Trump obećava zadržavanje trupa u Persijskom zalivu uoči pregovora s Iranom

Predsednik SAD Donald Trump obećao je da će zadržati trupe u Persijskom zalivu uoči razgovora sa Iranom koji bi trebalo da učvrste krhko primirje, dok je Ormuski moreuz i dalje praktično zatvoren jer brodovlasnici čekaju razjašnjenje statusa ključnog plovnog puta.

Obe strane međusobno se optužuju za kršenje primirja koje je objavljeno u utorak nakon skoro šest nedelja borbi, a spor oko toga da li se primirje odnosi i na izraelsku kampanju protiv Hezbolaha u Libanu postao je tačka razilaženja.

Potpredsednik SAD JD Vance izjavio je da Vašington nikada nije sugerisao da će izraelske operacije u Libanu biti obustavljene. Međutim, predsednik iranskog parlamenta Mohammad-Bagher Ghalibaf rekao je da nastavak napada na Hezbolah, uključujući operaciju u sredu u delovima Bejruta u kojoj je poginulo više od 200 ljudi, predstavlja jasno kršenje sporazuma.

 

                      

Iako je proglašeno dvonedeljno primirje između SAD i Irana, niz kontradiktornih akcija i izjava ukazuje da suštinske razlike sukobljenih strana ostaju, što primirje čini krhkim. O pregovorima i potencijalnom završetku rata na Bliskom istoku za TV Bloomberg Adria govorio je viši naučni saradik na Institutu za međunarodnu politiku i privredu Aleksandar Mitić. "U ovom trenutku je teško proceniti na osnovu čega se vode pregovori, jer znamo da postoji 15 američkih tačaka, pa iranskih deset, pa nekih 10 tačaka za koje niko ne zna šta se nalazi u njima, koje je spomenuo predednik Trump, prihvatajući da ne napadne Iran snažnije, kao što je najavio. Zatim, imamo pet tačaka na osnovu kojih je postignuto primirje, a koje su sastavili Kina i Pakistan, tako da u ovom trenutku postoji puno nedoumica", navodi Mitić. Izraelske operacije u Libanu, koje su se spominjale kao deo paketa tačaka, su nastavljene i to bi, prema njegovim rečima, moglo da naruši atmosferu pred početak pregovora ovog vikenda u Islamabadu. "Sa Donaldom Trumpom je jako teško proceniti šta zaista misli, ali činjenica je da je prošle godine pokazivao mnogo više razumevanja za situaciju u kojoj se nalaze Sjedinjene Američke Države, a to je situacija u kojoj oni žele da budu predvodnik u eri multipolarizacije, stvaranja novog multipolarnog poretka. Posredovali su u različitim sukobima, uključujući po pitanju Ukrajine, a onda je donet dokument strategije nacionalne bezbednosti u decembru prošle godine, koji je u velikoj meri oslikavao politiku nemešanja i neulaženja u neke neke nove sukobe. Svega nekoliko nedelja nakon toga, videli smo Venecuelu i praktično kidnapovanje predsednika Madura, a zatim i napad na Iran koji je usledio nakon puno upozorenja stručnjaka da se ne ide u takvom pravcu", rekao je Mitić.

  

Uprkos zaoštrenoj retorici, bilo je znakova da se primirje uglavnom poštuje u četvrtak, uz primetan pad napada širom arapskih država u Persijskom zalivu.

Diplomatski napori se nastavljaju, a američki i iranski zvaničnici trebalo bi da započnu razgovore u Islamabadu u subotu. Očekuje se da će Vance predvoditi američku delegaciju, dok bi iranski pregovarači trebalo da stignu u pakistansku prestonicu u četvrtak.

Teheran je objavio određene brodske rute kroz Ormuski moreuz, kojim je pre rata prolazilo oko petine svetske nafte i tečnog prirodnog gasa. Kontrola nad tim plovnim putem, i bezbedan prolaz tankera, biće ključna tema razgovora, dok i dalje postoje strahovi od globalne energetske krize.

Dva potpuno natovarena kineska naftna tankera deo su sve veće flote koja se okuplja na ulazu u moreuz.

Ukoliko Iran ne bude poštovao sporazum o primirju, "što je vrlo malo verovatno, tada će 'početi pucnjava' - veća i snažnija nego što je iko ikada video", napisao je Trump na mreži Truth Social neposredno pre ponoći u Vašingtonu u sredu. "To je dogovoreno odavno… bez nuklearnog oružja i Ormuski moreuz će biti otvoren i bezbedan."

Tržišta odražavaju preostalu neizvesnost, pa su cene nafte porasle nakon oštrog pada u sredu, dok su akcije oslabile. Nafta tipa Brent trgovala se oko tri odsto više, na nivou od 98 dolara po barelu u 11 časova u Londonu u četvrtak.

Sporadične borbe koje su nastavljene u sredu bile su uglavnom koncentrisane u Libanu, gde je Izrael pokrenuo svoj najveći napad od početka rata, dodatno intenzivirajući kampanju protiv Hezbolaha.

"Mislim da su Iranci verovali da primirje uključuje Liban, ali to jednostavno nije slučaj", rekao je Vance, koji je putovao u Mađarsku. "Nikada nismo dali takvo obećanje, niti smo nagovestili da će to biti slučaj."

Potpredsednik je dodao da je Izrael pristao da se "malo uzdrži u Libanu" kako bi podržao pregovore. Hezbolah je saopštio da je ispalio rakete ka Izraelu kao odgovor na napade u sredu.

Bloomberg

Šefica diplomatije Evropske unije Kaja Kallas izjavila je da pravo Izraela na samoodbranu ne opravdava "nanošenje tolikog razaranja u Libanu", upozoravajući da ofanziva šteti mirovnim pregovorima.

Ministarka spoljnih poslova Ujedinjenog Kraljevstva Yvette Cooper takođe se zalaže da Liban bude uključen u sporazum o primirju, dok je Kina poručila da "suverenitet i bezbednost Libana ne smeju biti narušeni".

Zalivske arapske države nisu prijavile napade od srede, a poslednji značajan udar zabeležen je na ključnom naftovodu koji transportuje sirovu naftu ka zapadnoj obali Saudijske Arabije.

Iranska Organizacija za luke i pomorstvo objavila je dve određene bezbedne rute za brodove koji ulaze i izlaze iz Ormuskog moreuza, prenela je državna agencija Nour News. Te rute uspostavljene su kako bi se izbeglo potencijalno prisustvo mina na glavnim plovnim pravcima, a od svih brodova se traži da koordiniraju sa Islamskom revolucionarnom gardom do daljeg, navodi se.

Bloomberg

Više od 800 teretnih brodova zaglavljeno je u Persijskom zalivu, uglavnom čekajući da isplovi, a vlasnici i osiguravajuće grupe upozoravaju da su potrebni dodatni detalji kako bi se utvrdilo da li je bezbedan tranzit moguć.

Podaci o praćenju brodova koje je prikupio Bloomberg pokazuju da su u sredu region napustila samo tri broda, dok u uobičajenim okolnostima dnevno prolazi oko 135 plovila.

Brodovi svih vrsta uočeni su u sredu ujutru grupisani sa obe strane Ormuskog moreuza, oko Dubaija u Persijskom zalivu i Khor Fakana u Omanskom zalivu.

Objava primirja Trumpa u utorak uveče u Vašingtonu predstavljala je odstupanje od pretnji o razornim napadima na Iran, što je ublažilo strahove od dugotrajne globalne energetske krize. Cene nafte pale su za više od 17 odsto nakon objave sporazuma, što je najveći jednodnevni pad od 2020. godine.

Trump je izneo kontradiktorne tvrdnje o sporazumu, uključujući i sugestiju o zajedničkom američko-iranskom sistemu naplate prolaza za brodove u Ormuskom moreuzu. Njegova portparolka Karoline Leavitt rekla je da taj predlog nije prihvaćen.

"To nije nešto za šta smo rekli da smo definitivno prihvatili", izjavila je. "Zajednički poduhvat je nešto što je predsednik predložio, ali je bio vrlo jasan u sinoćnjoj izjavi, želi da vidi moreuz ponovo otvoren, odmah, bez ograničenja, i to je nešto na čemu ćemo insistirati."

Trump je takođe rekao da je Iran prošao kroz "promenu režima", iako ove nedelje nema naznaka da je novo rukovodstvo preuzelo vlast. Nagovestio je da će SAD koristiti plan od 15 tačaka kao osnovu za pregovore sa Teheranom, uz otvorenost za ublažavanje sankcija.

Zahtevi Irana uključuju zadržavanje kontrole nad Ormuskim moreuzom, prihvatanje njegovih aktivnosti obogaćivanja uranijuma, ukidanje svih primarnih i sekundarnih sankcija i povlačenje američkih borbenih snaga iz regiona, navodi se u saopštenju Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost koje su preneli državni mediji.

Trump je ponovio da neće biti obogaćivanja uranijuma, dok je izraelski premijer Benjamin Netanyahu izjavio da će visoko obogaćeni uranijum biti uklonjen iz Irana, na ovaj ili onaj način.

Ujedinjeni Arapski Emirati pozvali su na "dugoročan pristup" rešavanju svih pretnji koje dolaze iz Irana, uključujući njegov nuklearni program i balističke rakete.

Rat protiv Islamske Republike odneo je više od 5.500 života od početka, kada su 28. februara zajedničke snage SAD i Izraela izvele napade na Iran, pri čemu je većina žrtava u toj zemlji.

Najmanje 203 osobe poginule su, a više od 1.000 je povređeno u izraelskim napadima u Libanu u sredu, prenela je državna novinska agencija. Time je broj poginulih u toj zemlji porastao na 1.739, prema podacima ministarstva zdravlja.

- Ažurirano u tekstu.