Raketiranje Irana je i Trumpov rat

Čuvena rečenica Karla Marxa da "istorija ima tendenciju da se ponavlja, prvi put kao tragedija, a drugi put kao farsa" neminovno pada na pamet sa novim napadima Izraela na Iran u kojima izraelski premijer Benjamin Netanyahu očigledno ima za cilj, ne samo uništavanje iranskog nuklearnog programa već i promenu režima u Teheranu.

"Ako uklonite Saddamov režim, garantujem da će to imati ogromne pozitivne efekte na region", rekao je Netanyahu 2002. godine u svedočenju pred američkim Senatom, ističući da smatra da je "ljudi koji su sedeli u susedstvu u Iranu, mladi ljudi i mnogi drugi, odbrojati vreme takvim režimima, takvim despotima".

Kako je tada oduševljeno rekao američkim senatorima, "prva pobeda u Avganistanu čini drugu pobedu u Iraku mnogo lakšom".

Skoro dve i po decenije kasnije, Netanyahu je pokrenuo bombardovanje Irana, uništavajući nadzemne delove iranskih nuklearnih postrojenja i ubijajući visoke vojne i obaveštajne komandante kao i vodeće nuklearne fizičare. Štaviše, izraelski premijer time krši svoje obećanje dato u američkom Senatu, budući da sve otvorenije priželjkuje da se američka vojska uključi u bombardovanje Irana, između ostalog, i tvrdnjom da Iran želi da ubije Donalda Trumpa.

"Oni hoće da ga ubiju. On (im) je neprijatelj broj jedan", rekao je juče Netanyahu za Fox News, hvaleći Trumpa i čestitajući mu rođendan. "On je odlučujući vođa. Nikada nije krenuo putem koji su drugi pokušali da pregovaraju sa njima, na način koji je slab i dajući im u osnovi put da obogaćuju uranijum, što znači put do bombe, podstaknut milijardama i milijardama dolara."

I dok Trump obećava "mir ubrzo", istovremeno ne odbacuje američko učešće u sukobu. Samim tim on dolazi u situaciju gde sam sebe demantuje, jer je koliko pre mesec dana sebe predstavio kao državnika koji prekida "eru američkih ratova i projekata stvaranja država u Avganistanu i Iraku", koje su vodili američki neokonzervativci. Ističući da ne veruje u stalna neprijateljstva te da je spreman da "okončava prethodne sukobe i stvara partnerstva - za bolji i stabilniji svet", Trump je, između ostalog, istakao to što se direktno okrenuo iranskom rukovodstvu, želeći da pokaže "novi put u očigledno više nade i bolju budućnost".

Trumpov glavni pregovarač Steve Wittkoff je u Omanu održao nekoliko rundi pregovora i u nedelju je trebalo da se održi nova runda razgovora, ali je u međuvremenu Izrael u proteklih nekoliko dana raketiranja ubio sve iranske pregovarače. S druge strane, izraelski premijer je u najboljem stilu američkog militarnog neokonzervativizma govorio da je blizu "dan oslobađanja" iranskog naroda od vladavina ajatolaha.

Trumpov neželjeni rat

Iako je američki šef diplomatije Marco Rubio saopštio da je Izrael preuzeo "unilateralne akcije", sasvim je jasno da su Amerikanci o tome bili unapred obavešteni, pa su čak povukli deo svojih snaga u regionu. Čak je i sam Trump na pitanje novinara zašto se povlače trupe rekao da on ne želi američke vojnike tamo gde može da bude opasno.

Bloomberg

Nemački stručnjak za bezbednosnu politiku Thorsten Benner u komentaru za ekonomski dnevnik Handelsblatt ističe da je Trump sada upravo tamo gde nije želeo: usred pokušaja promene režima jedne zemlje, i to ratnim dejstvima.

"Bez obzira na to da li je Trump odobrio Netanyahuovu ofanzivu na Iran ili jednostavno nije mogao ili nije želeo da spreči: izraelski rat je sada i Trumpov rat. Čak i ako predsednik SAD naglasi da američke trupe nisu uključene i da će nastaviti pregovore sa Iranom - Trump je sada tačno tamo gde nije hteo da bude uhvaćen - u Netanyahuovoj logici eskalacije", ocenjuje Brenner i dodaje da je bilo mnogo "dobrih razloga" zašto je izraelski premijer sada ušao u veliku bitku sa Iranom: napredak nuklearnog programa države čiji režim preti Izraelu uništenjem, potom uspostavljanje sve većeg raketnog arsenala, ali ranjivost Teherana kao rezultat prodora izraelske tajne službe i slabljenje "osovine otpora", mreže autonomnih vojnih islamističkih grupa koje Iran podržava, poput Hamasa i Hezbollaha.

Međutim, Izrael ne može sam da uništi iransko nuklearni program. Generalni direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju Rafael Mariano Grossi izjavio je pred Savetom bezbednosti Ujedinjenih nacija u petak da je Izrael uništio nadzemne objekte na glavnoj lokaciji za obogaćivanje nuklearnog goriva u Natanzu, ali da još nije provalio u glavne podzemne hale u kojima se vrši obogaćivanje uranijuma.

Čak je i Netanyahuov savetnik za bezbednost jasno stavio do znanja da Izrael ne može sam da uništi iranski nuklearni program, pa se stoga uticajni izraelski političari, poput bivšeg izraelskog premijera Ehuda Baraka, javno nadaju da će se SAD pridružiti ratu da bi postigle ne samo potpuno uništavanje iranskog nuklearnog programa već i promenu režima u Teheranu.

"S druge strane, Trump je u potrazi za pregovaračkom stolom. Jedno je sigurno: iranski režim je pogrešno procenio svojim čvrstim stavom u pregovorima sa SAD. Izraelski napadi su ga iznenadili i oslabili nakon ubistva mnogih visokih vojnih oficira", ističe Brenner i dodaje da je, međutim, nejasno je da li će poljuljani iranski režim biti spreman da se brzo uključi u dalje pregovore sa SAD i da li će Netanyahu zauzvrat zaustaviti vojnu akciju.

Putinu odgovara ovaj rat

"Međutim, jasno je da će od svega imati koristi Rusija i Kina. Putin se već ponudio kao posrednik između Irana i Izraela. On je zadovoljan zbog rastućih cena nafte i činjenice da su SAD povukle svoje antidronovske sisteme iz Ukrajine na Bliski istok", ističe nemački analitičar.

 

 

Iranski publicista Jurij Bogdanov za tu situaciju krivi način na koji je Trump vodio svoje diplomatske akcije prema iranskom nuklearnom programu, ocenjujući ih kao "ne baš racionalne".

"Prvo, on je efikasno isključio Izrael, najjaču vojnu silu u regionu, iz procesa. Ignorisanje pozicije ključnog saveznika kada nemate jake karte u svojim rukama je prilično sumnjiva strategija", smatra Bogdanov, a kao drugo problem navodi to što je Trump uključio u pregovore Rusiju, koja ima "direktni interes u njihovom neuspehu". "Za Kremlj, rešavanje iranskog pitanja značilo bi ukidanje sankcija (protiv Irana), priliv ogromnih količina iranske nafte na tržište što bi rezultiralo pad cena. Stabilnost na Bliskom istoku predstavlja direktnu pretnju ruskim interesima."

Bloomberg Mercury

Nasuprot tome, komentatorka italijanskog lista "La Republicca" Gabriella Colarusso smatra da je pretnja od nuklearnog programa Teherana stvarna, te je prvi put za 20 godina Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) opomenula Islamsku republiku zbog toga što nije ispunila svoje obaveze u vezi sa svojim nuklearnim programom.

"Ne dozvoljava potpune inspekcije i još uvek nema objašnjenje za tragove uranijuma pronađene na tri neprijavljene lokacije. Sledeći korak bi mogao biti ponovno uvođenje sankcija UN koje su ukinute 2016. godine. Ova kriza tinja nedeljama nakon što je IAEA otkrila da Teheran ima određenu količinu uranijuma obogaćenog na 60 procenata koja bi,  ako se poveća na 90 procenata, bila dovoljna za proizvodnju najmanje šest nuklearnih bombi", ističe Colarusso i dodaje da je Iran uvek tvrdio da je njegov program mirnodopskog karaktera, ali da je "jedina zemlja na svetu bez nuklearne bombe koja može obogatiti uranijum do 60 procenata".

Nasuprot tome, komentator letonskog dnevnog lista "Diena"Andis Sedlenieks plaši se požara u celom regionu, ističući da isti mediji koji trenutno izveštavaju da je Izrael "potpuno spreman" za napad, krajem maja su izveštavali da su se američki regionalni saveznici, poput Saudijske Arabije, Katara i Bahreina, plašili i protivili upotrebi sile nakon što je Trump obećao potpuno uništenje iranskih nuklearnih postrojenja.

"Iran nije samo vojna sila regiona već i verski centar šiitskog islama i zemlja sa mnoštvom različitih savezničkih formacija i pokreta koji se mogu brzo mobilisati za 'sveti rat' – ne toliko protiv Izraela, koliko protiv SAD i njihovih saveznika u regionu", ističe Sedlenieks.

Poljuljan režim u Teheranu

Državna novinska agencija Fars, usko povezana sa iranskim Korpusom islamske revolucionarne garde, citirala je visokog vojnog zvaničnika koji je upozorio da će se, pored napada na Izrael, "rat proširiti na sve delove Izraela i američke baze u regionu u narednim danima, a agresori će biti ciljani odlučnim i širokim odgovorom".

Dok iranski tvrdolinijaši nastavljaju da prete osvetom Izraelu i njegovim saveznicima, pojedini mediji ističu da postoje znaci da se iranski vrhovni vođa suočava sa rastućim besom unutar vladajućeg užeg kruga te da se produbljuje raskol između ekstremnih i umerenih glasova unutar režima u Teheranu.

Bloomberg Ajatolah Ali Khamenei

Uprkos tome što je šef iranskog pravosuđa Gholam-Hossein Mohseni Ejeie u subotu upozorio da će se svaki iranski građanin koji objavi komentare na društvenim mrežama u kojima podržava izraelski napad suočiti sa kaznama do šest godina zatvora, američki dnevnik "New York Times" je objavio privatne SMS-ove koje otkrivaju da pojedini iranski zvaničnici postavljaju pitanje zašto iranska protivvazdušna odbrana nije bila efikasnija u odbijanju izraelskih napada, koji su pogodili iranski arsenal balističkih raketa, ali i ubili visoke vojne funkcionere, i to na spavanju.

"Gde je naša protivvazdušna odbrana?", napisao je jedan zvaničnik, dok je drugi pitao: "Kako Izrael može da dođe i napadne bilo šta što želi, da ubije naše vrhovne komandante, a mi nismo u stanju da ga zaustavimo?"

"Izraelski napad je potpuno iznenadio rukovodstvo, posebno ubistvo vodećih vojnih ličnosti i nuklearnih naučnika. Takođe je razotkrio naš nedostatak odgovarajuće protivvazdušne odbrane i njihovu sposobnost da bombarduju naše kritične lokacije i vojne baze bez otpora", rekao je Hamid Hosseini, član energetskog odbora Iranske privredne komore, izrazivši zabrinutost zbog očigledne infiltracije Izraela u iranske vojne i bezbednosne snage, što mu omogućava da sprovodi tajne operacije protiv iranskih oružanih snaga i nuklearnih ciljeva.

Od početka Islamske revolucije u Iranu 1979. godine, borba između umerene frakcije režima, koja teži da usvoji manje konfrontacioni stav prema Zapadu, i ideoloških tvrdolinijaša jedna je od karakteristika režima.

Dok ajatolah Ali Khamenei ostaje nesporni vođa tvrdolinijaša, nedavno izabrani predsednik zemlje Masoud Pezeshkian smatra se predstavnikom umerenijeg krila, koji je u svojoj predizbornoj kampanji bio veoma kritičan prema iranskoj represivnoj moralnoj policiji, zagovarajući veće slobode na unutrašnjem planu, a pregovore sa Zapadom zarad okončanja izolacije Irana.

Iako se od stupanja na dužnost Pezeshkian trudio da vodi umereniju unutrašnju i spoljnu politiku, morao je da se suoči sa institucionalnim otporom tvrdokorne frakcije, koja svaki sporazum sa Zapadom u vezi sa iranskim nuklearnim ambicijama smatra jednakim izdaji. Kako ocenjuju posmatrači, jedan pokazatelj ideološke borbe u srcu režima bio je u martu, kada je na ostavku bio primoran Pezeshkianov potpredsednik Mohammad Javad Zarif, navodno zbog protivljenja da Teheran produbi savez sa Rusijom, smatrajući to kontraproduktivnim za diplomatske napore da Iran poboljša odnose sa Zapadom.

"Iako izraelski vojni napad na Iran znači da postoje male šanse da Teheran poboljša odnose sa Zapadom u bliskoj budućnosti, erupcija neprijateljstava će ipak usmeriti pažnju na unutrašnje prepirke režima, što bi na kraju moglo dovesti do njegovog kolapsa", smatraju urednici britanskog lista "The Daily Telegraph" Con Coughlin i Ahmed Vahdat. "Zasad, iranski tvrdolinijaši su preuzeli kontrolu nad vojnim odgovorom zemlje na kontinuiranu ofanzivu Izraela. Ali što duže Izrael nastavlja da napada ključne iranske ciljeve nekažnjeno, to će tvrdolinijaši biti pod većim pritiskom da objasne svoj potpuni neuspeh u odbrani zemlje, neuspeh koji bi na kraju mogao dovesti do njihovog pada."

 

                      

Nova eskalacija konflikta između Irana i Izraela dolazi bez presedana - nikada ranije dve vojne sile nisu odmerile snage na ovako direktan način. Konflikt je počeo napadom Izraela na iranska vojna i nuklearna postrojenja, u kom su ujedno stradali i neki od vodećih naučnika nuklearnog programa i vojno rukovodstvo islamske republike. Iran je uzvratio napadima na civilnu infrastrukturu većih izraelskih gradova, uključujući Tel Aviv, Haifu i Jerusalim. Iz Sjedinjenih Država, koje su bile u pregovorima sa Iranom o daljem putu nuklearnog programa, za sada stižu oprečne reakcije iz istog izvora - predsednika Donalda Trumpa. Situaciju je Asja Francisti analizirala u emisiji Connect sa političkim konsultantom Domagojem Juričićem. Poznato je da Izrael već dugo želi da učini nešto povodom iranskog nuklearnog programa, koji vidi kao pretnju svom opstanku. Ali prema dokumentima u koje je Bloomberg imao uvid, cilj nije samo eliminacija iranskog nuklearnog programa i vojnih kapaciteta - već i ekonomski i politički pritisak koji bi ugrozio stabilnost vladajućeg režima. "Iran svakako ima snažan aparat kontrole  i ideološku infrastrukturu i slosobnost da iz svake krize izvuče neku vrstu legitimiteta za postojeću vlast. Ako bi izraelska strategija zaista dovela do sloma režima to bi moglo izazvati haos sa raspadom institucija, borbom frakcija, građanskim ratom, verovatno I nekom širom regionalnom destabilizacijom što, bojim se, otvara vrati još haotičnijem Bliskom Istoku bez kontrole i garancija da bi u dogledno vreme moglo biti išta bolje", kaže Juričić. On potvrđuje i da zaista treba imati na umu da iranski režim preživljava njateže državne sankcije, izolaciju, čak i valove unutarnjih pobuna. "Ostaje klučno pitanje - da li Izrael raspolaže obaveštajnim informacijama koje ukazuju na neku duboku slabost  postojećeg režima, potencijal za buduću promenu prema nekoj mekšoj političkoj opciji u Teheranu ili zapravo svesno ulazi u visoki rizik destabilizacije koncentrirajući se tak na taj prvi korak - usporavanje nuklearnog programa", zaključuje politički konsultant.