Predsednik Donald Trump pojačao je svoje pretnje uoči roka koji je postavio Iranu da ponovo otvori moreuz Ormuz ili se suoči sa daljim napadima na civilnu infrastrukturu, dok je Teheran odbacio predlog o prekidu vatre.
"Čitava zemlja može biti uništena za jednu noć, a ta noć bi mogla biti već sutra uveče", rekao je Trump na konferenciji za novinare u ponedeljak u Beloj kući, očigledno se osvrćući na svoj ultimatum Iranu koji ističe u utorak u 20 časova.
"Svi mostovi u Iranu biće uništeni do sutra u ponoć", rekao je Trump. "Sve elektrane u Iranu prestaće da postoje, goreće, eksplodirati i nikada više neće biti upotrebljene", dodao je, napominjući da bi se to "moglo dogoditi u roku od četiri sata, ako bismo to želeli. Mi ne želimo da se to desi."
Trump je ranije u ponedeljak rekao novinarima da je "veoma malo verovatno" da će ponovo produžiti rok.
Iran je zahtevao trajni kraj rata, ukidanje sankcija i napore za obnovu, uz protokol za bezbedan prolaz kroz Ormuz, prema državnoj agenciji IRNA. Odbijanje, dostavljeno preko posrednika Pakistana, predstavlja najnoviji udar na napore da se okonča jednomesečni rat koji je pokrenuo globalnu energetsku krizu.
Trump je u ponedeljak opisao najnoviji predlog Irana kao "veoma značajan korak", ali nedovoljan za okončanje borbi.
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija izrazio je zabrinutost zbog Trumpove objave, rekao je portparol Stéphane Dujarric. "Čak i ako bi određena civilna infrastruktura mogla da se smatra legitimnim vojnim ciljem, međunarodno humanitarno pravo zabranjuje napade ukoliko se očekuje da izazovu prekomernu kolateralnu štetu po civile."
Američki saveznici navodno vrše pritisak za dogovor u poslednjem trenutku sa Iranom, dok je Trump produžio rok do utorka da Teheran ponovo otvori ključni plovni put, držeći tržišta u neizvesnosti oko toga da li se može postići proboj. Axios je izvestio da Pakistan, Egipat i Turska pokušavaju da obezbede potencijalni prekid vatre, koji bi trajao oko 45 dana, kako bi se sprečili najavljeni američki napadi na iransku energetsku infrastrukturu i odmazda Islamske Republike protiv zemalja u regionu. Trump je tokom konferencije za novinare istakao da slobodan protok nafte kroz Ormuski moreuz mora biti deo svakog dogovora o okončanju rata.
Trump je takođe odbacio optužbe da bi uništavanje iranskih mostova i elektrana predstavljalo ratni zločin, kako je definisano Ženevskim konvencijama. "Ne brinem zbog toga", rekao je Trump. "Znate šta je ratni zločin? Imati nuklearno oružje, dozvoliti bolesnoj zemlji sa poremećenim rukovodstvom da ima nuklearno oružje - to je ratni zločin."
Cene nafte su porasle nakon što je Trump zapretio novim napadima na Iran, ponovo podstičući strah trgovaca da će tokovi kroz ključni moreuz Ormuz duže ostati ograničeni. Oba referentna tipa porasla su za gotovo dva odsto, pri čemu je Brent nafta prešla 110 dolara po barelu, dok je američka nafta porasla iznad 113 dolara po barelu.
Borbe su se nastavile, a Izrael, Kuvajt i Ujedinjeni Arapski Emirati prijavili su iranske napade tokom noći do ponedeljka. Izrael je pogodio najveće iransko petrohemijsko postrojenje, koje je odgovorno za 50 odsto petrohemijske proizvodnje u zemlji, rekao je ministar odbrane Israel Katz.
|
Američki mediji preneli su da SAD, Iran i regionalni posrednici pregovaraju o uslovima za potencijalni 45-dnevni prekid vatre. U utorak u večernjim časovima ističe rok koji je Vašington dao Teheranu da otvori Ormuski moreuz, a tokom vikenda američki predsednik Donald Trump je u objavi na društvenoj mreži TruthSocial zapretio da će Sjedinjene Države, ukoliko moreuz ne bude otvoren, izvesti vazdušne napade na iranske elektrane i mostove. Podsetimo, Iran je odbacio Trumpov ultimatum da ponovo otvori Ormuski moreuz, navodeći da će ga u potpunosti otvoriti tek kada bude nadoknađena šteta nanesena tokom vazdušnih napada. Na ovu temu je za TV Bloomberg Adria govorio profesor i autor Douglas Yates. |
Američki ministar odbrane Pete Hegseth rekao je da je ponedeljak obeležio najveći obim napada od početka rata.
U objavi punoj psovki u nedelju, Trump je zapretio da će uništiti iranske elektrane i dići u vazduh "sve tamo", pre nego što je najavio, kako se činilo, novi rok u utorak u 20 časova, bez dodatnih detalja. Taj potez se nadovezuje na niz produženja rokova otkako je počeo da izdaje slične ultimatume 21. marta kako bi primorao Iran da ponovo otvori strateški plovni put.
Ponovljena odlaganja dolaze dok Trump ukazuje na tekuće pregovore između njegovih izaslanika i iranskog rukovodstva, koje još nije identifikovao, s ciljem okončanja rata izazvanog američkim i izraelskim napadima krajem februara. On je u ponedeljak ponovio da SAD imaju "aktivnog i spremnog učesnika na drugoj strani", ne iznoseći dodatne detalje.
Portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova Esmail Baghaei priznao je razmenu poruka sa SAD, ali je ponovio da Teheran traži definitivan kraj rata umesto pukog zatišja, prema listu Shargh. Citiran od strane državne televizije, Baghaei je rekao da pristajanje na kratkoročno primirje bez garancija da se ciklus neće ponoviti nije nešto što bi "ikakva razumna osoba učinila."
Borbe su ostavile hiljade mrtvih, većinom u Iranu i Libanu, i dovele pomorski saobraćaj kroz Ormuz, kroz koji inače prolazi oko petine svetskog izvoza nafte i tečnog prirodnog gasa gotovo do potpunog zastoja.
Teheran je nastavio da gađa energetske ciljeve u susednim zemljama Persijskog zaliva, uključujući sedište kuvajtske naftne kompanije i veliko petrohemijsko postrojenje u Abu Dabiju tokom vikenda. UAE su tokom noći izdali više upozorenja, dok je Kuvajt saopštio da je njegova protivvazdušna odbrana presrela raketne i dron napade.
Izraelske odbrambene snage saopštile su da je Iran od ponoći lansirao četiri talasa raketa, dok su hitne službe navele da su izvukle dva tela iz kuće pogođene ranije u Haifi.
Majid Khademi, šef Obaveštajne organizacije Korpusa islamske revolucionarne garde, ubijen je u američko-izraelskom napadu, saopštila je poluzvanična novinska agencija Fars.
Petnaest brodova prošlo je kroz moreuz Ormuz uz dozvolu Irana u periodu od 24 sata, prenela je poluzvanična agencija Fars, dodajući da je to i dalje oko 90 odsto manje nego pre početka sukoba. Nije precizirano vlasništvo niti odredište plovila.
Dva tankera koji prevoze katarski tečni prirodni gas izgleda da su odustala od pokušaja da napuste Persijski zaliv kroz moreuz Ormuz, odlažući ono što bi bio prvi izvoz kupcima van regiona od početka rata.
Vazdušni napadi na Bliskom istoku
Napadi od 28. februara, najnoviji su zaokruženi
Bloomberg
U SAD, prosečna nacionalna maloprodajna cena benzina premašila je četiri dolara po galonu prvi put od 2022. godine. Prelazak tog ključnog psihološkog praga donosi politički rizik za administraciju Trumpa i Republikance, dok potrošači postaju sve zabrinutiji zbog troškova života uoči novembarskih izbora na polovini mandata.
Ali neće biti lako nijednoj strani da okonča sukob. I SAD i Iran su odbacili zahteve jedni drugih, dok je Izrael jasno stavio do znanja da želi da nanese dodatnu štetu vojnim kapacitetima Teherana.
Ako bi pregovori rezultirali "veoma dramatičnim odlaganjem" iranskog nuklearnog programa i uklanjanjem obogaćenog uranijuma, "onda bi to naravno bili dobri ishodi", rekao je izraelski ministar u bezbednosnom kabinetu Zeev Elkin za Kan radio u ponedeljak. "Ali ne izgleda da su Iranci tu."
Izrael procenjuje da Iran i dalje ima više od 1.000 raketa sposobnih da dosegnu njegovu teritoriju, dok arsenal Hezbollaha u Libanu uključuje čak 10.000 raketa kraćeg dometa, prema vojnim izveštajima na koje se pozivaju izraelski mediji tokom vikenda. Izraelska vojska vodi paralelni rat u Libanu protiv Hezbollaha, koji je povezan sa Iranom.
Više od 5.000 ljudi poginulo je u sukobu, gotovo tri četvrtine u Iranu, prema vladinim organizacijama i američkoj Human Rights Activists News Agency. Više od 1.400 ljudi poginulo je u Libanu, a desetine drugih umrle su širom arapskih zemalja Zaliva i u Izraelu.
SAD su tokom vikenda spasile jednog vazduhoplovca iz Irana u operaciji koja je uključivala desetine letelica iznad planinskog područja u Islamskoj Republici.
Misija je usledila nakon obaranja američkog vojnog aviona i trajala je dva dana, uključujući 155 letelica - četiri bombardera, 64 lovca, 48 aviona za dopunu goriva i 13 spasilačkih letelica, rekao je Trump. Predsednik je pohvalio pilota koji je, kako je naveo, "penjao se uz litice, obilno krvareći, sam sanirao rane" i slao svoju lokaciju američkim snagama dok je izbegavao "hiljade" iranskih vojnika koji su ga tražili.
Predsednik Odbora za obaveštajne poslove Predstavničkog doma Rick Crawford, republikanac iz Arkansasa, rekao je za Fox News Sunday Morning Futures da SAD nisu imale gubitaka, ali su uništile "nekoliko" aviona na zemlji u Iranu kako ne bi pali u ruke neprijatelju.
Obaranje američkog aviona probilo je auru nepobedivosti koju je Trump nastojao da projektuje.
Kontinuirane pretnje i borbe dolaze u suprotnosti sa Trumpovom retorikom od prošle nedelje, kada je pokušavao da projektuje sliku potpune kontrole situacije.
Cene nafte su poremećene sukobom, a rast troškova proizvoda kao što su avio-gorivo i dizel preti novim talasom inflacije. Članice OPEC+ povećale su svoje proizvodne kvote za maj, u simboličnom potezu jer rat ograničava proizvodnju i isporuke iz nekoliko najvećih članica alijanse.
Saudijska Arabija je podigla cenu svoje glavne vrste nafte za Aziju na rekordnu premiju, tražeći razliku od 19,50 dolara u odnosu na regionalne referentne cene za rafinerije u Aziji.
Iran je u subotu objavio da će Irak biti izuzet iz njegovih ograničenja plovidbe u moreuzu, omogućavajući do tri miliona barela dnevno iračke nafte. Irački zvaničnik je dao opreznu izjavu, rekavši da će obim zavisiti od toga da li su brodarske kompanije spremne da preuzmu rizik ulaska u moreuz.
Suezmax Ocean Thunder, naftni tanker koji je utovario teret u iračkom terminalu Basrah početkom marta, napustio je moreuz na putu ka Maleziji, prema podacima o praćenju tankera koje je prikupio Bloomberg. Takvi brodovi mogu da prevoze oko jedan milion barela sirove nafte.
— Uz pomoć Onur Ant, Carla Canivete i Devika Krishna Kumar
.webp){kind=icon}
