Nafta ponovo raste zbog straha od eskalacije rata na Bliskom istoku

Nafta je nastavila da raste, ublažavajući oštar pad od ponedeljka, usled zabrinutosti da bi se i druge zemlje mogle uvući u rat na Bliskom istoku.

 

Brent je blizu 103 dolara po barelu, nakon što je u ponedeljak potonuo za 11 odsto pošto je predsednik Donald Trump odložio pretnju napadom na energetsku infrastrukturu Irana za pet dana, tvrdeći da se vode razgovori sa Teheranom. Iran je negirao da pregovori postoje, dok je Izrael nastavio napade. Američki referentni tip nafte West Texas Intermediate porastao je oko tri odsto.

Saveznici SAD u Persijskom zalivu sve su bliži uključivanju u sukob, objavio je Wall Street Journal. Među njima, saudijski prestolonaslednik Mohammed bin Salman sada želi da ponovo uspostavi odvraćanje i blizu je odluke da se pridruži napadima, navodi list pozivajući se na izvore upoznate sa situacijom.

"Ako bi se države Zaliva pridružile sukobu, to bi predstavljalo značajnu eskalaciju", rekla je Linh Tran, tržišna analitičarka u XS.com. "Tržište ostaje izuzetno osetljivo na nove vesti."

Brent je ovog meseca porastao više od 40 odsto zbog straha da će neprijateljstva između SAD, Izraela i Irana, koja su uzdrmala Bliski istok, izazvati globalnu energetsku krizu i podstaći inflaciju. Rat je blokirao tranzit kroz Ormuski moreuz, primoravajući proizvođače iz Persijskog zaliva da smanje dnevnu proizvodnju nafte za milione barela. Naftni derivati, poput dizela i avionskog goriva, porasli su još više od same sirove nafte, dodatno opterećujući potrošače i uznemiravajući vlade.

Posledice su nastavile da se šire. U Južnoj Americi, Čile planira da poveća cene goriva i do polovine, dok je u Aziji Japan naložio reviziju čitavog lanca snabdevanja naftnim proizvodima. Tajland je povećao cenu dizela, najveći kineski rafiner najavio je da će dati prioritet domaćem tržištu, dok su Filipini upozorili da je prizemljenje aviona zbog nestašice avionskog goriva "sasvim moguće".

"Ako ova kriza potraje, ova ekstremna zategnutost, koja je sada koncentrisana na Bliskom istoku i u Aziji, proširiće se", rekao je za Bloomberg TV Daan Struyven, jedan od šefova istraživanja globalnih robnih tržišta u Goldman Sachs Group Inc. Na kraju će, kako je naveo, biti potrebno smanjenje tražnje kako bi se ponuda ponovo uravnotežila.

Zamenik predsednika iranskog parlamenta Ali Nikzad rekao je da se Ormuski moreuz neće vratiti u prethodno stanje i da neće biti pregovora sa Vašingtonom, prenela je poluzvanična agencija Fars.

Teheran razmatra prepisku koju je dobio od SAD preko posrednika, objavio je CBS pozivajući se na visokog zvaničnika ministarstva spoljnih poslova. U međuvremenu, pogođena su gasna postrojenja u Isfahanu u centralnom Iranu, javlja Fars.

"Nije jasno dokle su stigli neformalni pregovori, niti da li je Iranska revolucionarna garda spremna na kompromis u ovoj fazi, dok i dalje čvrsto kontroliše Ormuski moreuz", naveli su analitičari RBC Capital Markets, uključujući Helimu Croft. "Za fizička tržišta, na kraju će verovatno biti presudni brodovi, a ne izjave."

Manji broj brodova uspeo je poslednjih dana da napusti Persijski zaliv, iako je većina saobraćaja kroz ovu ključnu rutu i dalje blokirana.

Cene:

• Brent za majsku isporuku porastao je 2,9 odsto na 102,81 dolar po barelu u 7.01 u Singapuru.

• WTI za majsku isporuku porastao je tri odsto na 90,75 dolara po barelu.

Tokom vikenda, Donald Trump zapretio je bombardovanjem iranske energetske infrastrukture ukoliko Ormuski moreuz ne bude potpuno otvoren u roku od 48 sati. Njegova odluka da pauzira napade tumači se kao pokušaj upravljanja cenama nafte, prema izvorima upoznatim sa diplomatskim razgovorima, što je i sam priznao u ponedeljak. "Cena nafte će pasti kao kamen čim se postigne dogovor", rekao je.

Predsednik SAD je takođe sugerisao da bi Vašington i Teheran mogli zajednički da kontrolišu Ormuski moreuz. Ovaj uski prolaz, koji povezuje Persijski zaliv sa globalnim tržištima, mogao bi uskoro biti otvoren "ako to bude funkcionisalo", rekao je.

Česte promene u porukama američkog lidera iscrpele su investitore, smanjujući obim trgovanja dok učesnici na tržištu pokušavaju da se snađu u gotovo neprekidnom toku, često kontradiktornih, vesti. Četiri od šest najvećih pomeranja u istoriji fjučersa brenta zabeležena su od početka sukoba.

"Ishod postignut pregovorima možda je najbolja među nizom loših opcija koje predsednik Trump ima", rekao je Will Todman, viši saradnik u programu za Bliski istok u Centru za strateške i međunarodne studije. Ipak, Iran će "ući u te razgovore sa velikim skepticizmom, strahujući da predsednik Trump samo kupuje vreme dok dodatne vojne snage ne stignu u region".