dobrosusedskih odnosa i regionalne saradnje takođe je suštinski prioritet za bezbednost i ekonomski prosperitet regije. To zahteva teške odluke i kontinuirane napore, ali tako je Evropa gradila zajedničku budućnost poslednjih decenija. Zapadni Balkan može da računa na našu kontinuiranu podršku", rekao je on.

 Predsednica EK Ursula von der Leyen rekla je da je plan rasta važan jer je već postepena integracija u jedinstveno tržište u različitim sektorima. Princip je vrlo jednostavan., kaže ona.

" Otvaramo sektore jedinstvenog tržišta za kompanije sa Zapadnog Balkana. Zato, zemlje Zapadnog Balkana moraju da sprovode reforme kako bi stvorile jednake uslove za sve. Ali s reformama dolaze i naše investicije. I to su vrlo opipljive i praktične stvari. Do sada smo ostvarili investicije od 675 miliona evra. Sledeća tranša koja je predviđena za isplatu je 540 miliona evra. To je, na primer, brzi internet za 75.000 domaćinstava. Ili je to elektrifikacija železnice. Ili su to predškolske ustanove.  Ali to, naravno, ima i vrlo važan uticaj na kompanije, poslovanje na Zapadnom Balkanu", rekla je predsednica EK.

Beta/AP

 

Kao primer navela je da je SEPA sistem uveden u četiri zemlje Zapadnog Balkana, zahvaljujući kojem se finansijske transakcije završavaju u roku od nekoliko sekndi bez dodatnih troškova.

"Želimo i da približimo naše ljude. I zato želimo da proširimo DiscoverEU za mlade ljude sa Zapadnog Balkana. I ono što je vrlo dobro, sada ćemo početi da pregovaramo i implementiramo roming na Zapadnom Balkanu,Roming kao kod kuće. Sećam se kada je uveden u EU, napravio je ogromnu razliku za sve nas. I želimo isto ovde sa Zapadnim Balkanom", rekla je ona.

Ponovila je da proširenje geostrateški imperativ za EU i dugoročna investicija u mir, stabilnost i sigurnost, i da ostaje proces zasnovan na zaslugama, ali da mora da postane dinamičniji. "To znači da kada se reforme sprovedu, onda mora da uslediti napredak na putu pristupanja Evropskoj uniji. 

Predsednica EK: Srbija zna koje reforme treba da sprovede

 Na pitanje o Srbiji, rekla da je "veoma jasno" da je proces pristupanja Uniji zasnovan na zaslugama i ponovila da "reforme moraju da budu sprovedene".

"Vladavina prava je centralni kamen temeljac procesa pristupanja. Isto važi i za slobodu medija. Tačno znate koje reforme moraju da budu sprovedene. To su reforma pravosuđa, Savet Regulatornog tela za elektronske medije (REM),  izborni zakoni i usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU. Neću ulaziti u detalje", kazala je Von der Lyen.

Ona je rekla da Srbija može da napreduje u evrointegracijama ako sprovede te reforme i dodala da je EU želi u svom sastavu. "Ako Srbija sprovede te reforme, onda Klaster 3 (u pristupnim pregovorima) može da bude otvoren. Proces zasnovan na zaslugama, znači odgovornost obe strane. Ako Srbija učini ono što se od nje očekuje, i mi ćemo svoj deo ispuniti. Sasvim je jasno da EU želi da i Srbija bude njen deo, tako da podržavamo srpsko društvo na putu ka EU, ali Srbija mora da ispuni kriterijume", dodala je .

Merz: EU planira da pokrene postepeni proces uključivanja zemalja Zapadnog Balkana

Nemački kancelar Fridrih Merz izjavio je da Evropska unija planira da pokrene postepen proces uključivanja zemalja Zapadnog Balkana u evropske strukture, čime bi im se istovremeno poslala jasna poruka da su poželjne kao punopravne članice Unije. Govoreći nakon samita EU i lidera Zapadnog Balkana u Tivtu, Merz je rekao da je poruka sastanka nedvosmislena.

Beta/AP

 

"Jasna poruka današnjeg dana jeste i ostaće: želimo vas. Želimo da ovaj region i države koje ga čine uskoro postanu članice Evropske unije", poručio je nemački kancelar. Merc nije izneo detalje o konkretnim koracima ili vremenskom okviru procesa, ali je naglasio da EU želi da produbi integraciju sa zemljama regiona i ubrza njihovo približavanje članstvu. Samit u Tivtu okupio je lidere država članica EU i zemalja Zapadnog Balkana, a jedna od glavnih tema bila je politika proširenja i jačanje saradnje sa regionom.

Podsetimo, nemački kancelar je prošlog meseca pozvao na ubrzanje procesa proširenja EU uz primenu inovativnih rešenja koja bi uključivala privilegovan pristup jedinstvenom tržištu, status posmatrača u telima EU i postepenu integraciju u procese donošenja odluka. To bi trebalo da omogući da se ubrza integracija zemalja Zapadnog Balkana i Moldavije, dok za Ukrajinu predlaže pridruženo članstvo.

Macron: Srbija ima evropsku budućnost

Predsednik Francuske Emmanuel Macron izjavio je danas da Srbija naporno radi i da ima evropsku budućnost. On je na pitanje Tanjuga po dolasku na Samit EU-Zapadni Balkan u Tivtu rekao da je to veoma važno za EU i da kao Evropljani moraju da naprave veliki korak otvaranjem novih klastera.

"I to je moja spremnost. Zaista verujem u pozitivan zamah sa Srbijom i s vašim predsednikom, i mislim da su ovde mnogi od nas, uključujući i mene, pohvalili crnogorske vlasti za dobar posao, ali i Srbija naporno radi i Srbija ima evropsku budućnost, i to je veoma važno za nas. Dakle, napravićemo pozitivne poteze. Zaista verujem da će vaš predsednik i vaša vlada napraviti pozitivne poteze i idemo dalje", rekao je Makron.

Beta/AP

Vučić podržava predlog Macron-Merz

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da su na Samitu EU-Zapadni Balkan u Tivtu imali veoma dobar, otvoren i iskren razgovor i naglasio da je Srbija apsolutno za predlog koji su izneli Macron i Merz u non-pejperu, jer će, kako je rekao, promeniti ritam i energiju pristupanja EU, što su pozitivne vesti za Srbiju.

"Ono što je najvažnije je da sad ljudima prevedem ono što ste slušali ceo dan oko te postepene integracije, oko tog predloga koji su izneli Makron i Merc kroz non-paper, dakle, i kroz sve ono što je ponuđeno. Mi smo apsolutno za to, mislimo da je to dobar predlog i mislim da će on da promeni, rekao bih, i ritam i energiju pristupanja Evropskoj uniji", rekao je Vučić novinarima u Tivtu posle samita. Istakao je da to ne znači izbegavanje bilo kakvih obaveza.

Beta/AP

 

"Naprotiv, ali to znači da kada uradite nešto, da za to dobijete priznanje i da možete da sedite za stolom. Verujem da ćemo u narednom periodu, u stvari koje treba da obavimo i reforme koje treba da napravimo, konačno da otvorimo treći klaster, ali vrlo brzo da budemo spremni za otvaranje i klastera 2 i nekih drugih klastera. Ali u svakom slučaju, mislim, veoma pozitivne vesti i vrlo dobar, otvoren i iskren razgovor", rekao je Vučić.

Napomenuo je da je na samitu nekoliko zemalja insistiralo, od Litvanije do zemalja Beneluksa, na potpunom usaglašavanju, odnosno sankcijama protiv Ruske Federacije, što je traženo od nas. "I druge slične stvari koje ste već naučili, tako da ne znam šta bih vam po tom pitanju rekao, ali svakako mislim jedan vrlo pozitivan dan i za našu zemlju, i dobar dan inače za Evropu i Zapadni Balkan.

Podsetimo, u zajedničkom dokumentu objavljenom uoči samita EU - Zapadni Balkan u Tivtu, Pariz i Berlin ocenjuju da je politici proširenja potrebno dati "novi zamah" i predlažu pojednostavljenje sadašnje metodologije pregovora, uz fokus na sadržaj reformi, a ne na proceduralne korake.

Dve zemlje pozivaju države članice da omoguće brže otvaranje pregovaračkih klastera kada to preporuči Evropska komisija, kao i da se smanji broj formalnih proceduralnih koraka koji usporavaju proces pristupanja.

Istovremeno, Francuska i Nemačka predlažu uvođenje nove pretpristupne strategije zasnovane na postepenoj integraciji, koja bi zemljama kandidatima donosila konkretne koristi u skladu sa napretkom u reformama, uz mogućnost da se stečene pogodnosti povuku u slučaju nazadovanja u oblasti vladavine prava i poštovanja osnovnih vrednosti EU.

Prema predlogu, zemlje kandidati bi postepeno dobijale privilegovan pristup jedinstvenom tržištu i bliže veze sa evropskim institucijama, uključujući mogućnost sticanja progresivnog statusa posmatrača u radu pojedinih institucija EU, bez prava glasa i uz očuvanje autonomije procesa odlučivanja unutar Unije.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas sa predsednicom Evropske komisije Ursulom von der Leyen, predsednikom Evropskog saveta Antoniom Costom, predsednikom Francuske Emmanuelom Macronom i kancelarom Nemačke Friedrichom Merzom na Samitu EU-Zapadni Balkan u Tivtu.

 

Vučić je naveo da su razgovarali o evropskoj budućnosti Srbije, procesu proširenja Evropske unije (EU) i koracima koje srpske vlasti preduzimaju u okviru reformske agende.

"Govorio sam o aktivnostima koje Srbija sprovodi u cilju ispunjavanja obaveza iz pristupnog procesa, uključujući reforme u oblasti vladavine prava, izbornog zakonodavstva i primenu preporuka relevantnih evropskih institucija. Istakao sam da će Srbija ispuniti sve preporuke Venecijanske komisije, u skladu sa evropskim standardima", napisao je Vučić na svom Instagram profilu.

 

 

"Naglasio sam važnost mira, stabilnosti i saradnje za svaki dalji napredak, kao i značaj očuvanja kredibilne politike proširenja i jasne evropske perspektive za zemlje Zapadnog Balkana. Izrazio sam očekivanje da Evropska unija predstavi i unapredi novu metodologiju proširenja, koja dodatno osnažuje proces evropskih integracija kandidata", naveo je on.

Inače, Srbija stagnira kad je reč o otvaranju novih klastera. Poslednja pregovaračka poglavlja otvorila je u decembru 2021. godine. Srbija je do sada otvorila 22 od ukupno 35 pregovaračkih poglavlja, navodi se na sajtu Ministarstva za evropske integracije, dok su dva poglavlja privremeno zatvorena (Poglavlje 25 – Nauka i istraživanje i Poglavlje 26 – Obrazovanje i kultura).

(Ažurirano kroz tekst.)