Trump dovodi u pitanje sporazum sa Iranom

Predsednik SAD Donald Trump slao je kontradiktorne poruke o mogućnosti da pregovori sa Iranom okončaju sukob koji traje gotovo mesec dana, dodatno uzburkavši tržišta energije širom sveta.

"Kažem da su loši borci, ali su odlični pregovarači i mole da postignemo dogovor", rekao je Trump u četvrtak tokom sednice Kabineta u Beloj kući.

"Ne znam da li ćemo to moći da uradimo. Ne znam da li smo spremni da to uradimo", dodao je, a odvojeno je zapretio pojačavanjem vojne akcije ako pregovori ne uspeju.

 

Na pitanje da li će njegov petodnevni rok za dogovor biti produžen, predsednik SAD je bio kratak: "Još ne znam."

Trump je rekao da će posebni izaslanici Steve Witkoff i Jared Kushner, kao i potpredsednik JD Vance, "reći da li misle da pregovori idu napred". Dodao je da "imamo još mnogo vremena" pre nego što istekne rok koji je postavljen u ponedeljak ujutro u Vašingtonu.

"To je jedan dan. Po Trumpovom vremenu, jedan dan, znate šta je to? Večnost", dodao je.

Cene nafte su naglo porasle, dok je optimizam u vezi sa brzim rešenjem sukoba splasnuo. Brent je poskupeo za šest odsto, premašivši 108 dolara po barelu, dok su akcije i obveznice pale širom sveta.

Ranije u četvrtak, Iran je putem agencije Tasnim potvrdio da čeka odgovor nakon što je odbio američki plan od 15 tačaka za okončanje rata i izneo svoje uslove. Oni uključuju garanciju da SAD i Izrael neće nastaviti napade, isplatu reparacija za ratnu štetu i priznavanje iranske kontrole nad Ormuskim moreuzom.

Iran takođe traži okončanje rata na svim frontovima, što je, prema Tasnimu, verovatno aluzija na Izraelov paralelni sukob protiv militantne grupe Hezbolah u Libanu.

Witkoff je u četvrtak potvrdio da je predlog od 15 tačaka dostavljen Iranu preko pakistanskih posrednika, ne ulazeći u detalje, i ponudio optimističniji ton. Rekao je da je to dovelo do snažnih i pozitivnih poruka i razgovora.

SAD su sastavile spisak od 12 zahteva, uz tri tačke koje bi Iran dobio zauzvrat, prema izvorima upoznatim sa situacijom.

Trump je u četvrtak na društvenim mrežama upozorio da Iran "bolje da uskoro postane ozbiljan", inače "neće biti lepo!".

Trump je pod pritiskom da ubedi Teheran da ponovo otvori ključni vodeni put za transport nafte i gasa, što je potrebno da se zaustavi globalna kriza u snabdevanju.

On je u četvrtak rekao da je Iran dozvolio da 10 brodova sa naftom prođe kroz Ormuski moreuz kao gest dobre volje, dok je ministar finansija Scott Bessent naveo da će američki program osiguranja, koji treba da podstakne transport kroz moreuz, uskoro početi.

Bloomberg

Bela kuća je, međutim, poslala dodatne trupe u region, a neke bi trebalo da stignu do kraja nedelje, naglašavajući rizik od dalje eskalacije. U četvrtak je Trump ponovio ranije dat rok od četiri do šest nedelja za vojne operacije i rekao da je američka vojna akcija ispred rasporeda.

Trump je bio suočen sa pitanjima o trajanju vojne kampanje, uključujući i od zakonodavaca iz svoje stranke pred novembarske izbore za Kongres.

Senatorka SAD iz Aljaske Lisa Murkowski rekla je da administracija ne pruža odgovore o obimu i cilju vojnih operacija u Iranu u zatvorenim brifinzima. Radi na zakonu koji bi ovlastio operacije kako bi se odredio krajnji cilj rata.

Ne znam šta drugo da radim, rekla je. "Brinem da kada napustimo grad, predsednik pošalje kopnene trupe sa ciljem potpune okupacije."

Obe strane nastavile su vazdušne napade u četvrtak. Izraelske odbrambene snage izvele su talas udara u centralnom iranskom gradu Isfahanu, dok je iranska državna televizija objavila da je zemlja započela novu seriju raketnih udara na Izrael. Dve osobe su poginule nakon što su delovi presretnute rakete pali u Abu Dabiju.

Iran planira da formalizuje tranzitnu taksu za Ormuski moreuz, a zakonodavci rade na nacrtu zakona koji bi uvodio naknadu u zamenu za obezbeđenje brodova, prenosi agencija Fars. Moreuz je put za oko petinu svetske nafte i tečnog prirodnog gasa.

Islamska Republika i dalje može da izvozi sopstvenu naftu iz moreuza, verovatno ostvarujući stotine miliona dolara dodatnog prihoda.

Sukob je doveo do skoka cena goriva i đubriva, a izazvao je i strah od inflacione krize i globalne nestašice hrane.

OECD je u četvrtak značajno povećala prognoze inflacije za glavne ekonomije i sada predviđa prosečnu stopu za Grupu 20 od četiri odsto ove godine, uz još brži rast u SAD, umesto 2,8 odsto predviđenih u decembru.

Trump je javno nagovestio da bi svaki mirovni sporazum morao da uključuje zabranu Iranu da ikada dobije nuklearno oružje ili obogaćuje radioaktivni materijal u civilne svrhe.

Američkim planom se takođe predviđa da Islamska Republika koristi smanjeni raketni arsenal isključivo u samoodbrani, prema izvorima upoznatim sa situacijom. Iran bi zauzvrat dobio određene ustupke, uključujući olakšice sankcija.

Još nije jasno sa kim SAD pregovaraju, jer je nekoliko vodećih iranskih državnih i vojnih zvaničnika ubijeno.

Izraelski zvaničnici nisu pokazali nameru da okončaju sukobe.

"U ovoj fazi smo i dalje u ratu, a kada će se završiti, niko ne zna", rekao je izraelski ministar energetike Eli Cohen za radio stanicu Galey Israel.

Države Zaliva, poput Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata, razmatraju mogućnost uključivanja u rat protiv Teherana, reklo je nekoliko izvora upoznatih sa situacijom.

"Ne možemo dozvoliti da Iran drži SAD, UAE i globalnu ekonomiju kao taoca", napisao je ambasador UAE u SAD Yousef Al Otaiba u kolumni za "Wall Street Journal". "Jednostavno primirje nije dovoljno. Potreban nam je odlučan ishod koji rešava sve pretnje Irana."

Više od 4.500 ljudi je stradalo u sukobu, prema podacima vlada i nevladinih agencija. Oko tri četvrtine žrtava je u Iranu, dok je gotovo 1.100 ljudi poginulo u Libanu, gde Izrael vodi paralelni rat protiv iranskih militanata iz Hezbolaha, a više od milion ljudi je raseljeno. Desetine su stradale u Izraelu i državama Zaliva.