Trump uporno preti, Iran 'steže' Ormuz, a tržišta trepere

Američki predsednik Donald Trump uputio je sve agresivnije pretnje da će počev od utorka uništiti iranske elektrane i "doneti pakao" toj zemlji, nakon što je američki pilot spasen više od jednog dana pošto je njegov borbeni avion oboren.

Iran je odbacio najnoviji Trampov ultimatum da ponovo otvori Ormuski moreuz, navodeći da će u potpunosti obnoviti operacije tek kada ratna šteta bude nadoknađena. Teheran je nastavio napade na energetske ciljeve u susednim zalivskim državama, uključujući sedište kuvajtske naftne kompanije.

Trump je, ponavljajući pretnje da će gađati civilnu infrastrukturu Irana, u objavi na društvenim mrežama upotrebio psovku i za Axios rekao da će "dignuti u vazduh sve tamo" ako Iran ne postigne dogovor. Najavio je konferenciju za medije u ponedeljak u 13 časova, kao i rok u utorak u 20 časova, bez dodatnih detalja.

Axios prenosi da Sjedinjene Američke Države, Iran i regionalni posrednici razmatraju uslove za moguće primirje od 45 dana koje bi moglo da dovede do okončanja sukoba, pozivajući se na četiri američka, izraelska i regionalna izvora upoznata sa pregovorima. Neimenovani sagovornici navode da su šanse za postizanje dogovora u narednih 48 sati male. Trump je 26. marta Iranu dao i rok od 10 dana za ponovno otvaranje Ormuskog moreuza, koji ističe u ponedeljak uveče. Pretnja bombardovanjem civilnih elektrana mogla bi, prema međunarodnom pravu, da predstavlja ratni zločin.

Operacija kasno u subotu, koju je Trump pohvalio, uključivala je desetine američkih aviona raspoređenih radi izvlačenja povređenog člana posade iz planinskog područja u Iranu, dan nakon što je spasena druga osoba iz iste posade aviona F-15E. Misija je trajala dva dana i uključivala stotine pripadnika specijalnih jedinica, dok su američki avioni bacali bombe i dejstvovali po iranskim konvojima kako bi ih držali dalje od mesta gde se pilot skrivao, izvestio je New York Times.

 

Predsednik Odbora za obaveštajne poslove Predstavničkog doma, Rick Crawford, republikanac iz Arkanzasa, izjavio je za Fox News da SAD nisu imale gubitke, ali su uništile "nekoliko" aviona na zemlji u Iranu kako ne bi pali u ruke neprijatelja. Obaranje američkog aviona narušilo je imidž nepobedivosti koji Trump pokušava da održi, dok rat s Iranom ulazi u drugi mesec. Napadi Irana doveli su Ormuski moreuz - kroz koji inače prolazi oko petine svetskih tokova nafte i tečnog prirodnog gasa - gotovo do zastoja, podižući cene energije i uznemirujući globalna tržišta.

U poslednja 24 sata kroz moreuz je, uz dozvolu Irana, prošlo 15 brodova, prenela je agencija Fars, navodeći da je to i dalje oko 90 odsto manje nego pre početka sukoba. Cene nafte su porasle nakon najnovijih Trumpovih pretnji, pri čemu je brent poskupeo oko 1,4 odsto i premašio 110 dolara po barelu. Japanske akcije su porasle na početku trgovanja u ponedeljak, nakon izveštaja da je deo brodova, ipak, prošao kroz moreuz.

Cene su snažno uzdrmane sukobom, a rast troškova proizvoda poput avionskog goriva i dizela preti novim talasom inflacije. Članice OPEC+ povećale su proizvodne kvote za maj u simboličnom potezu, dok rat ograničava proizvodnju i isporuke iz nekoliko najvećih članica alijanse. U SAD su prosečne maloprodajne cene benzina premašile četiri dolara po galonu prvi put od 2022. godine. Prelazak tog psihološki važnog praga donosi politički rizik za Trumpovu administraciju i republikance, jer potrošači postaju sve zabrinutiji zbog troškova života uoči novembarskih izbora za Kongres. Ipak, okončanje sukoba neće biti lako, jer su i SAD i Iran odbacili međusobne zahteve, dok je Izrael jasno stavio do znanja da želi dodatno da oslabi vojne kapacitete Teherana.

Izrael procenjuje da Iran i dalje ima više od 1.000 projektila sposobnih da ga pogode, dok arsenal Hezbolaha u Libanu uključuje do 10.000 raketa kraćeg dometa, prema vojnim obaveštenjima na koje se pozivaju izraelski mediji.

 

Izrael je saopštio da je gađao petrohemijski kompleks na jugozapadu Irana, gde je, prema navodima Teherana, poginulo pet osoba, a 170 je ranjeno. Kuvajtski naftni sektor bio je ponovo na udaru u nedelju, kada su napadi dronovima izazvali požare u rafinerijama i petrohemijskim postrojenjima. Napadi su usledili nekoliko sati nakon što je u sličnom napadu zapaljeno sedište kompanije Kuwait Petroleum Corp., u kojem se nalazi i ministarstvo nafte te zemlje.

Odvojeni napad na elektrane i postrojenja za desalinizaciju vode izazvao je značajnu štetu, izbacivši iz funkcije dva proizvodna bloka. Kompanija Borouge PLC obustavila je rad u petrohemijskom postrojenju u Abu Dabiju nakon više požara izazvanih padom ostataka presretnutih iranskih projektila, saopštio je državni medijski ured.

Izrael je u nedelju saopštio da je u prethodna 24 sata pogodio više od 120 sistema protivvazdušne odbrane i raketnih sistema u centralnom i zapadnom Iranu. Ministar odbrane te zemlje zapretio je novim napadima na iransku infrastrukturu.

Iranski raketni napadi bili su usmereni i na industrijsku zonu na jugu Izraela, gde su geleri izazvali manju materijalnu štetu na jednoj fabrici, bez povređenih, saopštila je vatrogasna služba. Ministarstvo spoljnih poslova Omana saopštilo je na mreži X da je razgovaralo s Iranom o mogućim opcijama za obezbeđivanje "nesmetanog protoka" kroz Ormuz. Iran je u subotu najavio da će Irak biti izuzet iz njegovih ograničenja plovidbe, što omogućava izvoz do tri miliona barela iračke nafte dnevno. Ipak, jedan irački zvaničnik bio je oprezan, navodeći da će obim zavisiti od spremnosti brodarskih kompanija da preuzmu rizik ulaska u moreuz.

Tanker Suezmax Ocean Thunder, koji je početkom marta ukrcao naftu u iračkoj luci Basra, napustio je moreuz na putu ka Maleziji, prema podacima o kretanju tankera koje je prikupio Bloomberg. Ovakvi brodovi mogu da prevezu oko milion barela sirove nafte.

U sukobu je poginulo više od 5.000 ljudi, od čega gotovo tri četvrtine u Iranu, prema podacima vladinih organizacija i američke organizacije Human Rights Activists News Agency. U Libanu je poginulo više od 1.460 ljudi, gde Izrael vodi paralelni rat protiv Hezbolaha, saveznika Irana.

 

- U pisanju pomogli Niki Koswanage, Arsalan Shahla, Sara Gharaibeh, Reshmi Basu, Khalid Al Ansary, Omar Tamo, Millie Munshi, Jon Herskovitz i Kevin Whitelaw.