Prijavljeni napadi i pošto su SAD i Iran pristali na prekid vatre

SAD i Iran dogovorili su dvonedeljni prekid vatre, a Teheran se obavezao da će ponovo otvoriti Ormuski moreuz. Ovaj sporazum u poslednjem trenutku usledio je nakon što je američki predsednik Donald Trump obećao da će nastaviti pregovore umesto da dodatno eskalira rat.

Trump je objavio sporazum u utorak uveče, ubrzo nakon što ga je Pakistan kao posrednik preklinjao da preispita pretnju o nanošenju ogromnog razaranja Iranu ako ne ispuni njegove zahteve. Iako nije bilo jasno kada će primirje stupiti na snagu - uz brojne izveštaje o neprijateljstvima širom Persijskog zaliva - dogovor je pomogao da se ublaži strah od dugotrajne globalne krize.

Iran je prošao kroz promenu režima i SAD će sada razgovarati o ublažavanju sankcija sa tom islamskom republikom, naveo je Trump u objavi na društvenim mrežama u sredu. "Neće biti obogaćivanja uranijuma", rekao je on - što se odnosi na napore Vašingtona i Izraela da obuzdaju iranski nuklearni program.

Cene nafte i gasa naglo su pale nakon vesti o dogovoru koji utire put za potencijalni nastavak snabdevanja energentima kroz Ormuz. Ovaj ključni plovni put - kroz koji obično prolazi oko jedne petine zaliha nafte i tečnog prirodnog gasa - bio je praktično zatvoren tokom sukoba koji je trajao skoro šest nedelja.

Sirova nafta tipa brent pala je za čak 18 odsto na 91 dolar za barel, dok su fjučersi evropskog prirodnog gasa zabeležili najveći pad u više od dve godine, izgubivši čak 20 odsto.

Ipak, činilo se da je Ormuz u sredu i dalje uglavnom blokiran, dok vlasnici brodova pokušavaju da utvrde da li mogu bezbedno da prolaze ovim vitalnim vodenim putem.

Trumpova objava o prekidu vatre predstavljala je dramatično povlačenje u odnosu na upozorenje od ranije u utorak da će "cela civilizacija umreti večeras i nikada se više neće vratiti" ako se Iran ne preda. Njegove pretnje napadima na civilnu infrastrukturu Irana, uključujući elektrane, mogle su se smatrati ratnim zločinima da su sprovedene.

Donald Trump | Bloomberg

U zasebnoj objavi na mreži Truth Socialu u sredu, Trump je najavio planove za uvođenje carina od 50 odsto na uvoz u SAD iz bilo koje zemlje koja je prodavala oružje Iranu.

Iranski ministar spoljnih poslova Abbas Araghchi naveo je u saopštenju da će "u periodu od dve nedelje bezbedan prolaz kroz Ormuski moreuz biti moguć uz koordinaciju" sa iranskom vojskom, kao i da će, ako napadi na njenu teritoriju prestanu, "naše moćne oružane snage prekinuti svoje odbrambene operacije".

Uprkos sporazumu, Kuvajt, Saudijska Arabija, Bahrein i Ujedinjeni Arapski Emirati, kao i Izrael, prijavili su napade raketama i dronovima iz Irana. Vojska Kuvajta je u sredu saopštila da se i dalje suočava sa "intenzivnim" napadima.

SAD su očekivale da će naređenjima za prekid udara trebati vremena da stignu do iranske Islamske revolucionarne garde, preneo je Axios. Takva kašnjenja su tipična u sukobima, pri čemu se neprijateljstva često nastavljaju pre nego što postepeno utihnu.

Do eksplozija je došlo u iranskoj rafineriji Lavan nakon početka primirja, preneo je poluzvanični Mehr, ne navodeći odakle je dobio informacije.

Potpredsednik SAD JD Vance rekao je u intervjuu u Budimpešti da je Trump postigao vojne ciljeve Vašingtona u Iranu, pošto je nameravao da "desetkuje" sposobnost Irana da vodi konvencionalni rat, dok je primirje opisao kao "krhko".

I SAD i Iran prikazuju prekid vatre kao pobedu, ali i dalje postoje značajne razlike između njihovih zahteva za potpuni završetak rata, prema rečima Mone Yacoubian, višeg savetnika u programu za Bliski istok u Centru za strateške i međunarodne studije (engl. Center for Strategic and International Studies).

"Iran kaže da će dozvoliti slobodan prolaz u naredne dve nedelje kroz Ormuski moreuz, ali u koordinaciji sa iranskim oružanim snagama. Ako SAD pristanu na to, to je ogroman ustupak Iranu", rekla je ona za Bloomberg TV.

Finansijska tržišta su zabeležila rast usled ovih dešavanja. Indeks MSCI Asia Pacific skočio je za 5,1 odsto na najviši nivo u poslednjih pet nedelja, dok su fjučersi indeksa S&P 500 porasli za 2,8 odsto. Obveznice su naglo porasle, pri čemu su prinosi od referentnih britanskih obveznica pali za 22 bazna poena.

Vazdušni udari na Bliskom istoku | Bloomberg

Dok su tržišta odahnula, prekid vatre je rešio krizu, kojoj je Trump pomogao da se stvori, kada su SAD i Izrael pokrenuli rat krajem februara. Iako je Trump tvrdio da je zaustavio iranski nuklearni program, nije bilo pomena o njegovim programima raketa ili dronova, kao ni o podršci posredničkim grupama.

Pakistanski premijer Shehbaz Sharif, ključni posrednik, rekao je da su Teheran, Vašington i njihovi saveznici pristali na potpuni prekid vatre, uključujući i Liban, gde Izrael vodi paralelnu kampanju protiv militantne grupe Hezbolah koja je povezana sa Iranom.

Izraelski premijer Benjamin Netanyahu je to osporio, rekavši da se privremeni dogovor ne odnosi na Liban. Izraelska vojska je u sredu saopštila da je izvela svoju najveću operaciju protiv Hezbolaha od početka rata sa Iranom, gađajući više od 100 komandnih centara i vojnih lokacija u roku od 10 minuta.

Sharif je pozvao sve strane u Islamabad na nastavak pregovora. Portparolka Bele kuće Karoline Leavitt izjavila je da su razgovori o sledećoj fazi pregovora u toku, ali da "ništa nije konačno".

Iranski predsednik Masoud Pezeshkian potvrdio je da će islamska republika učestvovati, navodi se u saopštenju kabineta premijera Pakistana.

Masoud Pezeshkian | Bloomberg

Kompletni uslovi mogućeg pakta nisu objavljeni. Trump je samo rekao da su SAD primile predlog od 10 tačaka od Irana, opisujući ga kao "izvodljivu osnovu za pregovore".

Zahtevi Irana uključuju nastavak kontrole nad Ormuskim moreuzom, prihvatanje njegovih aktivnosti obogaćivanja uranijuma, ukidanje svih primarnih i sekundarnih sankcija i povlačenje borbenih snaga SAD iz regiona, navodi se u saopštenju Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost, koje su preneli državni mediji.

Dvonedeljni prekid vatre može biti produžen uz obostranu saglasnost, iako će Iran ući u pregovore sa "potpunim nepoverenjem", naveli su iranski državni mediji.

Fokus će biti na Ormuzu i na tome da li brodovi mogu bezbedno da prolaze ovim vitalnim plovnim putem. Iako su neki brodovi prošli kroz moreuz poslednjih nedelja, oni uglavnom nisu bili iz zemalja koje Iran smatra neprijateljskim ili koje su barem prećutno podržale udare SAD i Izraela.

Više od 800 teretnih brodova blokirano je unutar Zaliva, uglavnom čekajući da isplove, a vlasnici brodova i grupe osiguravača upozorili su da će biti potrebno više detalja kako bi se utvrdilo da li je bezbedan tranzit moguć.

(Ažurirano najnovijim Trumpovim komentarima u trećem pasusu.)

Oko osam stotina brodova zaglavljeno je u Persijskom zalivu usled blokade Ormuskog moreuza, ključnog pomorskog čvorišta za izvoz nafte. Uprkos najavama dvonedeljnog primirja, vlasnici teretnjaka i dalje nemaju jasne garancije bezbednog prolaza. Ova blokada je od početka rata Sjedinjenih Država i Izraela protiv Irana dovela do skoka cene nafte i do 50 odsto, a iranski napadi na energetsku i industrijsku infrastrukturu doveli su u pitanje globalno snabdevanje ključnim industrijskim sirovinama, uključujući i aluminijum, helijum, veštačka đubriva. Domino efekat reflektovan je i u revidiranim projekcijama globalnog privrednog rasta i inflacije - a tu temu Bloomberg Adria TV analizira sa Artemom Kočnevim. Na pitanje da li misli da će sukob imati negativan uticaj na globalnu ekonomiju čak i ako se neprijateljstva uskoro završe, Končev odgovara potvrdno. "Mislim da će uticaj svakako postojati i da će biti dugotrajan tokom cele godine, pre svega kroz više cene i posledice po globalni ekonomski rast. Ipak, smatram da su prvobitne procene objavljene tokom prethodnog meseca imale pomalo paničan ton. Inflacija će biti povišena zbog rasta cena nafte, ali i zbog nevoljnosti kompanija da realizuju isporuke kroz Ormuski moreuz usled velike neizvesnosti oko ishoda pregovora. Međutim, verujem da su ranije procene bile konzervativnije nego što je to potrebno s obzirom na razvoj situacije koji trenutno vidimo", ističe on. OECD je povećao prognozu inflacije za najveće ekonomije G20, sa prosekom od oko četiri odsto. Očekuje se da će najveći teret poneti Velika Britanija i SAD, dok se za Evropsku uniju prognozira oko 2,8 do 2,9 odsto. Kočnev podseća da kada se procene rade u trenutku dok se kriza još razvija, analitičari obično zauzimaju konzervativniji pristup. "Oni moraju da uzmu u obzir i najgori mogući scenario, posebno ako bi došlo do dalje eskalacije. Mnoge prognoze zasnivale su se na različitim pretpostavkama o trajanju sukoba i blokade Ormuskog moreuza. Smatram da će rast inflacije verovatno biti manji nego što se prvobitno očekivalo. Povećanje prognoze za oko jedan procentni poen u odnosu na ranije projekcije treba posmatrati kao gornju granicu scenarija pod pretpostavkom da primirje opstane. Ukoliko bi došlo do njegovog kršenja i nove eskalacije, tada bi se mogli ostvariti nepovoljniji scenariji koje su predstavili OECD ili Evropska centralna banka", zaključuje on. Ceo razgovor poslušajte u videu na vrhu članka.