Rat u Iranu testira političku strategiju Donalda Trumpa

Već skoro mesec dana smo svedoci bombardovanja Irana i odgovora vlasti u Teheranu na ciljeve u Zalivu. Međutim, kako se sukob nastavlja bez jasnog izlaza, postaje sve jasnije da najveće političke posledice ovog rata možda neće biti na Bliskom istoku, već u Vašingtonu. Rat koji je trebalo da traje nekoliko dana i završi se brzom demonstracijom američke vojne moći počinje da proizvodi političke posledice unutar same Republikanske partije, ali i lično za Donalda Trumpa.

Paradoks američke politike je u tome što je upravo Trump političar, koji je izgradio svoju karijeru na kritici američkih intervencija u Iraku i Avganistanu i na obećanju da će Amerika prestati da vodi tuđe ratove. Njegova politička formula bila je jednostavna i politički veoma efikasna.

Šta je Trump obečao glasačima

Amerika troši novac na ratove širom sveta, dok se istovremeno zatvaraju fabrike u Mičigenu, Ohaju i Pensilvaniji. Upravo na toj poruci Trump je uspeo da promeni Republikansku partiju i da u nju dovede birače koji ranije nisu glasali za republikance, pre svega radničku klasu i deo mlađih birača koji su umorni od spoljnopolitičkih avantura.

Rat sa Iranom je prvi put jasno pokazao da danas unutar Republikanske partije postoje dve spoljnopolitičke doktrine koje više ne mogu tako lako da koegzistiraju. Sa jedne strane, nalazi se krilo koje možemo nazvati izolacionistima, koje smatra da SAD treba da smanje vojno prisustvo u svetu i fokusiraju se na unutrašnje probleme, ekonomiju, migracije, industrijsku politiku, dok spoljnu politiku posmatraju isključivo kroz rivalstvo sa Kinom.

To krilo danas ima vrlo glasne političke predstavnike i veliku podršku među republikanskim biračima. Sa druge strane nalazi se tradicionalno republikansko krilo, takzovani jastrebovi, koji smatraju da Amerika mora da koristi vojnu silu kako bi održala globalni poredak i zaštitila strateške saveznike, pre svega Izrael, ali i svoju poziciju vodeće sile.

Bloomberg Mercury

 

 

Tokom deset godina Trumpovog prisustva u najvišim slojevima američke politike, ova podela je bila pritajena. Trump nije pokretao ratove a sećanja na Irak i Avganistan su bila još svežija. Pokretanjem rata u Iranu, jaz između ova dva pola se produbio. Ova podela više nije pritajena i sada ima svoje predstavnike i političke posledice.

Kako maerička adminitracija gleda na rat

Među najglasnijim protivnicima rata unutar MAGA pokreta našla se Marjorie Taylor Greene, koja je otvoreno kritikovala ulazak u rat i upozorila da Republikanska partija rizikuje da izgubi deo svoje baze ako ponovo postane partija stranih intervencija. Joe Kent, doskorašnji direktor Nacionalnog centra za borbu protiv terorizma je najviši zvaničnik administracije koji je podneo ostavku zbog neslaganja sa novim ratom na Bliskom Istoku.

Sa druge strane, državni sekretar Marco Rubio i deo republikanskog bezbednosnog establišmenta snažno podržavaju rat i tvrde da je američko uključivanje bilo neophodno kako bi se sprečilo da Iran postane nuklearna sila i kako bi se zaštitila bezbednost Izraela i američki uticaj na Bliskom istoku.

Čak su i unutar same administracije vidljive razlike u nijansama. Potpredsednik JD Vance godinama je gradio politički profil kao političar koji se protivi ratovima bez jasnog cilja i koji smatra da je najveći strateški izazov za SAD Kina, a ne Bliski istok.

On je deo nove generacije republikanskih političara koji su politički formirani nakon Iraka i Avganistana i koji mnogo skeptičnije gledaju na upotrebu američke vojne sile. Kao potpredsednik mora da brani politiku administracije, ali njegova politička biografija i biračko telo koje ga podržava jasno pokazuju da unutar Republikanske partije postoji snažna struja koja ne želi novi dug rat na Bliskom istoku.

Šta kažu istraživanja

Poslednja istraživanja pokazuju koliko je situacija politički osetljiva. Reuters/Ipsos istraživanje pokazalo je pad rejtinga Donalda Trumpa na oko 36 odsto, uz istovremeni rast nezadovoljstva zbog rasta cena goriva i troškova života. To je politički posebno osetljivo za Trumpa jer su ekonomija i troškovi života ključne teme na kojima je dobio izbore, a rat sa Iranom je uticao na rast cena energije i goriva u SAD.

Bloomberg

 

Još važniji su podaci koji se odnose na same Trumpove birače. Politički problem nije početak rata, već mogućnost da rat postane dug i skup, jer upravo njegovi birači zaziru od scenarija poput Iraka i Avganistana. Sličnu sliku pokazuje i FOX News prema čijem istraživanju od 23. marta je podrška Trumpa od strane republikanaca pala sa 92 na 84 odsto, odražavajući podelu unutar partije

Upravo tu dolazimo do ključnog političkog rizika za Trumpa. Svakim novim danom, svakim odlaganjem završetka sukoba i svakim centom za koji skaču cene goriva na američkim pumpama, moć Republikanske partije i Trumpa lično slabi. U slučaju da rat potraje i da rat u Iranu bude na pameti birača na jesen, ovaj sukob može postati ono što je Irak bio za Georgea Busha, rat koji definiše političku zaostavštinu predsednika.

Koju korist imaju ekonmija i radnici

Za poslovnu zajednicu u Sjedinjenim Državama i Evropi, političke posledice ovog rata možda su čak važnije od vojnih. Kratak rat obično stabilizuje tržišta i podiže cenu energije, što odgovara američkoj energetskoj industriji i delu finansijskog sektora. Dug rat, međutim, znači veće budžetske troškove, veći deficit, inflatorne pritiske i političku nestabilnost pred izbore. Pentagon je već tražio 200 milijardi dolara za rat u Iranu, a to je tema koja uvek ponovo otvara pitanje američkog javnog duga, kamata i fiskalne stabilnosti, što su teme koje finansijska tržišta prate mnogo pažljivije nego same vojne operacije.

Rat u Iranu stoga sve više postaje i ekonomsko i političko pitanje. Republikanska partija danas je koalicija vrlo različitih birača, od tradicionalnih konzervativaca i poslovne zajednice, do radničke klase i populističkog biračkog tela koje je Trump doveo u partiju.

Upravo su ti novi birači, radnička klasa i mlađi republikanci, najviše skeptični prema novim ratovima na Bliskom istoku, jer ne vide direktnu ekonomsku korist za sebe. Za njih je pitanje jednostavno. Ako Amerika ulazi u rat, šta je konkretna korist za američku ekonomiju i američke radnike.

Zato će pravi politički test za Trumpa biti naredni izbori na sredini mandata. Ti izbori gotovo uvek predstavljaju referendum o predsedniku i njegovoj politici, a ovaj put bi mogli postati i referendum o pravcu u kojem ide Republikanska partija.

Ako Republikanska partija izgubi deo birača koji su podržavali Trumpa upravo zato što je obećavao da neće voditi nove ratove, ovaj sukob može označiti početak nove faze unutar Republikanske partije, faze u kojoj će se voditi borba za to šta zapravo znači "trampizam" bez Trumpa.

Bloomberg

 

Drugim rečima, rat sa Iranom možda neće promeniti režim u Teheranu, ali bi mogao da promeni odnos snaga u Vašingtonu. A istorija američke politike nas uči da su to često dugoročno mnogo veće posledice nego ishod samog rata.

U tom smislu, pravi politički rizik ovog rata ne meri se samo u kilometrima teritorije ili broju uništenih vojnih ciljeva, već u procentima podrške, cenama nafte, budžetskom deficitu i broju mesta u Kongresu.

Ako rat ostane kratak, Trump može izaći iz njega kao predsednik koji je demonstrirao američku moć bez velikih posledica. Ako rat postane dug, skup i politički nepopularan, mogao bi da promeni politički odnos snaga u Vašingtonu i dovede u pitanje ne samo republikansku većinu u Kongresu, već i političko nasleđe Donalda Trumpa. 

Komentar ne odražava nužno mišljenje uredništva Bloomberg Adrije i njenih vlasnika.