Iran je saopštio da je odbio američki predlog za prekid vatre i nastavio napade na Izrael i arapske države u Persijskom zalivu. Teheran je time zadao udarac naporima Vašingtona da se okonča rat koji je izazvao haos širom Bliskog istoka i globalnih tržišta.
Inicijativa američkog predsednika Donalda Trumpa za pokretanje indirektnih pregovora je nelogična i neizvodljiva u ovoj fazi sukoba, izvestila je u sredu iranska poluzvanična agencija Fars, pozivajući se na neidentifikovane izvore.
Iran je usredsređen na ostvarenje svojih ciljeva i rat se može okončati samo ukoliko oni budu ostvareni, a ne prekid vatre, navela je agencija Fars.
Iran je, prema navodima Press TV-a, postavio pet ključnih uslova za okončanje rata: da protivnik poptuno obustavi "agresij" i "atentate", da se uspostave pouzdani mehanizmi koji bi sprečili ponovno izbijanje sukoba protiv Irana, jasno definisanu i garantovanu isplatu ratne štete i reparacija, okončanje borbi na svim frontovima i za sve uključene grupe otpora u regionu, kao i međunarodno priznanje i čvrste garancije suverenog prava Irana na kontrolu nad Ormuškim moreuzom.
Opširnije
Trump gura plan od 15 tačaka za okončanje rata s Iranom
Sjedinjene Američke Države izradile su nacrt sporazuma od 15 tačaka za okončanje sukoba sa Iranom, ali uprkos diplomatskim porukama iz Vašingtona, borbe se nastavljaju, a tržišta ostaju razapeta između optimizma i straha od daljih poremećaja u snabdevanju energentima.
25.03.2026
Trump tvrdi da je Iran spreman na ustupke i da nudi 'poklon'
Predsednik SAD Donald Trump ponovio je da se vode pregovori sa Iranom i da je Teheran spreman da odustane od nuklearnog oružja, kao i da nudi unosan "poklon" koji ima veze sa transportom energenata kroz Ormuski moreuz.
24.03.2026
WSJ: SAD će uputiti pripadnike elitne jedinice na Bliski istok
SAD planiraju da rasporede oko 3.000 vojnika iz 82. padobranske divizije na Bliski istok, objavio je u utorak Wall Street Journal (WSJ), dok Bela kuća razmatra opcije kako da otkloni iransku blokadu Ormuskog moreuza.
24.03.2026
Od filmova do vina - Trumpov rat s Iranom potresa svetsku privredu
Poremećaji u snabdevanju izazvani ratom SAD i Izraela protiv Irana šire se svetskom privredom, podstičući zabrinutost da će inflatorni udar na kompanije i potrošače primorati donosioce odluka da povećaju troškove zaduživanja.
24.03.2026
SAD su pripremile mirovni predlog od 15 tačaka, koga je, prema izvorima upoznatim sa situacijom, Iranu dostavio Pakistan, što ukazuje da se administraciji predsednika Trumpa žuri da reši sukob koji je pokrenula zajedno sa Izraelom pre gotovo mesec dana.
Cene brenta porasle su blizu 100 dolara po barelu nakon izveštaja agencije Fars, jer su nade u skori završetak sukoba splasnule.
Iran je u sredu nastavio raketne napade i napade dronovima na Izrael i arapske zemlje u Persijskom zalivu, iako je najavljen mirovni predlog. Saudijska Arabija presrela je dron na istoku zemlje, dok se prilikom napada na Kuvajt zapalio rezervoar za gorivo na glavnom aerodromu. Iranski mediji navode da je ispaljeno više projektila ka Izraelu.
Nema mnogo naznaka da će Iran popustiti uprkos neprekidnom bombardovanju. U međuvremenu, ekonomske posledice rata se sve više osećaju, jer je blokada Ormuskog moreuza izazvala globalni potres u snabdevanju energentima. To je podstaklo strahove od inflatorne krize i nestašica hrane širom sveta.
Iran je primio Trumpov predlog, javila je agencija Associated Press ranije u sredu, pozivajući se na dvojicu pakistanskih zvaničnika. Planom se predviđa da se smanji obim iranskog nuklearnog programa i ponovo uspostavli nadzor koji bi sprovodila Međunarodna agencija za nuklearnu energiju. Predviđeno je i da se ograniči iranski raketni program i omogući prolaz brodova kroz Ormuski moreuz. Zauzvrat, Iranu bi bile ublažene oštre ekonomske sankcije.
U međuvremenu, više iranskih zvaničnika negiralo da se pregovori uopšte vode. U saopštenju objavljenom tokom noći, iranska vojska je poručila SAD da ne nazivaju svoj poraz sporazumom. "Vaši unutrašnji sukobi su došli do tačke da vi pregovarate sami sa sobom", navodi se u saopštenju iranskih oružanih snaga koje je preneo državni medij IRIB News.
Trump je poručio da bi bilo koji mirovni sporazum morao da uključuje uvođenje zabrane Iranu da poseduje nuklearno oružje ili da obogaćuje radioaktivni materijal, čak i u civilne svrhe.
Predsednik SAD je rekao da se nada da će sporazum biti postignut do petka. To bi, međutim, moglo biti teško zbog velikih razlika među zaraćenim stranama, čak i u slučaju da pregovori zvanično počnu. Takođe nije jasno sa kim bi SAD pregovarale, s obzirom na to da nije jasno ko je ko u vlastima u Iranu nakon ubistva vrhovnog vođe Alija Khameneija prvog dana sukoba. Ubijeno je i više drugih visokih vladinih i vojnih zvaničnika.
Pored toga, nije jasno da li će Iran odmah omogućiti bezbedan prolaz komercijalnim brodovima kroz Ormuski moreuz, kao ni kako bi Izrael reagovao na eventualni dogovor.
Bloomberg
Cene nafte pale su za oko 5,5 odsto u sredu, pri čemu se brentom trgovalo po ceni nešto nižoj od 99 dolara po barelu oko 10.15 po londonskom vremenu, jer su trgovci reagovali na poruke da se traži rešenje za kraj rata. Cena brenta pala je sa 112 dolara po barelu, koliko je iznosila krajem prošle nedelje, nakon što je Trump najavio početak pregovora.
"New York Times" je prvi javio da su SAD pripremile predlog od 15 tačaka. Bela kuća nije odmah odgovorila na zahtev za komentar dostavljen u utorak uveče.
Nije jasno da li Izrael, koji je zajedno sa SAD pokrenuo rat 28. februara, odobrava Trumpove inicijative. Izraelski zvaničnici su poručili da će zasad nastaviti sa napadima na Iran.
Izraelski premijer Benjamin Netanyahu je zamolio svog bliskog saradnika Rona Dermera da prati američko-iranske pregovore i osigura da se interesi Izraela poštuju. Ovo imenovanje pokazuje koliko Netanyahu ozbiljno shvata pregovore i koliko njegova vlada brine da SAD ne postignu sporazum koji bi ugrozio bezbednost Izraela.
Iran je ranije kao uslove za okončanje sukoba postavio zahteve da mu SAD i Izrael plate odštetu i garantuju da ga neće ponovo napasti.
Arapske zemlje u Persijskom zalivu, poput Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata, razmatraju mogućnost da se uključe u rat protiv Teherana, rekli su izvori upoznatim sa situacijom. Međutim, tako bi postupile samo ako Iran bombarduje njihovu ključnu energetsku i vodovodnu infrastrukturu, što je visok prag, navode ti izvori.
Turska, s druge strane, intenzivno radi na diplomatskom planu kako bi sprečio da se zemlje Persijskog zaliva uključe u rat, rekle osobama upućene u te aktivnosti.
Trump je rekao da su njegovi specijalni izaslanici Steve Witkoff i Jared Kushner, kao i državni sekretar Marco Rubio, učestvovali u pregovorima sa Iranom. Pakistan se ponudio da posreduje.
I pored pregovora, Trump je naredio da se na Bliski istok pošalje više hiljada vojnika dok razmatra opcije za okončanje blokade Ormuskog moreuza, ključnim plovnim putem kojim se prevoze nafta, prirodni gas, metali i druge sirovine i roba.
Predsednik se u utorak pohvalio da se SAD nalaze u dobroj pregovaračkoj poziciji, tvrdeći da su u višenedeljnim napadima uništene iranske rakete, lanseri i brodovi.
Istovremeno, u SAD, Aziji i širom sveta osećaju se posledice sukoba pošto su skočile cena goriva i đubriva, jer tankeri izbegavaju Ormuski moreuz.
Bloomberg
Koliku kontrolu ima Iran, pokazuje i to što je ta zemlja počela da naplaćuje tranzitne takse pojedinim komercijalnim brodovima. Prema izvorima upućenim u situaciju, za tranzit se, od slučaja do slučaja, traži da se plati i do dva miliona dolara, čime se praktično uvodi provizorna putarina na ovom plovnom putu. Zvaničnici Trumpove administracije rekli su da će viši troškovi izazvani ratom biti privremeni.
Nastavka sukoba, osim zabrinutosti za ekonomiju, izaziva nezadovoljstvo kod saveznika SAD i produbljuje geopolitičke tenzije. Pre nego što je Trump naredio da se na pet dana odloži plan za bombardovanje iranske energetske infrastrukture, pojedine zemlje su upozoravale SAD da rat prerasta u katastrofu.
Prema zvaničnim podacima i podacima nevladinih organizacija, do sada je u sukobu poginulo više od 4.300 ljudi. Od toga, oko tri četvrtine je stradalo u Iranu, dok je više od 1.000 ljudi poginulo u Libanu, gde se Izrael bori protiv militantne grupe Hezbolah, koju podržava Teheran. Više desetina ljudi je poginulo u Izraelu i zemljama Persijskog zaliva.
- Ažurirano uslovima koje postavio Iran.
.webp){kind=icon}
