Rat na Bliskom istoku i strah od inflacije ruše cene zlata i srebra

Cena zlata je više nego poništila ovogodišnji rast, beležeći pad deveti dan zaredom, dok je rat na Bliskom istoku povećao inflatorne rizike i podigao očekivanja o rastu kamatnih stopa. Cena srebra pala je za više od 10 odsto.

Cena zlata na spot-tržištu pala je za čak 8,8 odsto, na oko 4.100 dolara za uncu. Od početka sukoba, rast cena energije podigao je očekivanja da će Federalne rezerve (Fed) i druge centralne banke povećati kamatne stope. To predstavlja negativan faktor za zlato, koje ne donosi prinos i koje je upravo zabeležilo najveći nedeljni pad od 1983. godine.

Zlato pod pritiskom rata SAD i Izraela protiv Irana - cena pada svake nedelje od početka sukoba | Bloomberg

Nestabilno trgovanje zlatom pratilo je šira tržišta, dok se sirovom naftom trgovalo po ceni blizu najvišeg nivoa na zatvaranju trgovanja od sredine 2022. godine, a tržišta akcija takođe su bila volatilna. U tri nedelje od početka rata 28. februara, pad cene zlata delimično je posledica prinudne prodaje, jer investitori nastoje da pokriju gubitke u drugim delovima svojih portfelja. Prošle godine trgovanje zlatom završeno je na nivou od 4.319,37 dolara za uncu.

"Obim pada cene zlata nije bez presedana, ali je tempo pada znatno brži nego u mnogim istorijskim slučajevima", rekao je Wayne Gordon, investicioni savetnik u odeljenju za upravljanje imovinom kompanije UBS Group AG.

Tokom vikenda, američki predsednik Donald Trump dao je Iranu rok od dva dana da ponovo otvori Ormuski moreuz ili će njegove elektrane biti bombardovane. Iran je uzvratio da će "potpuno" zatvoriti ovaj strateški plovni put i gađati energetsku, informaciono-tehnološku i infrastrukturu za desalinizaciju ako njegove elektrane budu napadnute. Trumpov ultimatum iznet je u 19.44 po vremenu u Njujorku u subotu.

                      

Kina obećava odgovor na suficit, a skuplja energija paradoksalno ublažava deflaciju Premijer Kine Li Qiang obećao je da će se Peking pozabaviti trgovinskim suficitom, koji već godinama predstavlja jednu od ključnih tačaka neslaganja sa velikim trgovinskim partnerima, uključujući Evropsku uniju i Sjedinjene Američke Države. Prema rečima investicionog direktora kompanije KraneShares, Brendana Aherna, rast cena energije trenutno predstavlja izazov ne samo za Kinu, već i za globalnu ekonomiju. "Inflatorni šok nije problem samo za Kinu, već i za čitavu svetsku ekonomiju, odnosno za zemlje koje su njeni trgovinski partneri. Kao i druge ekonomije, Kina se suočava sa pritiscima zbog visokih cena nafte. Ipak, rast cena energenata mogao bi da ima i neočekivan efekat - da delimično ublaži dugotrajan problem deflacije sa kojim se kineska ekonomija suočava", kaže Ahern. On dodaje da, koliko god zvučalo paradoksalno, određeni nivo inflacije može imati pozitivan efekat na kinesku ekonomiju. "Kina je u boljoj poziciji od mnogih azijskih ekonomija kada je reč o energetskim šokovima, zahvaljujući velikim zalihama nafte i strukturi proizvodnje električne energije. Država raspolaže značajnim rezervama, dok se oko polovine električne energije proizvodi iz obnovljivih izvora, uz veliki udeo domaćeg uglja. Zbog toga je izloženost kineske ekonomije nafti i gasu u proizvodnji struje relativno ograničena. U tom smislu, Kina je znatno otpornija od ekonomija poput Japana, Južne Koreje, Tajvana ili Filipina, koje su daleko zavisnije od uvoza energenata."

  

Reakcija zlata na "trenutni makroekonomski šok ima jasan tržišni presedan", rekao je David Wilson, direktor strategije za sirovine u BNP Paribas SA. "Ako pogledate sva tri prethodna ciklusa ekonomskih šokova - 2008, 2020. i 2022 - cena zlata je u početku padala kako su tržišta reagovala na nove informacije, pri čemu su investitori obično prodavali imovinu kako bi držali američki dolar", rekao je, dodajući da je nakon sva tri perioda usledio dugotrajan rast.

Indeks relativne snage za zlato u periodu od 14 dana, koji se koristi kao pokazatelj zamaha, nastavio je pad ispod nivoa od 30, što neki trgovci tumače kao signal da je zlato preprodato. Istovremeno, hedž-fondovi i drugi veliki spekulanti povećali su neto duge pozicije u zlatu na najviši nivo u poslednjih sedam nedelja zaključno sa 17. martom, pokazuju nedeljni podaci američke vlade objavljeni u petak.

Cena zlata na spot-tržištu pala je za 8,6 odsto, na 4.108,64 dolara za uncu u 15.22 u Singapuru. Cena srebra pala je za 9,2 odsto, na 61,66 dolara. Cene platine i paladijuma takođe su zabeležile pad. Bloomberg Dollar Spot Index, koji meri vrednost američke valute, porastao je za 0,3 odsto.

(Tekst ažuriran izjavama Brendana Aherna.)