Trump balansira između rata i tržišta

Odluka Donalda Trumpa da odustane od pretnje da će uništiti iransku elektroenergetsku infrastrukturu doneta je nakon što su američki saveznici i zemlje Persijskog zaliva privatno upozorili predsednika na opasnosti sprovođenja te pretnje, prema rečima osoba upoznatih sa situacijom.

Predsednik SAD je u ponedeljak rekao da Iranu daje petodnevni predah od najavljenih mera, ukazujući na nove razgovore sa Teheranom, za koje veruje da bi mogli dovesti do dogovora i okončanja sukoba.

Međutim, Trumpova odluka usledila je nakon što su pojedini saveznici upozorili da rat brzo prerasta u katastrofu. Regionalni partneri su poručili SAD da bi trajno uništenje iranske infrastrukture gotovo neminovno dovelo do "propale države" nakon završetka sukoba, navode isti izvori, koji su govorili pod uslovom anonimnosti.

 

Povlačenje se takođe poklopilo sa još jednim interesom predsednika - smirivanjem tržišta uzdrmanih njegovim pretnjama i tekućim sukobom. Odluka, koja je objavljena neposredno pre početka trgovanja u SAD, delimično je bila usmerena na rešavanje tih zabrinutosti, i odmah je dovela do naglog pada cene brenta i oporavka indeksa S&P 500 i američkih državnih obveznica.

"Trumpu je bio potreban način da se povuče iz pretnje koja bi gotovo sigurno pokrenula novu rundu eskalacije, ovog puta prelaskom nove granice - gađanjem civilne energetske infrastrukture, što bi verovatno predstavljalo ratni zločin", rekla je Dana Stroul, bivša zamenica pomoćnika ministra odbrane za Bliski istok. "Sigurno nije slučajno što su najave o petodnevnoj pauzi i razgovoru objavljene neposredno pre otvaranja tržišta u SAD u ponedeljak ujutru", dodala je.

Trump je novinarima u ponedeljak rekao da su predstavnici Irana inicirali razgovore jer žele dogovor.

Donald Trump / Bloomberg

 

U razgovorima između neimenovanog iranskog zvaničnika, Trumpovog zeta Jareda Kushnera i savetnika Stevea Witkoffa u nedelju, Teheran je pristao da preda nuklearni materijal i da ne obnavlja nuklearni program, dodao je Trump, navodeći da bi trebalo da se pregovori nastave telefonom u ponedeljak. Na pitanje ko bi kontrolisao ključni Ormuski moreuz u okviru takvog sporazuma, Trump je rekao: "Možda ja i ajatolah - ko god da je ajatolah".

Iransko ministarstvo spoljnih poslova negiralo je postojanje takvih razgovora u izjavi za državnu agenciju Mizan.

"Videćemo kako će to ići, i ako bude dobro, doći ćemo do rešenja. U suprotnom, nastavićemo da bombardujemo bez zadrške", rekao je Trump.

Odluka da se obustave planirani napadi na energetske objekte viđena je kao pokušaj upravljanja cenama nafte, prema rečima izvora upoznatih sa pregovorima, što je Trump i priznao. "Cena nafte će naglo pasti čim se postigne dogovor. Mislim da se to već dešava danas. Imamo vrlo ozbiljnu šansu za sporazum", rekao je predsednik SAD.

Mešanje motiva podstaklo je pitanja u Vašingtonu i na Wall Streetu o realnim izgledima za mir. Trumpova poznata praksa povlačenja krajnjih pretnji, istorija Irana u razvlačenju nuklearnih pregovora, kao i raniji primeri korišćenja pregovora kao paravana za nove vojne akcije, naveli su diplomate i trgovce da sumnjaju u ishod. Dodatnu zabrinutost izazvala je brza reakcija Irana, koji je negirao razgovore, uz tvrdnje o pobedi.

"Povukao se nakon što je čuo da bi naše mete bile sve elektrane u Zapadnoj Aziji", prenela je iranska agencija Fars, pozivajući se na anonimni izvor. Nakon tog izveštaja, pad cena nafte je ublažen, uz skepsu trgovaca prema Trumpovim tvrdnjama.

 

Trumpovo insistiranje na direktnoj komunikaciji dočekano je s oprezom među saveznicima SAD, koji su zauzeli stav "sačekati i videti", s obzirom na njegove česte promene političkog kursa tokom tronedeljnog sukoba.

Trump je priznao da razgovori nisu vođeni sa Mojtabom Khameneijem, koji je postao vrhovni vođa nakon smrti svog oca Alija Khameneija u napadima. Rekao je da SAD nisu direktno čule novog lidera, niti su sigurne da li je živ, ali veruju, na osnovu obaveštajnih podataka, da Steve Witkoff i Jared Kushner pregovaraju sa "stvarnim" centrom moći u Iranu. Ipak, postoji rizik da pauza ojača iransku strategiju, posebno ako pregovori propadnu.

"Ovo može potvrditi uverenje Teherana da, ako uzvrati pretnjama, posebno prema energetskoj infrastrukturi u regionu - može naterati SAD na povlačenje", rekao je Jonathan Panikoff, bivši zamenik nacionalnog obaveštajnog oficira za Bliski istok. "U njihovoj percepciji, Iran ne samo da pobeđuje već ovakvo ponašanje dodatno jača njegovu sposobnost odvraćanja."

Istovremeno, Trump nije rekao da li će tokom petodnevne pauze obustaviti napade na vojne ciljeve. Izrael ne vidi skori kraj rata i planira nastavak operacija uz izbegavanje energetskih objekata, rekao je jedan izraelski zvaničnik. Izrael je unapred obavešten o Trumpovoj objavi na društvenim mrežama, a njegova vojska je u roku od sat vremena od najave izvela napade na srce Teherana. Nije jasno da li je ova odluka početak procesa okončanja rata. Portparol izraelske vojske rekao je da rat nije pauziran i da se borbe nastavljaju.

Trump je potvrdio da je razgovarao sa Izraelom o pregovorima i izrazio uverenje da će podržati eventualni sporazum. "Mislim da će Izrael biti veoma zadovoljan onim što imamo. Ovo bi bio mir za Izrael - dugoročan, garantovan mir, ako se ostvari", rekao je.

Više zemalja Bliskog istoka, uključujući Tursku, Saudijsku Arabiju i Oman, učestvovalo je u neformalnim pregovorima sa Iranom u poslednje dve nedelje kako bi obuzdale sukob i pokušale da postignu primirje. "To je odlično za druge zemlje regiona - Saudijsku Arabiju, UAE, Katar, Kuvajt i Bahrein", rekao je Trump.

Najaktivniji kanali komunikacije s Iranom vodili su se preko Turske i Omana, prema rečima diplomata, dok su poruke stizale i preko Rijada, Nju Delhija i Kaira. Ipak, nije jasno koliki su uticaj imali na Trumpovu odluku.

U isto vreme, više zalivskih zemalja, koje su pokušavale da ostanu van sukoba, zaoštrilo je stav prema Iranu nakon nedelja bombardovanja. Saudijska Arabija je poručila SAD da je spremna da napadne Iran ukoliko budu gađani njeni energetski i vodni objekti. UAE su bili među najglasnijima - zvaničnici su poručili da će se braniti od iranske agresije, a jedan savetnik predsednika rekao je da ih je Iran dodatno približio Izraelu i SAD.

Trumpova odluka oslikava neujednačen pristup ratu. Usledila je nakon tri dana tokom kojih je slao hiljade marinaca u region, govorio o mogućim kopnenim operacijama, sugerisao da se rat "bliži kraju", predlagao da drugi otvore moreuz, a zatim izdao ultimatum od 48 sati.

 

- U pisanju pomogli Arne Delfs, Peter Martin, Ethan Bronner, Jasmina Kuzmanovic, Donato Paolo Mancini i Selcan Hacaoglu.