-orig.png)
Za nekretninama u Grčkoj vlada velika pomama građana Srbije, zbog blizine, kulturološke povezanosti i povoljnih cena, koje u proseku iznose 2.500 evra po kvadratnom metru na atraktivnim lokacijama. Uz to, postoji mogućnost da dobijete zlatnu vizu, što umnogome olakšava boravak u toj zemlji.
Na globalnom planu, ovih dana se ponajviše diskutuje o razmerama i posledicama sukoba između Izraela i Irana. Jevrejska država i SAD pojačavaju pritisak na Iran, što je izazvalo nove spekulacije da se Vašington potencijalno sprema za direktniju intervenciju zajedno sa svojim najbližim saveznikom na Bliskom istoku. Američki predsednik Donald Trump rekao je da želi "permanentni kraj iranskog puta ka nuklearnom oružju", nakon što je njegov rani odlazak sa sastanka lidera Grupe sedam u Kanadi podstakao pitanja o tome da li bi moglo da usledi primirje.
Donosimo pet stvari koje treba da znate ove srede.
Da li se isplati stan u Grčkoj
Interesovanje građana Srbije za kupovinu nekretnina u Grčkoj u poslednje vreme intenzivno raste, što nije bio slučaj pre desetak godina. Posebno se ističe Halkidiki, zbog svojih prirodnih lepota i blizine, ali su solunska regija i Atina takođe tražene destinacije. Zanimljivo je da potražnja ne jenjava uprkos rastu cena nekretnina, pri čemu prosek za Halkidiki iznosi 2.600 evra, a za Solun 2.500 evra.
"Najveća potražnja je u severnim delovima Grčke, prvenstveno zbog dobre povezanosti i dostupnosti automobilom, kao i razvijene turističke infrastrukture. Na prvom mestu je Halkidiki, koji prednjači po interesovanju zahvaljujući prirodnim lepotama, uređenim plažama i velikom broju raspoloživih nekretnina za odmor. Slede Olimpska regija i Solun. U poslednje vreme, kao investiciona destinacija, sve veću pažnju privlači i Atina", kaže Nikola Nedeljković, direktor predstavništva Ellas Estatea u Srbiji.
Dušan Hajduk-Veljković, direktor predstavništva agencije Grekodom u Beogradu, rekao je za Bloomberg Adriju da su najtraženiji manji stanovi, površine do oko 50 kvadrata, smešteni na obali. Odmah iza njih po popularnosti su i mezonete (kuće u nizu), naročito one koje se nalaze u uređenim kompleksima.
Depositphotos
Od aerodroma do centra za 15 minuta
Beograd bi sledeće godine konačno trebalo da bude povezan i železnicom sa aerodromom. Radovi na izgradnji železničke pruge od Zemun Polja preko Aerodroma "Nikola Tesla" i Nacionalnog stadiona do centra Beograda, za koju mnogi kažu da je jedna od najkorisnijih investicija u okviru liste projekata koji se vezuju za organizaciju izložbe EXPO 2027, teku predviđenom dinamikom.
Na izgradnji nove pruge od Zemun Polja do Nacionalnog stadiona, u okviru priprema za međunarodnu specijalizovanu izložbu EXPO 2027, angažovano je trenutno oko 500 građevinskih radnika i čak 700 inženjera, rekao je u ponedeljak Milan Petrović, pomoćnik ministra za železnički i intermodalni saobraćaj, za Tanjug.
Prema Petrovićevim rečima, u toku su radovi na izgradnji mosta koji će prelaziti preko pruge za velike brzine Beograd -Novi Sad, kod stanice Zemun Polje. Takođe, izvode se radovi i na trasi pruge, na mostu, kao i pripremni radovi na mostu koji će prelaziti preko brze saobraćajnice, vijaduktu i ostalim inženjerskim objektima i stajalištima Aerodrom i Singidunum. Više o ovoj temi saznajte na LINKU.
IT sektor na udaru zbog nove odluke vlade
Vlada Srbije je 12. juna ukinula Uredbu o kriterijumima za dodelu podsticaja poslodavcima koji zapošljavaju novonaseljena lica - domaće i strane radnike, za kojima se potreba na domaćem tržištu ne može lako zadovoljiti, a zarađuju najmanje 300.000 dinara. Dok zakonodavci tvrde da ova vrsta podsticaja postaje preveliki izdatak za državnu kasu, Srpska IT Asocijacija (SITA) izražava duboku zabrinutost zato što ta odluka, kako kažu, "direktno pogađa IT sektor". Ukidanje uredbe stupa na snagu u subotu, 21. juna, navedeno je u Službenom glasniku.
"Pojedine IT kompanije već razmatraju preseljenje poslova iz Srbije, što će negativno uticati na srpsko tržište kroz stagnaciju i smanjenje izvoza IT usluga iz Srbije", kaže Marko Vučetić iz SITA za Bloomberg Adriju, dodajući da su u pitanju firme koje zapošljavaju kako srpske, tako i strane radnike.
Depositphotos
Odakle nam najviše dolaze investicije
Beograd je od nedelje do utorka domaćin godišnjeg Andersen CEE Subregional Meetinga, na kojem delegacije iz 15 zemalja razgovaraju o integracijama, unutrašnjim pitanjima i novim prilikama za investiranje. Skup predstavlja jedinstvenu priliku da se Srbija predstavi kao ključna tačka za strane investicije u ovom delu Evrope.
"Srbija može brzo da se prilagodi, otvorena je da čuje šta investitorima treba i bilo je zanimljivo čuti da čak 66 odsto stranih direktnih investicija u širem regionu dolazi upravo ovde", rekla je za Bloomberg Adriju Katarina Kresal, predsednica za Andersen Global podregion srednje i istočne Evrope.
Kako kaže, sve više kompanija iz inostranstva Srbiju posmatra kao novu odrednicu za pojavljivanje na tržištu, a najviše stranih direktnih investicija prošle godine je stiglo iz Kine, Holandije, Velike Britanije, Luksemburga i Švajcarske.
Sledi...
U Sankt Peterburgu održava se Međunarodni ekonomski forum, a u Londonu dvodnevni Svetski kongres o veštačkoj inteligenciji.
Premijer Indije Narendra Modi u poseti Hrvatskoj.
U Beogradu, u ambasadi Češke, potpisivanje ugovora o izgradnji prve faze poslovno-stambenog kompleksa Marina Dorćol.
Na portalu Bloomberg Adrije u sredu čitajte o prilivu stranih direktnih investicija u Srbiju u prvom kvartalu, o kineskom divu BYD i prvom kontingentu električnih automobila koji je stigao u Srbiju, ali i o povezanosti srpske i ruske IT zajednice.
.webp){kind=icon}
