Primirje u Iranu plod dogovora SAD i Kine

Uzalud su brojni vojni analitičari požurili sa tvrdnjama da je svet nadomak američkih nuklearnih udara na Iran pa čak i Trećeg svetskog rata, budući da je predsednik SAD Donald Trump pripretio da će "cela civilizacija nestati" ukoliko Teheran ne prihvati američke uslove za mir. Uzalud, jer očigledno nisu uzeli u obzir, ne samo Trumpov pregovarački stil i intenzivne diplomatske pregovore vođene van očiju javnosti, već i to da su ključne globalne sile, SAD i Kina, dosad pokazale u međusobnom hladnom ratu da ipak nisu spremne da dovedu do potpunog raspada globalnog bezbednosnog sistema sa daljim kaskadnim efektima koji bi razorili globalnu ekonomiju.

Manje od dva sata pre najavljenog "kraja (iranske) civilizacije", SAD i Iran postigli su sporazum o dvonedeljnom prekidu vatre, koji uključuje i nesmetan prolaz trgovačkih brodova kroz Ormuski moreuz. Na primirje je pristao i Izrael, a ceo dogovor je plod koordinacije Vašingtona i Pekinga u kojem je Pakistan imao ključnu ulogu kao posrednik između SAD, Irana i Kine.

Iako na Bliskom istoku ima još sporadičnih iranskih udara, američke oružane snage prekinule su bombardovanje, cena nafte momentalno je pala za 15 odsto a berze su odahnule što je dovelo do skoka akcija zbog očekivanja da će normalizovati protok strateških sirovina, poput nafte, tečnog gasa i sirovina za proizvodnju veštačkih đubriva i čipova.

Dogovor o primirju su i Teheran i Vašington predstavili kao sopstvenu pobedu, a geostratezi smatraju da ovakav razvoj događaja ukazuje da su u okviru svojevrsnog Drugog hladnog rata između SAD i dvojca Kina-Rusija sve strane ipak spremne da koordinišu posredničke sukobe kako bi izbegle direktan sukob, ali i urušavanje svetske a samim tim i njihovih sopstvenih privreda.

Ciljanje Kine ali i dogovori sa Kinom

Iako je Persija više puta osvajana, od Aleksandra Velikog, preko Mongola, do arapskih plemena, niko nije uspeo da uništi persijsku kulturu i identitet koji postoje više od 2.500 godina. Stoga su Trumpovi kritičari bili uvereni da ni Trumpova Amerika neće uspeti za uništi persijsku civilizaciju, uprkos pretnjama kao i ubistvu vrhovnog ajatolaha i ključnih vojnih i obaveštajnih komandanata na početku izraelsko-američkog bombardovanja započetog 28. februara.

Ipak, Trumpova pretnja je bila bez presedana. S jedne strane, ne pamti se da je ikad jedan američki predsednik praktično najavljivao uništenje jednog naroda, a s druge strane, da je na ivici da iskoristi nuklearno oružje i to protiv zemlje koja nema nuklearno oružje.

Bloomberg

Opcija ograničenih američkih nuklearnih udara na iranska podzemna vojna postrojenja su u medijskim analizama uveliko prognozirana kao moguća što bi izbrisalo još jednu crvenu liniju u međunarodnim odnosima i time moglo da olakša Rusiji da sa tim opravdanjem slično uradi u Ukrajini. Štaviše, ova erozija ograničenja mogla bi se proširiti i na druge nuklearne sile,Kinu, Indiju, Pakistan i Severnu Koreju, smanjujući barijeru za upotrebu nuklearnog oružja u njihovim direktnim vojnim sukobima.

Osim toga, uprkos tome što su mnogi američki mediji ubeđivali naciju u savršenost američkog naoružanja, obaveštajnog rada i preciznih napada korišćenjem modernih tehnologija, 40 dana bombardovanja nije dovelo do pokoravanja Teherana, a svega 29 odsto Amerikanaca smatralo je da je cena rata opravdana.

 Iran očigledno nije ni Venecuela, ali ni Irak, baš kao što Trumpova Amerika ne uspeva da projektuje moć na globalnom nivou kao Amerika kad je na njenom čelu bio George W. Bush.

Sve te okolnosti teraju Trumpa da što pre završi ovaj sukob, budući da se u novembru u SAD održavaju izbori za Kongres SAD na čije rezultate bi u mnogome mogli da utiču dešavanja na Bliskom istoku, budući da je blokirani Ormusku moreuz doveo do skoka globalne cene nafte i gasa, poguravši na gore ponovo inflaciju u SAD-u.

Ali, prekid vatre u Iranu ne bi bio moguć samo u pregovorima SAD-a i Irana, jer je Teheran tražio garancije, a njih nije mogao da pruži samo Vašington, već i neko dovoljno snažan a blizak Iranu – Kina. Uostalom, za Trumpovu administraciju iransko pitanje nikada nije bilo o vlasti ajatolaha u Iranu, nafti, neširenju nuklearnog oružja, iranskom sponzorisanju terorističkih grupa poput Huta, Hamasa i Hezbollaha ili o bezbednosnoj arhitekturi Zaliva. Svako od ovih segmenata predstavljalo je pravi problem za rešavanje, ali nijedno nije obuhvatalo ono što je najvažnije za zvanični Vašington, a to je da umanji potrebu za američkim vojnim angažovanjem u Evropi i na Bliskom istoku kako bi što pre preusmerio svoje snage na Indo-Pacifik.

Bloomberg

Drugim rečima, to što je Trump bombardovao Iran sa jasnim ciljem da svrgne vlast ajatolaha sa čela Islamske Republike samo je delom imalo veze sa izraelskim lobiranjem i interesima, a dobrim delom on je zapravo ciljao Kinu. Preuzimanjem kontrole nad Iranom, Vašington je želeo da spreči kinesku strategiju da Amerikanci dugoročno budu zauzeti na Bliskom istoku i da ne mogu sebi da priušte da ga napuste i u potpunosti se preusmere na zaokruživanje Kine kroz direktan političko-vojni uticaj na ostrvskom lancu, koji se proteže od Japana preko Tajvana do Filipina.

Pakistanska šatl-diplomatija

Upravo zbog toga, prekid vatre sa Iranom je moguć jedino u američko-kineskoj koordinaciji, ali uz posrednike. Dosadašnji posrednici, poput Omana ili Katara, izgubile su diplomatski uticaj čim su iranski dronovi i bombe počeli da padaju po svim zemljama Persijskog zaliva, dok su se kao posrednici pojavili Egipat, Turska i Pakistan, nastojeći da iskoriste svoje dobre kontakte sa tri strane.

Iako su mnogi očekivali da će Recep Tayyip Erdogan i turska diplomatija ovde preuzeti primat, naizgled neočekivano se u prvi plan diplomatskih pokušaja probio pakistanski vrh, pre svega načelnik generalštaba pakistanske vojske, feldmaršal Asim Munir. Uz podršku pakistanskog premijera Shehbaza Sharifa i pakistanskog šefa diplomatije Mohammada Ishaqa Dara koji je bio zadužen za vezu sa Kinom, Munir je iskoristio to što uživa naklonost Trumpa da napravi prodor u prve redove svetske diplomatije.

Bloomberg

Čovek za kojeg Trump kaže "moj omiljeni feldmaršal", "veliki ratnik" i "izuzetno ljudsko biće", uspeo je ne samo da uveća globalnu moć Islamabada već i da isposluje prekid vatre u sukobu koji preti da ozbiljno ugrozi svetsku ekonomiju. Pakistan je, uz kinesku podršku 24 časa pred istek Trumpovog ulitimatuma načinio predlog sporazuma o kojem je potom Munir, navodno, "celu noć" razgovarao sa potpredsednikom SAD-a J. D. Vanceom, američkim izaslanicima Steveom Witkoffom i Jaredom Kuschnerom, kao i iranskim šefom diplomatije Abassom Araghchijem.

Iako zvaničnici u javnim istupima zaobilaze objašnjenja o tome da je ovo primirje na posredan način dogovor Vašingtona i Pekinga, Trump je u svom obraćanju bio iskreniji pa je rekao da "veruje da je Kina podstakla Iran" da pristane na dvonedeljno primirje.

"Najgori mogući scenario je za sada izbegnut. Ali prekid vatre do 14. aprila ne predstavlja oporavak sistema. On predstavlja kaskadno usporavanje", ističe austrijsko-bugarska ekspertkinja za geostrategiju Velina Čakarova i dodaje da je sledeći korak koordinacija SAD i Kine pres samita Trumpa i XI Jinpinga 14. i 15. maja.

Posledice Trumpove pretnje

Prema oceni komentatora grčkog portala Infowar, ne može se govoriti o tome da je ovo pobeda za Trumpa, iako on u svim svojim izjavama i najavama pokušava da se predstavi kao nesporni pobednik koji je ponizio svog protivnika.

"U stvarnosti, nije postigao nijedan od svojih navedenih ciljeva: nije došlo do promene režima u Iranu, već samo do atentata na političko i versko rukovodstvo; iranski nuklearni program nije zaustavljen; a kontrola nad Ormuskim moreuzom ostaje uglavnom u rukama Teherana", ističe Aris Chatzistefanou.

I šef Minhenske konferencije o bezbednosti Wolfgang Ischinger ističe da je preliminarni zaključak svega što se dogodilo "gorko" jer "nema proboja u promeni režima, niti u nuklearnim pitanjima, niti u američkoj kontroli iranske nafte; SAD ostaju vezane na Bliskom istoku i samim tim zavisne, između ostalog, od Ramsteina u Nemačkoj". Ovaj nemački diplomata ističe da u pregovorima "EU ne postoji" pri čemu se pita da li je ovo "Pirova pobeda za Izrael" i da li je ovo "1:0" za Kinu protiv SAD-a.

Bloomberg

Da Kina ima razloga za zadovoljstvo svedoči i informacija da je spremnost američke ali i japanske vojske raspoređene na Dalekom istoku smanjena zbog rata u Zalivu. I to ne samo zbog toga što je iz Južne Koreje povučena američka baterija protivraketnog sistema THAAD a iz Japana baterija protivvazdušnog sistema "Patriot", već i zbog toga što će japanska narudžbina 450 raketa "Tomahawk" morati da čeka na isporuku jer je američka vojska previše ovih raketa iskoristila u Zalivu pa prvo mora ona da obnovi zalihe.

Iako je možda postignut prekid vatre, Trumpove ekstremne pretnje će imati posledice i za njega i za ostatak sveta. Prema oceni komentatora danskog lista "Politiken", danas se čak i Trumpovi bivši saveznici toliko plaše šta bi on mogao sledeće da uradi da javno pozivaju na njegovu smenu sa funkcije.

"Trumpova smena bi zahtevala podršku većine njegovog kabineta i njegovog potpredsednika, a nema znakova da će se to dogoditi. Pa ipak, činjenica da se diskusija vodi u javnosti pokazuje da Trump ne može jednostavno odbaciti objavu (sa pretnjom) kao pametnu pregovaračku taktiku", ističe danski komentator Jacob Fuglsang. "Sada postoji prekid vatre i nada za dogovoreno rešenje. Ali Trumpove reči su neopozive i biće posledica – za njega i za ostatak sveta".

Izrael poništava primirje?

Olakšanje zbog krhkog primirja je ograničeno, jer čak i ako pregovori budu uspešni, svet se ne može vratiti na prethodni status quo. Komentatorka holandskog lista NRC Emilie van Outeren ističe da Iran sada kontroliše prolaz naftnih tankera kroz Ormuski moreuz, a da je Izrael ponovo izvršio invaziju na Liban i nema nameru da zaustavi sukob tamo, uprkos tome što je pakistanski premijer Sharif rekao da se primirje odnosi i na Liban.

"Premijer Benjamin Netanyahu nije zadovoljan što je Trump odobrio Iranu primirje. Arapske države Zaliva su izgubile osećaj sigurnosti i reputaciju bezbednih zemalja", ističe ova komentatorka.

Lider izraelske opozicije Yair Lapid oštro je kritikovao premijera Netanyahua zbog dvonedeljnog primirja, nazivajući ga "najvećim političkim neuspehom u istoriji zemlje" te da  Izrael "nije bio za stolom kada su donošene odluke o srži naše nacionalne bezbednosti".

"Nikada u našoj istoriji nije bilo većeg političkog neuspeha. Izrael čak nije ni bio za stolom kada su donošene odluke koje se tiču same srži naše nacionalne bezbednosti", napisao je Lapid i dodao da, iako je vojska izvršila sve zadatke a javnost pokazala izdržljivost, Netanyahu "nije uspeo diplomatski, strateški i nije ispunio nijedan od ciljeva koje je sam postavio". "Potrebne će nam biti godine da popravimo diplomatsku i stratešku štetu koju je Netanyahu izazvao zbog arogancije, nemara i nedostatka strateškog planiranja".

Ovaj politički napad je očigledno, ne samo uticao na to da premijerov kabinet saopšti da se prekid vatre ne odnosi na Liban, već i da juže izvrši jedan od najsnažnijih bombardovanja Libana, ispalivši u deset minuta više od 100 raketa uglavnom na Bejrut, kako tvrdi, ciljajući položaje Hezbollaha.

Bloomberg

To je podstaklo šefa iranskog parlamentarnog Odbora za nacionalnu bezbednost i spoljnu politiku da kaže da "nakon izraelske agresije na Liban, svi planovi za otvaranje Ormuskog moreuza moraju odmah prestati dok ne postoje garancije da je Liban uključen u primirje" te da postoji "ili primirje na svim frontovima ili nigde".

Izraelsko bombardovanje Libana stoga preti da poništi jedinu stvar koju je primirje postiglo i koju Trump "prodaje" kao svoju pobedu. Prema navodima iranskih izbora, samo tri tankera sa naftom su prošli kroz Ormuski moreuz pre nego što je Izrael prekršio dogovor zbog kojeg je Iran zatvorio tesnac za sve, osim za iranske brodove.

Ono što uliva nadu jeste da potpredsednik SAD J. D. Vance, koji je određen da predvodi američki pregovarački tim za pregovore sa Teheranom, izjavio da je došlo do "legitimnog nerazumevanja" te da su "Iranci mislili da primirje uključuje Liban" ali da Amerikanci to nikad nisu obećali. U subotu se očekuje nastavak pregovora.