Pauza na dve nedelje: SAD i Iran privremeno postigli primirje

Sjedinjene Američke Države i Iran dogovorili su dvonedeljni prekid vatre koji bi trebalo da zaustavi američko-izraelsku vojnu kampanju, a u zamenu za to Teheran treba da ponovo otvori Ormuski moreuz, što nagoveštava privremenu deeskalaciju dok šire tenzije mogu ostati nerešene.

Predsednik SAD Donald Trump objavio je sporazum u utorak na društvenim mrežama, nekoliko sati nakon što je Pakistan, posrednik u pregovorima, pozvao američkog lidera da odustane od roka za pokretanje masovnog razaranja Irana ukoliko ne ispuni njegove zahteve. Dogovor daje vreme dvema stranama da postignu dugoročniji sporazum o okončanju rata koji traje šest nedelja, a u kojem su poginule hiljade ljudi i koji je pokrenuo globalnu energetsku krizu.

 

Trump je rekao da je pristao "da obustavi bombardovanje i napade na Iran na period od dve nedelje", pod uslovom da Iran pristane na to "potpuno, odmah i bezbedno otvori Ormuski moreuz". Iranski ministar spoljnih poslova Abbas Araghchi naveo je u saopštenju da će "tokom perioda od dve nedelje bezbedan prolaz kroz Ormuz biti moguć samo uz koordinaciju sa oružanim snagama Irana" i da će, ukoliko napadi na Iran budu obustavljeni, "iranske moćne oružane snage prekinuti svoje odbrambene operacije".

Trump je obećao da će SAD pomoći u ponovnom uspostavljanju saobraćaja tankera kroz Ormuski moreuz. Na društvenim mrežama je naveo da očekuje "veliki novac" i da će Amerika "obezbeđivati zalihe svih vrsta i jednostavno 'biti prisutna' kako bi osigurala da sve funkcioniše kako treba".

Trump je i ranije iznosio slične stavove o pretvaranju zona sukoba u ekonomske prilike nakon vojnih kampanja, uključujući Gaza Strip, za koji je rekao da bi mogao biti razvijen u turističku destinaciju nakon rata Izraela i Hamasa. Izrael je takođe pristao na prekid vatre, prema rečima zvaničnika Bele kuće. Neke arapske države u Persijskom zalivu prijavile su nastavak napada Irana neposredno nakon Trumpove objave, što je sa sobom povuklo neizvesnost oko toga kada će primirje stupiti na snagu.

Cena nafte pala je najviše u gotovo šest godina nakon Trumpove odluke, koja je doneta oko 90 minuta pre roka u 20 časova po istočnom vremenu, do kada je Iran trebalo da ponovo otvori moreuz ili se suoči sa masovnim vojnim bombardovanjem. Globalni referentni brent pao je do 16 odsto na 91,70 dolara po barelu. MSCI indeks Azije i Pacifika porastao je 4,9 odsto na najviši nivo u tri nedelje, dok su fjučersi na akcijske indekse Wall Streeta porasli više od 2,5 odsto. Evropski berzanski fjučersi skočili su 5,5 odsto.

I SAD i Iran prikazuju prekid vatre kao "pobedu", ali značajne razlike i dalje postoje u njihovim zahtevima za potpuno okončanje rata, rekla je Mona Yacoubian, viša savetnica u Programu za Bliski istok pri Center for Strategic and International Studiesu.

"Iran kaže da će dozvoliti slobodan prolaz kroz Ormuz u naredne dve nedelje, ali uz koordinaciju sa svojim oružanim snagama. Ako SAD na to pristanu, to je veliki ustupak Iranu", rekla je ona za Bloomberg TV nakon objave primirja.

Bloomberg

 

Trumpova odluka predstavlja značajno povlačenje u odnosu na ratobornu objavu na društvenim mrežama ranije u utorak, u kojoj je upozorio da će "čitava civilizacija nestati večeras, zauvek" ako Iran ne popusti. Da su njegove pretnje napadima na civilnu infrastrukturu Irana, uključujući elektrane, zaista i sprovedene - mogle bi predstavljati ratne zločine.

Iako su tržišta odahnula, prekid vatre rešava krizu koju je Trump delimično sam izazvao kada su SAD i Izrael pokrenuli rat krajem februara. Ne rešava njegove zahteve u vezi s ograničenjem iranskog nuklearnog i raketnog programa, ili programa vezanog za dronove, niti postoji naznaka da su SAD spremne da ispune iranski zahtev za trajnim sporazumom i ukidanjem sankcija.

"Ovo u suštini daje predah u odnosu na put eskalacije kojim su išli, ali je jasno da smo i dalje daleko od bilo kakvog rešenja sukoba - a još više od rešavanja uzroka tog sukoba", rekao je Michael Singh, bivši viši direktor za Bliski istok u Savetu za nacionalnu bezbednost tokom mandata Georgea W. Busha.

Pakistanski premijer Shehbaz Sharif, ključni posrednik, rekao je da su Teheran, Vašington i njihovi saveznici postigli dogovor o potpunom prekidu vatre koji bi uključivao i Liban, gde Izrael vodi paralelni sukob protiv Hezbolaha, milicije bliske Iranu. Izraelski premijer Benjamin Netanyahu je to osporio, navodeći da privremeni sporazum ne obuhvata Liban.

Kuvajt, Saudijska Arabija, Bahrein i Ujedinjeni Arapski Emirati, kao i Izrael, prijavili su raketne i napade dronovima iz Irana neposredno nakon Trumpove objave, što dodatno unosi neizvesnost oko početka primirja.

 

SAD su očekivale da će naređenja o obustavi napada zahtevati vreme da stignu do Iranske revolucionarne garde, preneo je Axios. Takva kašnjenja su tipična u sukobima, gde se neprijateljstva često nastavljaju pre nego što postepeno oslabe.

Američke snage su u ranim jutarnjim satima u utorak gađale vojne ciljeve na glavnom iranskom izvoznom naftnom čvorištu na ostrvu Harg. Trumpova objava prethodno je pokrenula hitne napore posrednika da obnove indirektne pregovore. Sharif je ranije naveo da pregovori "napreduju stabilno i snažno" i da je njegova zemlja zatražila od Irana da otvori Ormuski moreuz "na odgovarajući period od dve nedelje kao gest dobre volje".

Kasnije u utorak, Sharif je pozvao sve strane u Islamabadu radi nastavka pregovora. Portparolka Bele kuće Karoline Leavitt rekla je da su razgovori o sledećoj fazi u toku, ali da "ništa još nije konačno".

Neki od Trumpovih najvećih pristalica izrazili su oprez povodom sporazuma.

"Moramo imati na umu da je Iran napao Ormuski moreuz nakon početka rata, narušavajući slobodu plovidbe", rekao je senator Lindsey Graham. "U budućnosti je ključno da Iran ne bude nagrađen za ovaj neprijateljski čin protiv sveta."

Potpuni uslovi mogućeg sporazuma nisu objavljeni. Trump je rekao samo da su SAD dobile predlog Irana u 10 tačaka, opisujući ga kao "izvodljivu osnovu za pregovore".

"Gotovo sve tačke ranijih sporova između Sjedinjenih Država i Irana su usaglašene, ali će period od dve nedelje omogućiti da se sporazum finalizuje i sprovede", rekao je, a potom je izjavio za AFP kako veruje da je Kina podstakla Iran na pregovore i da će iranske zalihe uranijuma biti "u potpunosti zbrinute".

Bloomberg

 

Zahtevi Irana uključuju zadržavanje kontrole nad Ormuskim moreuzom, prihvatanje iranskog programa obogaćivanja uranijuma, ukidanje svih primarnih i sekundarnih sankcija i povlačenje američkih borbenih snaga iz regiona, navodi se u saopštenju Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost Irana.

Mnogo toga i dalje je nejasno u vezi sa sporazumom o prekidu vatre i da li će opstati. Period od dve nedelje može biti produžen uz obostrani pristanak, iako Iran u pregovore ulazi sa "potpunim nepoverenjem", preneli su državni mediji.

Ipak, odluka o obustavi - barem za sada - predstavlja još jedan primer povlačenja predsednika SAD od pretnji proširenjem liste vojnih ciljeva u Iranu na civilnu infrastrukturu, poput elektrana i postrojenja za desalinizaciju. U martu je Trump Iranu dao rok od pet dana da otvori moreuz ili se suoči s napadima, a potom je rok produžio za dodatnih 10 dana.

Obrazac je postao toliko poznat da je dobio i sopstveni akronim - TACO, odnosno "Trump Always Chickens Out". Fokus se sada vraća na Ormuski moreuz i pitanje da li brodovi mogu bezbedno da prolaze kroz ovaj ključni plovni put. Iako su neka plovila prolazila poslednjih nedelja, uglavnom nisu bila iz zemalja koje Iran smatra neprijateljskim ili koje su makar prećutno podržale američko-izraelske napade.

"To je pravi test - da li će operateri na terenu, vlasnici i upravljači brodovima, promeniti svoje ponašanje nakon objave prekida vatre i eventualnih garancija da su brodovi bezbedni", rekao je Clayton Seigle iz Centra za strateške i međunarodne studije u Vašingtonu. Plan prekida vatre uključuje i mogućnost da Iran i Oman naplaćuju takse brodovima koji prolaze kroz moreuz, preneo je Associated Press, pozivajući se na regionalnog zvaničnika uključenog u pregovore. Iran bi taj novac koristio za obnovu.

Pre Trumpove objave, cena brenta za isporuke (koja određuje većinu realnih transakcija na tržištu) dostigla je rekordnih 144,42 dolara po barelu, dok su fjučersi koji se odnose na brent, kao međunarodni reper, trgovani blizu 109 dolara.