Devetnaestominutni govor Donalda Trumpa prošle srede nije doneo željene rezultate. Predsednik je u prvom obraćanju Amerikancima mesec dana nakon početka iranskog rata, prema oceni analitičara, delovao neubedljivo. Retorika je bila drvena, a inače energični Trump delovao je neautentično i prazno; komentatori su bili iznenađeni i njegovom sažetošću, jer su predsednikovi govori obično hvalisanje, kritike, podsmeh, zadirkivanja i dugotrajni monolozi, u kojima gotovo nikada ne nedostaje više ili manje istinitih anegdota.
Ipak, Trump je po svojoj staroj navici zapretio Iranu ultimatumom: otvorite Ormuski moreuz ili vas čeka "pakao na Zemlji". To je juče dodatno potkrepio objavom da će utorak biti "dan elektrana i dan mostova u Iranu", a ajatolahama poručio da su "lude barabe" i da već otvore "prokleti moreuz", ili će "živeti u paklu".
Ali upravo u tome je problem - pretnje Teheranu izrekao je već toliko puta do sada da su izgubile efekat pritiska.
Nemoćni predsednik
Peter Baker, glavni dopisnik Bele kuće u New York Timesu, o njemu je rekao da "nije delovao kao govor nakon mesec dana rata, u kojem bi rekao kuda idemo dalje, i mislim da je mnogo ljudi zbunio."
U The Atlanticu su bili još kritičniji: "Možda Trump nije trebalo da održi ovaj govor", bio je naslov analize u kojoj su istakli predsednikove nekonzistentne skokove iz umirujućeg tona, da je rat u završnoj fazi, u apokaliptične pretnje o višednevnom i višenedeljnom paklu bombardovanja koji će "Iran vratiti u kameno doba".
Neki zvaničnici Trumpove administracije, prema navodima WSJ, govore o operaciji Epski bes 2, iako bi ona dodatno produbila pitanja o zakonitosti i humanitarnom aspektu rata sa Iranom.
Umesto da ponudi rešenja za ekonomske brige birača, rekao je da će problemi biti kratkotrajni, a za njih je okrivio Teheran. Predsednik, protiv kojeg se na ulicama američkih gradova održavaju protesti pod sloganom "Bez kraljeva", delovao je nemoćno i bespomoćno.
Kritika tržišta
Govor, koji je trebalo da pored naroda umiri i finansijske pokrovitelje, bio je "flop"! i na Wall Streetu. Umesto da smiri tržišta uveravanjima o brzom završetku rata, njegove izjave su uznemirile investitore, prinosi na američke državne obveznice su porasli, dolar je ojačao, a nafta je skočila na oko 110 dolara. Terminski ugovori na američke akcije su pali.
Izostala su uveravanja da su vojni napori, koji prema nekim podacima SAD koštaju i do dve milijarde dnevno, daleko na Bliskom istoku vredni pogoršanja cenovne dostupnosti na domaćem terenu. Rat od pet nedelja poskupeo je gorivo - cena je od početka sukoba porasla na četiri dolara po galonu - smanjio Trumpovu podršku u javnosti i povećao zabrinutost zbog njegovih ekonomskih posledica samo nekoliko meseci pred ključne međuizbore.
Govor, koji je trebalo da pored naroda umiri i finansijske pokrovitelje, bio je "flop" i na Wall Streetu.
Loša nedelja za predsednika, kojem je u ratnoj avanturi bila neophodna pozitivna priča, završila se još gore - ne jedan, već čak dva oborena aviona iznad Irana. Kao da situacija nije bila dovoljno loša, jedan član posade bio je nestao, dok je američka vojska većinu uskršnjih praznika provela u njegovom užurbanom spasavanju. To im je u nedelju, posle velikih napora i gubitaka opreme i aviona, ali bez ljudskih žrtava i uspelo.
Kralj ostaje, kraljice padaju
Wall Street Journal je juče izvestio da savetnici predsednika podstiču zaoštravanje ofanzive napadima na iranske energetske objekte i drugu logističko-civilnu infrastrukturu, uz obrazloženje da će njihovo uništenje paralisati iranski raketni i nuklearni program. Neki zvaničnici Trumpove administracije već govore o operaciji Epski bes 2, iako bi ona dodatno produbila pitanja o zakonitosti i humanitarnom aspektu sukoba.
Dok svet zadržava dah hoće li rat već sutra preći u narednu fazu, Trump je na domaćem terenu već odlučio da pokrene ofanzivu. U kratkom razmaku smenjene su dve njegove ministarke, bliske saveznice koje su vodile dva ključna resora -pravosuđe, koje se pod Pam Bondi usmerilo na progon političkih protivnika i upravljanje dokumentima afere Epstein, i unutrašnju bezbednost, koja je pod Kirsti Noem postala oruđe za lov i deportacije nedokumentovanih imigranata. "Žene su se po svojim najboljim sposobnostima trudile da budu vrhunske ulizice", napisala je o dinamici Trumpove administracije i kadrovskim promenama u NYT poznavalac unutrašnje politike Maureen Dowd.
Iz Trumpove administracije u međuvremenu stižu signali da su odlasci ministarki i načelnika Generalštaba kopnene vojske, generala Randyja Georgea, bili samo početak prolećnog čišćenja u američkom političkom vrhu. Reuters je, pozivajući se na neimenovane izvore u Beloj kući, juče izvestio da su na listi za odstrel još i šefica obaveštajnih službi Tulsi Gabbard, kao i čak ministar trgovine Howard Lutnick. CNN je na tu listu dodao i direktora FBI-ja Kasha Patela i ministarku rada Lori Chavez-DeRemer.
I ova dva odlaska povezana su sa najvećim pretnjama Trumpovom drugom mandatu - ratom u Iranu i aferom Epstein. Gabbard, inače glasna zagovornica ideala pokreta MAGA, poznata po jasno izraženim protivintervencionističkim stavovima, u poslednjim mesecima više puta je bila meta Trumpovog nezadovoljstva. Sa savetnicima je, navodno, već više puta razgovarao o mogućim zamenama za svoju šeficu obaveštajnih službi.
Ekonomista Mitja Kovač je u vezi sa pritiscima na Fed nedavno rekao da je to veoma loš signal kako za poverenje u dolar, tako i za tamošnja i globalna finansijska tržišta.
Lutnicka, glavnog arhitektu Trumpovog carinskog rata i agende America First, mogli bi funkcije koštati kontakti sa Jefferyjem Epsteinom. Dokumenti objavljeni početkom godine otkrili su da je ministar trgovine i blizak Trumpov prijatelj 2012. večerao sa Epsteinom na njegovom privatnom ostrvu na Karibima. Lutnick je rekao da sa Epsteinom "nije imao nikakve veze" i da je do večere došlo samo zato što je slučajno bio u blizini ostrva.
Poznavalac američke unutrašnje politike i predavač politologije na Fakultetu za društvene nauke Tomaž Deželan je, povodom pritisaka na institucije i razgradnje sistema kontrole i ravnoteže, rekao: "Reč je o klasičnoj strategiji iz udžbenika populističkog autokrate, koji pored borbe protiv navodnih i korumpiranih elita uklanja političku i misaonu opoziciju, kao i sve nadzorne i autonomne institucije koje ne podržavaju njegovu agendu."
Logika "kratkoročnih žrtava za dugoročne koristi"
Uz sve to, Trump i dalje pojačava pritisak na centralnu banku Fed i njenog predsednika Jeromea Powella. Taj pritisak će se, uz sve verovatnije jačanje inflatornih pritisaka upravo zbog rata, što će dodatno pojačati uzdržanost centralne banke prema popuštanju monetarne politike, vrlo verovatno u narednom periodu još intenzivirati.
Ekonomista Mitja Kovač je u vezi sa pritiscima na Fed nedavno rekao da je reč o veoma lošem signalu kako za poverenje u dolar, tako i za tamošnja i globalna finansijska tržišta. "Takvo zadiranje u nezavisne institucije je veoma opasno i može imati katastrofalne posledice po poverenje u američki dolar, a time i po funkcionisanje globalnog finansijskog sistema." Upozorio je da ova praksa stvara izuzetne pritiske i na druge centralne banke (na primer u EU i UK) da, suprotno sopstvenim procenama i smislenoj ekonomskoj politici, počnu da snižavaju kamatne stope po diktatu trenutne vlasti. "To ujedno šalje izuzetno loš signal drugim demokratskim državama", upozorio je na šire posledice.
Iako je Trump navodno uzdržan prema velikim kadrovskim rezovima koji su obeležili njegov prvi mandat, kombinacija približavanja izbora za američki Kongres, pada javne podrške i nejasnog vremenskog okvira rata u Iranu zahteva delovanje. Samo 36 odsto Amerikanaca odobrava Trumpovo vođenje države, pokazalo je najnovije istraživanje Reutersa i Ipsosa. Tako nisku podršku predsednik još nije imao u svom drugom mandatu, iako istorija pokazuje da se narod na početku velikih konflikata obično ujedini kroz efekat "okupljanja oko zastave". Međutim, rat sa Iranom je nepopularan, jer 60 odsto ispitanih ne odobrava odluke SAD i Izraela, dok su mnoge istaknute ličnosti izolacionističkog pokreta MAGA čak zauzele javno negativan stav prema sukobu.
"Tržišta brine to što Trump stvara bezglavo ministarstvo pravde bez profesionalnog vođstva", rekao je povodom smene ministarke Pam Bondi Terry Haines, osnivač agencije Pangaea Policy.
Trump je zato u iranskom ratu, slično kao i u slučaju carinskog rata, koji je do sada najviše pogodio upravo njegove pristalice iz redova radnika i poljoprivrednika, u svom nedavnom govoru ponovo pokušao da istakne logiku kratkoročnih žrtava za dugoročne koristi (short pain, long gain). "Problem je u tome što je MAGA sve više nekonzistentna i sama se udaljava od ciljeva America First", rekao je o razilaženju ideala predsednikove politike i baze Deželan.
Politikolog pritom upozorava da SAD time "demokratski nazaduju i kroz proces autokratizacije klize ka elektoralnoj, odnosno minimalističkoj demokratiji." SAD su, kada je reč o saveznoj vladi, na toj tački, smatra ovaj poznavalac.
To je, smatraju poznavaoci tržišta, daleko od akademske rasprave. "Tržišta brine to što Trump stvara bezglavo ministarstvo pravde bez profesionalnog vođstva", rekao je povodom smene Bondi Terry Haines, osnivač agencije Pangaea Policy, koja priprema geopolitičke i makroekonomske prognoze za institucionalne investitore i donosioce odluka. "Tehnički gledano, to je u Trumpovoj nadležnosti u ulozi predsednika SAD, ali u praksi to ukazuje na pristrasnost na štetu poverenja tržišta".
Tržišta žele stabilnost i doslednost od strane nadzornika američkih pravnih i regulatornih institucija, koje imaju kontakt sa američkim javnim i privatnim kompanijama i direktne, potencijalno tržišno ograničavajuće uloge u pitanjima od upravljanja do spajanja i preuzimanja (M&A), kaže on. "Sada tržišta i američke kompanije imaju znatno manje te stabilnosti i doslednosti nego ranije", u zaključku sumira nepovoljne trendove za tržišta i investitore u svetlu klizanja SAD ka autokratiji.
.webp){kind=icon}
