Dok sukob između SAD i Irana ulazi u novu fazu bez jasnog političkog izlaza, američki predsednik Donald Trump je odlučio da ode u Kinu kako bi pokušao da napravi prodor u odnosima između dve najveće svetske sile. Poseta koja je najavljivana kao potencijalno istorijska - za sada je ostala bez konkretnih političkih rezultata dostupnih javnosti. Osim objava o kupovini 200 Boeingovih aviona i nekoliko pažljivo kontrolisanih obraćanja medijima, malo toga je poznato o stvarnim efektima razgovora između Vašingtona i Pekinga.
U isto vreme dok SAD pokušavaju da upravljaju krizom na Bliskom istoku i održavaju privid kontrole nad globalnim procesima, ostatak sveta ne stoji u mestu. Naprotiv, druge sile koriste trenutak strateške konfuzije kako bi definisale sopstvene pozicije u svetu koji sve manje deluje unipolarno.
Indija koristi sukob velikih sila za jačanje globalnog uticaja
Pomalo ispod radara prošao je sastanak ministara spoljnih poslova BRIKS-a u Delhiju, gde se razgovaralo o bližoj koordinaciji nekih od najvećih svetskih ekonomija u trenutku rastućih globalnih podela. Iako zemlje BRIKS-a i dalje nisu deo najužih zapadnih krugova donošenja odluka, njihova sposobnost da grade alternativne političke i ekonomske mehanizme postaje sve vidljivija. Upravo je Indija, kao domaćin sastanka, pokazala možda i najviše političke pragmatičnosti u pokušaju da obezbedi sopstvenu poziciju u svetu koji ulazi u period dugoročne nestabilnosti.
Premijer Indije Narendra Modi nekoliko dana ranije postigao je široki strateški sporazum sa UAE tokom posete Abu Dabiju. Sporazum obuhvata saradnju u oblasti energetike, pomorske bezbednosti, sajber odbrane i infrastrukture, uz investicionu obavezu Emirata od pet milijardi dolara. U trenutku kada rat na Bliskom istoku direktno ugrožava energetske tokove i sigurnost pomorskih ruta, Indija pokušava da obezbedi dugoročnu stabilnost sopstvenog razvoja.
Nakon Abu Dabija, Modi se uputio na evropsku turneju tokom koje je posetio Holandiju, Švedsku, Norvešku i Italiju. Iako su društvene mreže najveću pažnju posvetile simpatičnom internet fenomenu "Melody", nadimku za odnos italijanske premijerke Giorgije Meloni i Narendre Modija, suština evropske turneje bila je mnogo ozbiljnija. Poklonjena "Melody" čokoladica možda jeste postala viralni trenutak svetske politike, ali iza tog simbolizma krije se pokušaj Indije da Evropi pošalje jasnu poruku da Delhi želi da bude partner, a ne deo novog hladnoratovskog svrstavanja.
Indija danas pokušava da vodi politiku koja podseća na modernizovanu verziju nekadašnje nesvrstanosti. Kao naslednik političke tradicije uspostavljene pre 65 godina u Beogradu, Modi pokušava da Indiju pozicionira izvan rigidnog blokovskog mentaliteta koji danas definiše odnose između SAD-a i Kine.
Za razliku od manjih država koje su često primorane da biraju strane, Indija ima kapacitet da sopstvenu neutralnost pretvori u geopolitičku prednost. Upravo zato Delhi pokušava da istovremeno održava odnose i sa Zapadom i sa Globalnim jugom, ali i sa državama koje se međusobno nalaze u ozbiljnim sukobima. Takva politika nije proizvod ideologije, već veoma hladne procene nacionalnog interesa. Indija ne želi da postane deo tuđeg sukoba ukoliko iz njega ne može da ostvari direktnu korist za sopstveni razvoj.
Narendra Modi / Bloomberg
Modi balansira između Zapada, Kine i Globalnog juga
Odnosi Indije i Kine ostaju veoma opterećeni nerešenim teritorijalnim pitanjima na Himalajima i prirodnim rivalitetom dve ogromne sile koje dele granicu. Sa druge strane, SAD su godinama delovale kao partner na kojeg Indija može da računa, sve dok Trumpova administracija nije uvela trgovinske mere i sankcije koje su direktno pogodile indijsku ekonomiju. Time je dodatno učvršćen utisak u Delhiju da se američka politika može promeniti preko noći i da dugoročno oslanjanje na Vašington nosi ozbiljne rizike.
Zbog toga Modi pokušava da gradi mrežu odnosa koja neće zavisiti od jednog centra moći. Koristeći ogromno tržište, mladu populaciju i relativno povoljnu radnu snagu, Indija želi da bude ekonomski partner svima. Po mnogo čemu podseća na Kinu devedesetih godina, fokusiranu prvenstveno na sopstveni razvoj, industrijalizaciju i izvlačenje stotina miliona ljudi iz siromaštva. Za razliku od Kine ili SAD, Indija i dalje ne deluje kao država sa jasno definisanom globalnom ideološkom ambicijom. Njeni ciljevi ostaju mnogo pragmatičniji: očuvanje teritorijalnog integriteta, stabilan ekonomski rast i transformacija zemlje u proizvodni i tehnološki centar sveta. Upravo zbog toga Delhi danas možda deluje kao jedan od poslednjih velikih zagovornika sveta slobodne trgovine i otvorenih ekonomskih tokova.
Naravno, Indija ima i ozbiljna ograničenja. Problemi obrazovnog sistema, velike regionalne razlike i veoma komplikovano bezbednosno okruženje ostaju teret za dugoročni razvoj zemlje. Za razliku od SAD, koje imaju luksuz stabilnog geografskog okruženja, Indija deli prostor sa Kinom i Pakistanom, državama koje njen rast posmatraju sa ozbiljnim podozrenjem. Upravo taj pritisak dodatno približava Indiju Zapadu, dok istovremeno Bliski istok i Evropu vidi kao ključne partnere za svoj ekonomski razvoj.
Delhi gradi stratešku fleksibilnost u svetu novih podela
Dok se Vašington i Peking nalaze u sve otvorenijem strateškom sukobu, a SAD pokušavaju da pronađu izlaz iz haosa na Bliskom istoku, svet paralelno posmatra tiho pojavljivanje novog globalnog igrača. Bez velike pompe i bez ideoloških parola, Indija pokušava da iskoristi trenutak u kojem najveće sile troše energiju na međusobni sukob.
Za razliku od perioda Hladnog rata, kada su države uglavnom bile primorane da biraju strane, Indija danas pokušava da pokaže da je moguće voditi samostalnu politiku zasnovanu isključivo na sopstvenim interesima. Upravo u tome leži možda i najveća snaga Narendre Modija i savremene indijske diplomatije. Dok se Amerika iscrpljuje u sukobima, a Kina pokušava da održi sopstveni ekonomski i politički zamah, Indija koristi prostor između dve sile da gradi mrežu trgovinskih, energetskih i političkih odnosa širom sveta.
Takva strategija ne donosi brze i spektakularne rezultate, ali Indiji omogućava ono što je danas možda najvažnije u geopolitici - stratešku fleksibilnost. Delhi pokušava da ostane dovoljno blizak Zapadu kako bi privukao investicije i tehnologiju, ali i dovoljno autonoman da ne postane deo bilo čijeg geopolitičkog projekta. U svetu rastućih podela i zatvaranja tržišta, Indija se pozicionira kao država koja želi da razgovara sa svima i posluje sa svima.
Upravo zato trenutna globalna kriza možda predstavlja i najveću priliku za Indiju od završetka Hladnog rata. Sa mladom populacijom, ogromnim tržištem i ekonomijom koja i dalje ima veliki prostor za rast, Delhi pokušava da iskoristi period globalne nestabilnosti kako bi ubrzao sopstveni uspon. Dok pažnja sveta ostaje usmerena ka sukobu supersila, Indija polako pokušava da preraste iz regionalne sile u jednog od ključnih aktera novog međunarodnog poretka.
.webp){kind=icon}
