Od filmova do vina - Trumpov rat s Iranom potresa svetsku privredu

Poremećaji u snabdevanju izazvani ratom SAD i Izraela protiv Irana šire se kroz svetsku privredu, podstičući zabrinutost da će inflatorni udar na kompanije i potrošače primorati donosioce odluka da povećaju troškove zaduživanja.

Dok su se efekti uvođenja carina američkog predsednika Donalda Trumpa mesecima postepeno prenosili kroz lance snabdevanja, nagli rast cena nafte, prirodnog gasa, aluminijuma, đubriva i hemikalija od početka bombardovanja Teherana 28. februara brzo je povećao troškove menadžerima fabrika, poljoprivrednicima i prevoznicima robe.

Sada efekti dopiru i do industrija koje su delovale zaštićeno od posledica ili previše udaljeno da bi ih osetile. I malo je verovatno da će se to uskoro promeniti, iako je Trump u ponedeljak nagovestio da je moguće primirje.

U Bengaluruu, producenti filma vrednog šest milijardi rupija (65 miliona dolara) "Toxic: A Fairy Tale for Grown-ups" odložili su premijeru sa marta na jun zbog straha da bi mogli da izgube publiku u zemljama Persijskog zaliva ,velikom tržištu za indijske filmove zbog brojne južnoazijske dijaspore. Zbog tog odlaganja, praznik Eid od 19. do 22. marta prošao je bez velike indijske premijere prvi put od 2020.

U Kalabriji, na jugu Italije, poljoprivrednici brinu zbog smanjenja profita jer se viši troškovi dizela, đubriva i pesticida prepliću s Trumpovim carinama, što istovremeno povećava troškove i slabi tražnju. U Pakistanu su ljubitelji najvećeg turnira u kriketu pozvani da ostanu kod kuće i utakmice gledaju na televiziji kako bi se štedelo gorivo.

U SAD, podsticaj potrošnji koji dolazi od većih poreskih povraćaja slabi jer potrošači plaćaju više cene goriva. Ugostiteljski sektor u Velikoj Britaniji, već pogođen naglim rastom cena energije nakon ruske invazije na Ukrajinu pre četiri godine, ponovo se suočava s istim problemima.

"Energetska kriza iz 2022. pokazuje da poverenje potrošača može brzo da padne i da se sporo oporavlja", rekao je Saxon Moseley, zadužen za sektor turizma i ugostiteljstva u konsultantskoj kući RSM UK, u saopštenju od 18. marta. "Ako se situacija nastavi, mogli bismo da vidimo rast ulaznih troškova u sektoru hrane, logistike i komunalnih usluga, što bi moglo da dovede do viših troškova i dodatnog slabljenja tražnje kasnije ove godine."

Za države s ograničenim budžetima malo je prostora za podsticaje koji bi ublažili udar. Subvencije za gorivo u ekonomijama poput Indonezije rizikuju narušavanje fiskalne ravnoteže, dok se najveći ekonomski udar očekuje u zemljama u razvoju. Iako restriktivnija monetarna politika može da ublaži inflatorne pritiske, povećanje kamatnih stopa uz rast računa za energiju predstavlja dvostruki udar za domaćinstva.

'Spremni da delujemo'

Visoko zadužena domaćinstva u Australiji plaćaće oko 100 australijskih dolara (71 dolar) mesečno više za stambene kredite nakon što je rat u Iranu 17. marta učinio povećanje kamatnih stopa gotovo izvesnim.

Dva dana kasnije, Banka Engleske je saopštila da je "spremna da deluje" kako bi obuzdala rast inflacije, što je podstaklo trgovce da povećaju očekivanja o rastu kamatnih stopa već narednog meseca. Tržišta očekuju gotovo tri povećanja kamatnih stopa od po 0,25 procentnih poena ove godine od strane Evropske centralne banke (ECB). Očekivanja da će Federalne rezerve (Fed) smanjiti troškove zaduživanja ove godine - što je Trump često zahtevao - oslabila su, iako većina donosilaca odluka u Fedu i dalje očekuje jedno smanjenje.

Kako se ekonomski pritisci šire, a finansijska tržišta padaju, čini se da Trump traži izlaz. U ponedeljak je odložio rok za Iran da ponovo otvori Ormuski moreuz za pet dana, pozivajući se na pregovore o smanjenju tenzija. Taj potez izazvao je nagli pad cene nafte tipa brent i oporavak američkih akcija i državnih obveznica.

Nisu samo energija i robe u opasnosti da poskupe u slučaju dugotrajnog sukoba. Svetska trgovinska organizacija upozorila je prošle nedelje da bi njena prognoza rasta obima svetske trgovine robom od 1,9 odsto ove godine mogla biti ugrožena ako rat na Bliskom istoku zadrži visoke cene energije tokom dužeg perioda. Pogođene bi bile i međunarodne usluge zbog očekivanog rasta cena avio-karata i transporta robe.

"Bliski istok je čvorište transporta i turizma, a te usluge su veoma važne za svetsku privredu", rekao je glavni ekonomista Svetske trgovinske organizacije (STO) Robert Staiger za TV Bloomberg u petak.

Ako rat visokog intenziteta potraje i Ormuski moreuz ostane blokiran narednih nekoliko nedelja, model Bloomberg Economicsa predviđa cenu nafte blizu 110 dolara za barel, uz širenje štete kroz svetsku ekonomiju. Takav scenario smanjio bi BDP Velike Britanije i evrozone za oko 0,5 procentnih poena i povećao inflaciju za jedan procentni poen. U SAD bi se uticaj najviše osetio kroz cene, s inflacijom višom za oko 0,7 procentnih poena u odnosu na predviđanja pre rata.

"Ako rat potraje tri meseca, što smatramo manje verovatnim, cena nafte mogla bi da se približi nivou od 170 dolara za barel", navode analitičari. "Na tom nivou šok se pojačava, a negativni efekti na rast i inflaciju gotovo se udvostručuju."

Pod uticajem izjava centralnih bankara koji ukazuju na rast kamatnih stopa tokom protekle nedelje, prinosi od obveznica su porasli, dok američkim državnim obveznicama preti gubitak na godišnjem nivou. Prinosi od kratkoročnih državnih obveznica porasli su i u Kanadi, Brazilu, Velikoj Britaniji i Južnoj Koreji.

Finansijski uslovi su se pogoršali u SAD i Evropi | Bloomberg

"Tržište traži izlaz, tržište traži primirje", rekao je strateg Bank of America Michael Hartnett za TV Bloomberg. Dodao je da se finansijski uslovi zaoštravaju i da će Fed teško ublažiti pritisak ako cene nafte ostanu visoke.

U Indiji se posledice već šire izvan energetskog sektora. "Toxic", film čija se radnja dešava u primorskom raju Goi, gde moćni narko-kartel vuče konce iza fasade sunčanih plaža, samo je jedan od nekoliko filmova čija je premijera odložena.

"Trenutna neizvesnost, posebno na Bliskom istoku, stvorila je situaciju koja utiče na naš cilj da dopremo do što šire publike", napisao je glavni glumac i koproducent Yash na mreži X. "Zato smo, u interesu partnera i publike, doneli tešku, ali pažljivo razmotrenu odluku da pomerimo premijeru."

Analitičari filmske industrije upozoravaju da bi prihodi od bioskopskih karata u regionu Persijskog zaliva mogli da padnu za 20 do 25 odsto zbog rata. Ukupni gubici na tržištu UAE-GCC (tržište Ujedinjenih Arapskih Emirata i zemalja Saveta za saradnju zemalja Zaliva, prim. prev.) procenjuju se na oko 15 miliona dolara.

Indija je privredno najizloženijim posledicama rata jer uvozi oko 90 odsto nafte i gotovo polovinu tečnog naftnog gasa. Oko polovine uvoza nafte i više od tri četvrtine uvoza tog gasa prolazi kroz Ormuski moreuz. Od fabrika do restorana i dostavljača, nestašice gasa se već osećaju, a grad Puna na jugu zemlje čak je obustavio upotrebu tog goriva za kremacije.

Uticaj na cene i rast nije linearan, rekla je ekonomistkinja Madhavi Arora.

"Ograničenja u snabdevanju naftom i gasom sada utiču na tražnju i operativne kapacitete u različitim industrijama", rekla je. "Rast bi mogao da se suoči s pritiscima kroz više kanala: slabija potrošnja zbog pada kupovne moći domaćinstava; ograničena državna potrošnja zbog mogućeg rasta subvencija za naftu; i slabije investicije jer viši ulazni troškovi smanjuju profitabilnost kompanija."

Neki direktori upozoravaju da bi problemi u snabdevanju mogli da se pogoršaju ako se uska grla ne otklone.

"Svi koji nešto proizvode moraju da obrate pažnju na ovo, kao i svi potrošači u našoj ekonomiji", rekao je John Pfeifer, predsednik i izvršni direktor kompanije Oshkosh Corp., na konferenciji za investitore 18. marta. On je naveo da kroz Ormuski moreuz prolazi 25 odsto svetskog aluminijuma. "To bi bilo veoma ometajuće za privrede, našu i druge, ako se brzo ne reši."

Za Francesca Scalu, vinara treće generacije iz Kalabrije, skok cene dizela za 60 odsto dolazi u najgorem trenutku. Traktori već pripremaju zemlju za sezonu, dok se intenzivni radovi odvijaju od aprila do sredine jula. "Sve će biti skuplje", rekao je Scala.

Iako država omogućava poljoprivrednicima gorivo bez poreza, Scala strahuje od troškova proizvodnje vina i testenine. Pritisak rasta cena goriva dolazi istovremeno s Trumpovim carinama, a kako prodaja vina opada širom sveta, verovatno će morati sam da snosi dodatne troškove.

"Ako podignemo cenu boce za jedan evro, siguran sam da ćemo prodati manje vina", rekao je.

Trumpova administracija delimično računa na veće poreske povraćaje kako bi podstakla rast privrede 2026. godine. Međutim, ako rat podigne cenu nafte na oko 83 dolara za barel ili više tokom većeg dela godine, to bi poništilo korist koju prosečno domaćinstvo ima od tih povraćaja, smatra Anna Wong, glavna ekonomistkinja za SAD u Bloomberg Economicsu.

Više cene benzina već umanjuju finansijski efekat poreskih povraćaja, prema proceni ekonomistkinje Citigroupa Gisele Young. Ona procenjuje da bi rast cena goriva za 20 odsto primorao Amerikance da potroše oko šest milijardi dolara više na gorivo u jednom mesecu.

Poreski povraćaji u SAD rastu | Bloomberg

Zasad su ukupni poreski povraćaji veći za oko 20 milijardi dolara u odnosu na prošlu godinu, prema podacima Poreske uprave SAD. Ako cene goriva ostanu visoke tri do četiri meseca, taj višak bi mogao brzo da nestane i "u suštini poništi veliki deo većih poreskih povraćaja, ako ne i potpuno", rekla je Young.

Joe Lavorgna, glavni ekonomista u SMBC Nikko Securities America i bivši zvaničnik Ministarstva finansija SAD, rekao je da rast cena goriva praktično deluje kao povećanje poreza jer potrošači moraju da snose taj trošak.

"Još nekoliko nedelja je u redu. Ako ovo potraje nekoliko meseci, imaćemo problema", rekao je Lavorgna za TV Bloomberg 18. marta. "Moramo da pratimo poverenje potrošača i vidimo da li ekonomija može da izdrži."

Pod pritiskom su već i američki poljoprivrednici, iako su dobili 12 milijardi dolara državne pomoći tokom prve godine Trumpovog drugog mandata. Pripremaju se za setvu i suočavaju s naglim rastom troškova đubriva i goriva, što može dovesti do nestašica hrane i viših cena u prodavnicama.

"Ne samo da je ovo pretnja našoj bezbednosti hrane - i time nacionalnoj bezbednosti - već bi takav šok u proizvodnji mogao da podstakne inflaciju u celoj ekonomiji SAD", napisao je predsednik Američke federacije poljoprivrednika Zippy Duvall u pismu Trumpu ovog meseca.

Guvernerka centralne banke Australije Michele Bullock sažela je dilemu monetarne politike nakon povećanja kamatnih stopa 17. marta.

"Ako ne povećamo kamatne stope, sekundarni efekti rasta cena goriva ući će u lance snabdevanja", rekla je. "Ako se inflacija ukoreni, troškovi će rasti svuda, a to bi bio mnogo gori ishod."