Trump uporan da se Ormuz otvori, dok pojačava pretnje Iranu

Predsednik SAD Donald Trump insistirao je da slobodne plovidbe kroz Ormuski moreuz bude deo svakog sporazuma o okončanju rata na Bliskom istoku, uz pojačavanje pretnji da će uništiti ključnu iransku infrastrukturu ukoliko njegovi uslovi ne budu ispunjeni do roka u utorak.

Trump je u ponedeljak rekao da pregovori s Iranom "idu dobro" i da je ponovno otvaranje moreuza "izuzetno prioritetno". Predsednik je poslednjih nedelja govorio da sporazum o moreuzu nije među ključnim uslovima za završetak sukoba.

"Moramo imati sporazum koji je prihvatljiv za mene, a deo tog sporazuma biće da želimo slobodan protok nafte i svega ostalog", rekao je na konferenciji za novinare u Beloj kući.

Trump je otvoreno izneo posledice s kojima bi se Iran suočio ako ne postigne dogovor do roka u utorak u 20 časova po istočnoameričkom vremenu, navodeći da bi američka vojska mogla da uništi "svaki most u Iranu do sutra u ponoć". Elektrane bi, kako je rekao, bile pretvorene u "zapaljene, eksplodirane objekte koji više nikada neće biti upotrebljeni".

Napadi na civilnu infrastrukturu zabranjeni su prema Ženevskim konvencijama, ali je Trump rekao da ga "uopšte ne brine" mogućnost ratnih zločina. "Mislim na potpuno razaranje do ponoći, i to bi se desilo u roku od četiri sata, ako bismo to želeli", rekao je. "Ne želimo da do toga dođe", dodao je.

 

Trumpov "samonametnuti" rok predstavlja najnoviji ključni trenutak u ratu, koji je ušao u drugi mesec, odneo hiljade života i izazvao najveći poremećaj na globalnom tržištu nafte do sada. Predsednik SAD se suočava sa poteškoćama da pronađe izlaz iz sukoba, koji postaje sve nepopularniji među Amerikancima, suočenim sa prosečnim cenama benzina iznad četiri dolara po galonu.

Iran je upozorio da će na eventualne napade na civilne ciljeve odgovoriti pojačavanjem sopstvenih udara na energetsku infrastrukturu u Zalivu - potez koji bi mogao dodatno pogoršati globalni manjak goriva i povećati štetu po svetsku ekonomiju. Komentari predsednika o moreuzu delovali su u suprotnosti sa ranijim izjavama njegove administracije o tome da li bi bio spreman da okonča rat i bez njegovog otvaranja. Prošle nedelje portparolka Bele kuće Karoline Leavitt nije navela ponovno otvaranje Ormuza kao ključni vojni cilj SAD.

 

Cene nafte porasle su nakon Trumpovih novih pretnji, uz obnovljene strahove trgovaca da bi protok kroz moreuz mogao ostati ograničen duže nego što se očekivalo. Globalna tržišta akcija - nakon rasta u ponedeljak podstaknutog nadama u primirje - oscilirala su, jer neizvesnost oko rata drži investitore po strani.

Najviši diplomata Singapura upozorio je da bi ekonomske posledice rata mogle da se pogoršaju i da tržišta to još nisu u potpunosti uračunala. "Prilično sam siguran da tržišta još ne uračunavaju najgori scenario", rekao je ministar spoljnih poslova Vivian Balakrishnan za Bloomberg TV na konferenciji Investment Management Association of Singapore.

Na konferenciji za novinare Trump je kombinovao pretnje s optimističnom procenom diplomatskih razgovora, iako je Teheran ranije odbio predlog o prekidu vatre i zatražio trajni kraj rata. Trump je rekao da je potpredsednik JD Vance uključen u razgovore, kao i specijalni izaslanik Steve Witkoff, koji je pokušavao da postigne sporazum sa Teheranom pre nego što su SAD i Izrael započeli rat krajem februara.

"Mogu da vam kažem da imamo aktivnog i voljnog učesnika na drugoj strani", rekao je Trump. "Pregovaraju, mislimo, u dobroj veri - videćemo." Trump je ocenio da je "veoma malo verovatno" da će ponovo pomeriti rok.

Ranije u ponedeljak Iran je odbio uslove za prekid vatre koje je preko Pakistana dobio kao deo posredničkih napora za okončanje sukoba. Iranski lideri su, umesto toga, pozvali na trajni kraj rata, obnovu zemlje i ukidanje sankcija, kao i na protokole za obezbeđivanje bezbedne plovidbe kroz Ormuz, prenela je državna agencija Islamic Republic News Agency.

Agencija je u ponedeljak, pozivajući se na portparola zajedničke vojne komande, prenela da iranska ofanziva protiv SAD i Izraela neće biti pogođena Trumpovim pretnjama. Iran je poručio da će dozvoliti nastavak saobraćaja kroz moreuz tek kada bude obeštećen za ratnu štetu, a Teheran je nastavio napade na energetske ciljeve u susednim zalivskim državama, uključujući sedište naftne industrije Kuvajta.

Axios je izvestio da Pakistan, Egipat i Turska pokušavaju da obezbede potencijalni prekid vatre u trajanju od oko 45 dana, kako bi sprečili američke udare na iransku energetsku infrastrukturu i odmazdu Islamske Republike protiv zemalja u regionu.

U objavi na društvenim mrežama u nedelju, uz psovke, Trump je dodatno pojačao pretnje da će uništiti iranske elektrane i "razneti sve tamo", pre nego što je objavio novi rok. Taj potez nadovezuje se na niz produženja rokova od kada je 21. marta počeo da postavlja slične ultimatume kako bi primorao Iran da ponovo otvori strateški moreuz.

Predsednik je prvobitno sazvao konferenciju za novinare kako bi istakao uspeh dve rizične američke misije tokom vikenda, u kojima su spasena dvojica pilota čiji je avion oboren u iranskom vazdušnom prostoru. Trump je rekao da je u operacijama učestvovalo više od 175 letelica i stotine pripadnika vojske. Ipak, taj incident, zajedno sa njegovim pretnjama, narušio je sliku nepobedivosti koju su predsednik i njegovi saradnici pokušavali da projektuju.

Trump i drugi zvaničnici dali su protivrečne izjave o pretnji po američke avione iznad Irana. Ministar odbrane Pete Hegseth rekao je da američka vojska kontroliše nebo nad Iranom. Međutim, Trump i predsedavajući Združenog generalštaba Dan Caine izjavili su da su američki avioni tokom spasilačke operacije bili pogođeni neprijateljskom vatrom. Trump je kasnije rekao da je borbeni avion dvojice pilota oboren raketom ispaljenom sa ramena.

Predsednik je takođe izrazio žaljenje što ne može da preuzme iransku naftu za SAD, ali je dodao da američka javnost želi okončanje sukoba. "Ja sam, pre svega, biznismen", rekao je Trump na pitanje o odnosu između preuzimanja nafte i javnog mnjenja. "I rekao sam - zašto to ne bismo iskoristili, pobedniku pripada plen? Ali mi to nemamo."

 

- U pisanju pomogli Malcolm Scott, Meghashyam Mali, Devika Krishna Kumar, John Harney, Eltaf Najafizada, Jon Herskovitz i Philip Heijmans.