Trump odlaže napade na Iran i najavljuje pregovore - tržišta reagovala padom nafte

Američki predsednik Donald Trump odložio je najavljene napade na iransku energetsku infrastrukturu i elektrane za pet dana, kako je naveo, "čekajući ishod pregovora sa Iranom o okončanju rata koji traje već 24 dana".

Obe strane žele da "postignu dogovor", rekao je novinarima u ponedeljak, dodajući da već postoje "značajne tačke saglasnosti". Glavni cilj ostaje sprečavanje Islamske Republike da razvije nuklearno oružje.

Iranski mediji brzo su osporili Trumpove tvrdnje, koje su prvo objavljene na društvenim mrežama. Agencija Fars je prenela da nije bilo "direktne ni indirektne komunikacije" s američkim liderom. Zvaničnici vlade još se nisu oglasili.

 

Cena nafte pala je više od 14 odsto odmah nakon Trumpovih izjava, koje su stigle iznenada, u trenutku kada su rasli strahovi od daljeg zaoštravanja sukoba. Gubici su kasnije delimično ublaženi nakon izveštaja Farsa, dok su pojedini trgovci izrazili sumnju u tačnost Trumpovih navoda. Trump je rekao da pregovore s američke strane vode izaslanik Steve Witkoff i njegov zet Jared Kushner. Iran, kako je naveo, predstavlja "visoki zvaničnik", ali ne vrhovni vođa Mojtaba Khamenei. Takođe je izjavio da bi SAD i Iran mogli zajednički da kontrolišu Ormuski moreuz, ključnu rutu za transport nafte i gasa, dok bi Vašington mogao da preuzme kontrolu nad iranskim uranijumom.

Pregovori će se nastaviti tokom nedelje, naveo je Trump na društvenim mrežama.

Američki predsednik je od početka sukoba davao kontradiktorne izjave o stanju rata, što ukazuje da su mu prioriteti ponekad više usmereni na stabilizaciju cena nego na precizno informisanje javnosti.

Više zemalja Bliskog istoka, uključujući Tursku, Saudijsku Arabiju i Oman, učestvovalo je u neformalnim pregovorima s Iranom tokom protekle dve nedelje, sa ciljem obuzdavanja sukoba i eventualnog postizanja primirja između Islamske Republike i američko-izraelske koalicije.

Trump je Iranu dao rok do ponedeljka uveče po njujorškom vremenu da ponovo otvori Ormuz, a u suprotnom bi SAD i Izrael započeli bombardovanje energetskih postrojenja. Iran je zapretio napadima na energetsku, IT i vodnu infrastrukturu širom Bliskog istoka kao odgovor.

Iran je takođe poručio da će minirati "ceo Persijski zaliv" u slučaju novih napada na svoju obalu, saopštio je Nacionalni savet za odbranu. Iran je praktično zatvorio Ormuz na početku sukoba, koji su SAD i Izrael započeli vazdušnim udarima 28. februara, u kojima je ubijen bivši vrhovni vođa Ali Khamenei. Zatvaranje ovog plovnog puta, kroz koji prolazi oko 20 odsto globalnog izvoza nafte i LNG-ja, dovelo je do skoka cena energenata i povećanja rizika od inflacije i krize hrane.

Ormuski moreuz ostaje blokiran za većinu transporta / Bloomberg

 

Iran je uzvratio napadima na Izrael i ciljeve širom Persijskog zaliva. Do sada je u ratu poginulo najmanje 4.200 ljudi, od čega više od tri četvrtine u Iranu.

Izrael ne očekuje skori kraj sukoba i planira nastavak operacija uz izbegavanje energetskih objekata, rekao je jedan izraelski zvaničnik. Izraelska vojska saopštila je da cilja iransku infrastrukturu i izvodi napade u Teheranu, dok Iran nastavlja sa odgovorima. Napadi dronovima i raketama zabeleženi su u Izraelu, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Saudijskoj Arabiji, ali bez većih posledica.

Izrael se, takođe, priprema za proširenje kopnenih operacija u Libanu, gde paralelno vodi sukob sa Hezbolahom.

Akcije i obveznice su porasle nakon Trumpovih izjava o pregovorima o primirju, nakon prethodnog pada tokom sukoba. Trump je naveo više razloga za početak rata, uključujući eliminaciju iranskog nuklearnog programa, dok Iran negira razvoj nuklearnog oružja, ali nije dozvolio inspekcije Ujedinjenih nacija (UN) od ranijih napada prošle godine.

Nije jasno šta je rat do sada postigao, ali Trump je pod rastućim pritiskom u SAD da okonča sukob, posebno zbog rasta cena goriva. Izbori za Kongres zakazani su za novembar.

Napadi Izraela na ključna gasna postrojenja prošle nedelje izazvali su talas odmazdi i oštetili deo ključne energetske infrastrukture regiona, uključujući katarski LNG kompleks u Ras Laffanu.

Direktor Međunarodne agencije za energiju Fatih Birol rekao je da je više od 40 energetskih objekata u devet zemalja "teško ili veoma teško" oštećeno, što bi moglo produžiti poremećaje u globalnim lancima snabdevanja i nakon završetka sukoba. Birol je naveo da će biti potrebno vreme da se naftna polja, rafinerije i gasovodi ponovo osposobe.

 

Istovremeno, Ormuz ostaje blokiran za većinu brodova, iako su dva indijska tankera sa tečnim gasom uspela da prođu, pokazuju podaci o praćenju brodova. Iranski raketni napadi na Izrael intenzivirani su poslednjih dana. U subotu je oko 115 ljudi povređeno u gradovima Arad i Dimona. Iranski mediji navode da je to bio odgovor na napad na nuklearno postrojenje u Natanzu.

Izraelski premijer Benjamin Netanyahu ponovio je ciljeve vojne kampanje: "potpuno uništenje nuklearnog i raketnog programa Irana", uz stvaranje uslova za promenu vlasti u toj zemlji. Pozvao je i druge države da se uključe u rat.

Prema podacima Human Rights Activists News Agency, u Iranu je poginulo najmanje 3.231 čovek, među kojima 1.407 civila i 1.167 pripadnika vojske. U Libanu je broj poginulih premašio 1.000, dok su desetine ljudi stradale u Izraelu i arapskim državama.

- U pisanju pomogli Golnar Motevalli i Dana Khraiche.