SAD razmatraju 'postepeno obustavljanje' napada na Iran

Predsednik Donald Trump rekao je da razmatra "postepeno obustavljanje" američkih vojnih napora protiv Irana, navodeći da su Sjedinjene Američke Države blizu ostvarivanja svojih ciljeva dok se sukob, koji je uzdrmao finansijska tržišta i region, približava četvrtoj nedelji.

"Veoma smo blizu ostvarivanja naših ciljeva dok razmatramo postepeno obustavljanje naših velikih vojnih napora na Bliskom istoku," rekao je Trump u objavi na društvenim mrežama u petak. Te ciljeve je opisao kao "potpuno degradiranje" raketnih sposobnosti Irana, "uništavanje" odbrambene industrijske baze te zemlje, eliminaciju njihove mornarice i vazduhoplovstva, sprečavanje Teherana da se ikada približi "nuklearnim kapacitetima" i zaštitu saveznika na Bliskom istoku.

 

Trumpovi komentari usledili su nedugo nakon što je odbacio prekid vatre i ostavio otvorenu mogućnost raspoređivanja kopnenih trupa, naglašavajući kako predsednik nastavlja da šalje krajnje kontradiktorne signale o svojim ciljevima i planovima za američko-izraelski rat protiv Irana.

Takođe nije jasno kako bi Iran odgovorio na bilo kakvu jednostranu odluku Sjedinjene Američke Države da pauziraju napade nakon nedavnih udara koji su ciljali energetsku infrastrukturu zemlje i ubili još visokih zvaničnika, uključujući šefa bezbednosti Alija Larijanija. Iranski zvaničnici postali su nevoljni čak i da razgovaraju o ponovnom otvaranju Ormuskog moreuza dok Teheran nastavlja da pokreće uzvratne napade na arapske susede u Zalivu.

Trump se takođe osvrnuo na moreuz, ključni plovni put kojim se transportuje otprilike petina svetskih tokova nafte i prirodnog gasa i koji je gotovo potpuno zatvoren otkako su počela neprijateljstva. Trump je vršio pritisak na saveznike da pomognu Sjedinjene Američke Države da vojno osiguraju moreuz, ali je u petak naznačio da će taj napor prepustiti drugim državama.

"Ormuski moreuz će morati da bude čuvaju i nadziru, po potrebi, druge države koje ga koriste - Sjedinjene Američke Države neće", rekao je Donald Trump. "Ako nas zamole, pomoći ćemo tim zemljama u njihovim naporima oko Ormuza, ali to ne bi trebalo biti potrebno kada pretnja Irana bude uklonjena. Važno je, to će za njih biti laka vojna operacija."

Trumpova sugestija da bi države koje su najviše zavisne od energije sa Bliskog istoka i druge robe koja se transportuje kroz moreuz trebalo da preuzmu odgovornost za njegovo nadgledanje potcenjuje globalni domet tržišta nafte.

Iako Sjedinjene Američke Države proizvode rekordne količine nafte, cene sirove nafte formiraju se na svetskom tržištu, pa će poremećaji u snabdevanju povezani sa moreuzom imati posledice od Pekinga do Vašingtona, utičući i na potrošače u SAD. SAD bi mogle biti otpornije na fizički šok zbog toga što milioni barela ne stižu na tržište, ali ostaju neizbežno vezane za uticaj na cene.

Trumpovi komentari zaokružili su turbulentan petak na finansijskim tržištima nakon izveštaja Bloomberg da sve tvrđi iranski režim odbija pregovore o Ormuzu, kao i izveštaja da SAD pripremaju opcije za raspoređivanje kopnenih trupa.

Cene nafte ponovo su porasle u petak, pri čemu je globalni referentni brent zatvoren iznad 112 dolara po barelu, najviše od sredine 2022. godine. Cene su potom blago pale i kretale se oko 108 dolara po barelu u slabijem trgovanju nakon zatvaranja, nakon Trumpovih komentara o mogućem smirivanju sukoba.

Globalne akcije nastavile su pad, pri čemu je američki berzanski indeks značajno pao i završio nedelju gotovo dva odsto niže. Prinosi na državne obveznice porasli su, jer su trgovci procenili 50 odsto verovatnoće da će Federalne rezerve povećati kamatne stope do oktobra. U međuvremenu, zlato je zabeležilo najgoru nedelju u poslednje četiri decenije.

Bloomberg

 

Trump je, nešto više od sat vremena pre objave na društvenim mrežama, odbacio ideju proglašenja prekida neprijateljstava i izrazio uverenje da će se Ormuski moreuz "sam od sebe" ponovo otvoriti, uprkos nespremnosti saveznika da pruže pomoć.

"Ne želim prekid vatre. Znate, ne uvodite prekid vatre kada doslovno uništavate drugu stranu", rekao je predsednik u Beloj kući. "To nije ono što želimo da radimo."

Donald Trump je poslednjih dana izražavao sve veće nezadovoljstvo nakon što su njegovi pozivi saveznicima da pomognu brodovima u prolasku kroz plovni put odbijeni, kritikujući američke partnere, uključujući NATO, kao i Kinu.

"NATO bi nam mogao pomoći, ali do sada nisu imali hrabrosti da to učine. I drugi bi nam mogli pomoći, ali mi to ne koristimo", rekao je predsednik o moreuzu. "U jednom trenutku, on će se sam otvoriti."

Dodatni pritisak na tržišta naveo je administraciju da razmatra kopnenu operaciju. Trump je bio neodređen kada su ga novinari pitali o ostrvu Harg, glavnom izvoznom čvorištu nafte Irana. Američki zvaničnici naveli su da Bela kuća naređuje raspoređivanje stotina marinaca na Bliski istok dok razmatra plan za zauzimanje tog uporišta.

"Možda imam plan, a možda i nemam, ali kako bih to ikada rekao novinaru?", rekao je Trump.

Svaki potez da se kopnene trupe upotrebe za preuzimanje kontrole nad energetskim postrojenjima Irana nosio bi rizike za Trumpa, uključujući izlaganje američkih snaga većoj opasnosti nego što su već bile u ovom sukobu, kao i povećanje troškova i obima kampanje.

Pentagon je zatražio dodatnih 200 milijardi dolara od Kongresa za finansiranje rata, šaljući još jednu nejasnu poruku o tome koliko dugo administracija očekuje da sukob traje. Režim u Teheranu nije blizu pada, a iranski zvaničnici se okupljaju oko preostalih lidera, prema procenama zapadnih obaveštajnih službi i izvorima upoznatim sa situacijom.

Više cene goriva predstavljaju dodatni izazov za Trumpa i njegovu Republikansku stranku uoči novembarskih izbora na sredini mandata. Maloprodajne cene benzina i dizela u Sjedinjene Američke Države porasle su na najviše nivoe od 2022. godine, pri čemu je energetski regulator Kalifornije već upozorio na moguće zloupotrebe cena, jer pojedine benzinske pumpe naplaćuju i do osam dolara po galonu.