Trump traži otvaranje Ormuskog moreuza uoči pregovora sa Iranom

Predsednik SAD Donald Trump zatražio je od Irana da ponovo otvori Ormuski moreuz, pojačavši time pritisak na Teheran uoči pregovora koji bi trebalo da omoguće da se krhko primirje pretvori u trajni mir.

Primirje koje je na snazi, i dalje je krhko. Kuvajt je saopštio da se petak rano ujutru desilo više napada dronovima na vitalne objekte, optuživši Iran i grupe povezane s tom zemljom za kršenje primirja čije postizanje su pre dva dana  objavili Vašington i Teheran. Rat je već odneo hiljade života i oštetio energetsku infrastrukturu širom naftom bogatog Persijskog zaliva.

Delegacije SAD i Irana trebalo bi da se sastanu u Pakistanu u subotu, a isporuke kroz Ormuski moreuz, kroz koji je pre rata prolazilo oko petine svetske nafte i tečnog prirodnog gasa, predstavljaju ključnu tačku spora.

"Iran radi veoma loš posao, neki bi rekli i nečasno, kada je reč o omogućavanju transporta nafte kroz Ormuski moreuz. Nismo se tako dogovorili!", napisao je Trump u objavi na mreži Truth Social u četvrtak. "Videćete da će nafta početi da teče, sa ili bez pomoći Irana, a meni je svejedno na koji način."

Trump je upozorio Iran da ne uvodi naknade za tankere koji prolaze kroz taj moreuz, navodeći da se, ako se takva praksa primenjuje, mora dmah prestati s tim. Drugim rečima, on je poručio Teheranu da ne sme da naplaćuje prolaz brodovima kroz ovu ključnu svetsku naftnu rutu, i da to neće biti prihvaćeno u okviru postojećih dogovora i pregovora.

Saobraćaj kroz strateški vodeni put praktično je stao otkako je počeo rat SAD i Izraela protiv Irana 28. februara. Ni nakon početka primirja nema znakova da se tu nešto promenilo i saobrćaj oporavio.

Bloomberg

Liban, gde Izrael vodi paralelni rat protiv milicije Hezbolah povezane s Iranom, još je jedno žarište sukoba. Iran je saopštio da je na SAD odgovornost za prekid borbi u Libanu, dok američki zvaničnici tvrde da ta zemlja nije bila deo sporazuma o primirju.

Ipak, Trump je rekao da je optimističan u vezi sa postizanjem dogovora s Iranom.

Predsednik SAD rekao je u intervjuu telefonom za NBC News da su iranski lideri "mnogo razumniji" nego što to sugerišu njihove izjave.

On je takođe rekao da će izraelski premijer Benjamin Netanyahu "ublažiti intenzitet" vazdušnih udara na Liban, nakon što je s njim razgovarao telefonom u sredu.

Iranski predsednik Masoud Pezeshkian ocenio je da izraelski napadi u Libanu predstavljaju "očigledno kršenje" primirja i da će obesmisliti planirane mirovne pregovore.

Pakistanski premijer Shehbaz Sharif koji je ključni posrednik, prvobitno je rekao da primirje uključuje i Liban, dok su američki i izraelski zvaničnici kasnije naveli suprotno.

Odluka izraelskog premijera da direktno pregovara s Libanom uticala je da cena nafte padne u četvrtak, nakon što su  SAD pristale da sledeće nedelje budu domaćin sastanka na kome će se razgovarati o nastavku pregovora o primirju između Izraela i Libana, rekao je zvaničnik Stejt departmenta.

Ipak, izraelski lider je ponovio svoj stav da tekući napadi u Libanu nisu predmet dogovora o primirju između SAD i Irana.

Saobraćaj kroz Ormuski moreuz se u suštini ne odvija, jer brodovlasnici čekaju pojašnjenje statusa moreuza.

Komercijalni saobraćaj je i dalje znatno ispod nivoa pre rata, uprkos tvrdnjama državnih medija da je Iran otvorio dve bezbedne pomorske rute.

Novi vrhovni lider Irana Mojtaba Khamenei, čiji je otac ubijen na početku rata, naveo je u objavi na Telegramu da će Iran "definitivno podići upravljanje Ormuskim moreuzom na novi nivo", iako nije jasno da li se to odnosi na ranije zahteve Therana da zadrži kontrolu nad tim pomorskim putem, što su SAD odbacile.

Khamenei je takođe ponovio da Iran traži ratne reparacije, mada se ocenjuje da su male šanse da taj zahtev bude prihvačen u pregovorima sa američkom stranom.

Geopolitički događaji u četvrtak dodatno su podstakli sumnje u izglede za postizanje dugoročnog dogovora kojim bi se okončao rat koji je zahvatio Bliski istok.

SAD i Iran su, nakon što su se sukobi u regionu nastavili u sredu, delimično obustavili većinu napada. Međutim, u četvrtak uveče Ministarstvo spoljnih poslova Kuvajta saopštilo je da su zabeleženi novi napadi koje su izveli Iran i njegove posredničke grupe.

Iranska Islamska revolucionarna garda (IRGC) saopštila je da iranske oružane snage nisu lansirale dronove niti rakete na bilo koju državu od početka primirja, javila je državna iranska Press TV.

Saudijska Arabija, u kojoj je dan ranije napadnut ključni naftovod, izgubila je proizvodne kapacitete od više od pola miliona barela dnevno zbog iranskih udara, saopštila je državna saudijska novinska agencija Saudi Press Agency. Zbog napada na crpnu stanicu koja opslužuje važan Istočno-zapadni naftovod, ove nedelje dnevni protok je smanjen za 700.000 barela, navodi agencija.

Cene nafte skočile su pred kraj trgovanja u četvrtak nakon vesti o padu proizvodnih kapaciteta.

Brentom se u petak ujutru u 6:40 po londonskom vremenu trgovalo po ceni koja je porasla za oko jedna odsto na gotovo 97 dolara po barelu. Azijske berze su porasle, čime se nastavio prvi nedeljni dobitak od početka sukoba, dok investitori  sa oprezom očekuju pregovore ovog vikenda.

Očekuje se da će američku delegaciju na razgovorima zakazanim u Islamabadu, glavnom gradu Pakistana, predvoditi potpredsednik SAD JD Vance.

Bloomberg

Izraelska vojska je u četvrtak naredila stanovnicima osam bejrutskih četvrti da se evakuišu uoči napada, nakon velike operacije u kojoj je prethodnog dana poginulo više od 300 ljudi.

Pošto su u Iranu i širom Bliskog istoka napadi sada uglavnom sporadični, međunarodna pažnja se preusmerila na Liban, gde je Izrael ponovo pokrenuo kampanju protiv Hezbolaha nakon što je ta militantna grupa počela da ispaljuje rakete preko izraelsko-libanske granice na početku rata.

Liban je već decenijama poprište sukoba između Izraela i Hezbolaha. Ova grupa je osnovana 1982. godine kao reakcija na izraelsku okupaciju juga zemlje, a ideološki je bila inspirisana šiitskom revolucijom u Iranu koja se desila tri godine ranije. Vremenom je prerastao u najmoćnijeg iranskog posrednika u regionu, pomažući Teheranu da odvrati protivnike i proširi uticaj širom Bliskog istoka.

Danas je Hezbolah najvažniji iranski saveznik u mreži povezanih grupa, koja uključuje Hute u Jemenu i Hamas u Gazi.

Hezbolah i Izrael su ranije vodili otvoreni sukob tokom dva meseca 2024. godine, pre nego što je u novembru te godine postignuto privremeno primirje. Libanska vlada je obećala da će razoružati grupu, ali u tome nije uspela, jer Hezbolah odbija da se razoruža.

Rat na Bliskom istoku odneo je više od 5.500 života, pokazuju zvanični podaci i podaci nevladinih organizacija. Više od 3.600 ljudi poginulo je u Iranu, procenjuje američka organizacija Human Rights Activists News Agency, dok je u Libanu stradalo više od 1.700 ljudi, navode državni izvori.

Izrael tvrdi da je ubio više od 1.400 boraca Hezbolaha, od toga 200 u sredu. Izraelske vlasti saopštile su da je oko tridesetak Izraelaca poginulo, dok je sličan broj žrtava zabeležen u zemljama Persijskog zaliva. Nekoliko desetina osoba je stradalo u Iraku, a prema podacima američke Centralne komande, poginulo je i 13 američkih vojnika.